@ Astrozmaj

Vernost je još od davnina predstavljala ideal zajedništva. Celo to vreme to su i samo snovi mnogih preljubnika.

Vernost očito spada među one ljudske snove koji se uvek iznova ponavljaju, iako su tako retko ostvarivi. Pa ipak: vernost nije obična zabluda. Suprotno, to je kičma, potpora nežnom materijalu od koga se sastoji ljubav. Njeni osećaji i raspoloženja su promjenjivi poput aprilskog vremena. Svako ko voli hteo bi da lep trenutak postane trajan i zbog toga želi vernost.

Temelji vernosti su u detinjstvu

Dublji uzrok se tiče naše kulturološke okoline u ranom detinjstvu. U isključivoj je i tesnoj vezi s odnosom majke i deteta, pogotovo u razdoblju prve dve godine života. Iz tog modela proizlaze svi drugi i tim merilima ih treba meriti. Postoje društva koja ne poznaju te isključive veze majka - dete, jer se kolektivne veze prepliću s ograničenjima vlastite porodici. U takvim kulturama se majke osećaju odgovorne i za tuđu decu i deca se vežu i uz druge majke, i zato ne poznaju naše karakteristične oblike ljubomore!!!

Ljubomora bi mogla biti posledica jako snažne vezanosti na samo jednu ženu - majku u detinjstvu.

Kada nekoga zaista želimo samo za sebe

Ljubomora je naime druga strana vernosti. Zato što vernost sve lepo želi sačuvati zauvek, ljubomora želi srušiti sve što tu trajnost ugrožava, pogotovo trećeg - konkurenciju. Vernost i ljubomora su dve strane iste medalje. Obe su posledica zahteva za isključivom blizinom i vlasništvom, kakvo postavlja beba majci i onaj koji voli ga postavlja intimnom partneru. Boji se da će ga izgubiti ako će ga deliti s drugima. Kada ne bi bilo tog straha, ne bilo niti zahteva za vernošću, ljudi bismo ljubav mogli deliti s drugima. Mogli bi se sediniti i priuštiti svakome njegovo. Ali to je za sve nas - u pravilu - preveliki zahtev.

Ljubomora može dovesti i do gorih incidenata.

Zašto se vernost podrazumeva?

Vernost je samopodrazumijevajući rezultat ljubavi i dok ljubav buja, s njom nema problema. Zato mladi parovi sa tolikom lakoćom prisežu na vernost. Nije im teško održavati obećanje. Drugačije je kada ljubav više nije toliko živa i isključiva. Ako se pokazuju i drugi partneri koji bi mogli bili vredni te ljubavi ili se imalo čine privlačni, u povoljnom trenutku nastaje ljubav, ujedno i nevera i odmah se ljubav razdeljuje; jer je isključivo pravilo da se ubrzo prenosi s jednog partnera na drugog

Većinom smo ucenjivači

Puno puta je to razlog za tragediju prekida i razvoda, ljubomora i nove veze, po starom ucenjivačkom pravilu »on/a ili ja – moraš odlučiti. I tako nastaje nova veza, s novim obećanjima na vernost i novim opasnostima. Uzbudljiva igra koja nema kraja dokle god ustrajemo u predstavi o paru koji neće izdržati niti jednu dopunu i nikakvu konkurenciju.

Ljubomora je naravno od ekskluzivnog značaja. Ne dopušta igre u troje. Pod nikakvim uslovima.

Čini se da nam je duboko u krvi i da je od svih alternativa – od stereogamije nasuprot monogamiji – najbliža i najjednostavnija. Posledica toga je vernost.

Kada vernost postaje nefunkcionalna?

Vernost postaje oklop i grč ako iza nje ne stoji nimalo ljubavi. Naravno da je moguće zastupati i stajalište da je vernost i tada još uvek obavezna, da je upravo bračna veza vrednost sama po sebi zbog brige za decu, štićenja društvenog položaja, zajedničke starosti. U tom pogledu vernost može biti osiguranje od prevelike promenjivosti ljubavnih osećaja. I kada su osećaji potpuno umrli i pokopani, tamo je vernost još samo klimavi kostur na kome više nema mesa niti krvi i u kojemu više nikada neće biti moguće probuditi novi život.

Razgovarajte s mužem o svojim osećajima! Ali nikada nemojte predbacivati. Govorite o sebi. Ali patite: prekoravanjem naime samo povećavate udaljenost među vama.