Ove godine ću dopustiti da me vole ...
"Neću vući teret prošlosti koji sam tako nesebično navukao na sebe - sve svoje bivše i sve naše greške. Neću sebi zameriti sve što u meni nije savršeno. Neću se uveriti da nisam vredan ljubavi ili sreće. Neću dopustiti da mi glasovi prošlosti odzvanjaju u ušima, podsećajući me na sve neuspehe. Naučiću da ih utihnem do nestajanja, naučiću im ne verovati.
Naredne godine se neću isključiti svaki put kad mi neko pokuša pokazati svoju ljubav i odanost. Neću pokušavati stvoriti distancu između sebe i nekoga u koga bih se mogao zaljubiti jer imam naviku verovati da nisam vredan prave ljubavi ili da će ta ljubav završiti slomljenim srcem. Zašto ja o tome odlučujem. I još unapred? Neću ukloniti svoje emocije u stranu i pretvarati se da me nije briga. Umesto toga, držaću se čvršće, a ne odgurnuti nekoga ko me istinski želi voleti.
Naredne godine neću dopustiti samo da me neko voli, već ću napokon dopustiti da budem voljen i sam. Neću se pogledati u ogledalo i upirati prstom u svaku manu. Neću se mučiti svaki put kad ne učinim sve kako bih trebao. Ali pružit ću sebi još jednu šansu - baš kao što bih to učinio za onoga koga volim. Voleću se do najsitnijih detalja, do svojih mana. Proslaviću svoje pobede i trenutke kojima se mogu ponositi bez srama i zaborava.
Naredne godine ću sebi dopustiti da u potpunosti otvorim svoje srce. I reći nekome: "O, kako si mi draga!".
A i vi. Da li se sećate vremena kada se niste želeli suzdržavati od onoga koga volite i koji vas je voleo, i premda vam je srce bilo slomljeno, osećaj otvorenog srca bio je neverovatan i na kraju je vredio bola. E to sam video kod vas. A tako sam i ja prošao. I što i meni ne bi bilo lepo kao i vama?
Naredne godine ne želim živeti u strahu da biti voljen znači izlagati se riziku. Napokon, istina je da je većina stvari koje vrede u životu na neki način povezana s rizikom, pa čak i ako stvari ne uspeju onako kako se nadam, još uvek mogu reći da sam pokušao. Tako je. Pokušao sam. I nisam izneverio sebe. Mogu biti ponosan što ne živim u strahu od nepoznatog, već ga prihvatam raširenih ruku i srca. Jer znam da se mnogi od vas boje. Boje se i da pomisle nešto ovako. Ma ja sam junak. Za sebe. Svoj junak. Svaka mi čast!
Ma naredne godine podsetiću se da sam vredan ljubavi, bez obzira na to ko odluči ući u moj život ili ga napustiti. Neću dozvoliti da veze određuju koliko vredim, jer me niko na ovom svetu ne može zauvek voleti. Dopustiću svom srcu da voli apsolutno, ne samo zbog očajničkog samoodržanja. Voleću jer jednostavno volim!
Jedva čekam narednu godinu i daću sebi slobodu da se ne složim sa bliskim obećanjima, bliskim vezama i maltretiranjem. Neću pravdati nikoga drugog. Jer zaslužujem više. Vredan sam veze u skladu sa svojim očekivanjima. Pošteno očekujem i pošteno ima i da se vrati. Nije ovo neosnovano očekivanje. Shvatio sam da je napuštanje nekoga ko me ne voli takođe ljubav prema sebi.
Naredne godine ću dopustiti da me vole, jednostavno zato što je to najbolje što ću doživjeti u ovom životu. Vrijeme je da se prestanete zadržavati samo iz straha od prošlosti. Da, da. Odatle je sve i počelo.
A ove godine sam prihvatio da sam možda i nešto pogrešio, ali to nije razlog da ne bih naredne godine voleo i dopustio da me vole, jednostavno zato što je vreme. A vreme je uvek - svaki dan.
Dopustiću ..."
Saslušala sam ga. I kao da je izvlačio reči iz mene. Nemir mi se neki uvukao i jednostsavno, poput nekog krivca, svesna svoje vinosti, rekla sam u sebi:
"Dopustiću i ja"! ❤