Pronalaženje partnera je oduvek bilo teško, međutim u današnje vreme se to ponekad čini nemogućim. To izgleda veći problem predstavlja ženama koje se često žale da ne mogu da pronađu odgovarajućeg muškarca. One se žale da su muškarci nezreli i da nisu odgovorni; ne sviđaju im se ni “dobri momci”, ali ni oni koji previše navaljuju…a da ne pričamo o “kretenima” koji ih ne poštuju, ignorišu njihove potrebe i slamaju im srca.

Šta se to dešava, da li je moguće da su svi normalni muškarci nestali? Da li se žene nalaze u bezizlaznoj situaciji?

U svojoj knjizi Why We Love, autorka Helen Fišer opisuje 3 tipa ljubavi:

- Požuda - osećanje seksualne želje

- Privlačnost - neko vas motiviše da nastavite da ga upoznajete pa možda i ostvarite vezu sa tom osobom

- Bliskost - deljenje doma sa nekim, roditeljskih dužnosti, uzajamna sigurnost

Svaka od ovih vrsta ljubavi može imati različito poreklo i mogu se nezavisno osećati prema nekom, ili u kombinaciji. Na primer, jedna žena može osećati požudu prema partneru, može je privlačiti, a može sa njim stvarati i porodicu.

Druga žena može prema jednom muškarcu osećati požudu, ali je može privlačiti drugi. Te razlike se dešavaju jer svako osećanje ima različito poreklo.

Požuda i privlačnost su naša duboko ukorenjena, primarna, nekontrolisana osećanja. Uglavnom mi ne biramo prema kome ćemo nešto tako osećati i obično su kriterijumi koji tu igraju ulogu fizički izgled, društveni status, prihodi, ambicija, stabilnost i inteligencija. Međutim sa kim ćemo se dublje povezati je već nešto što pažljivije biramo. Moguće je “odlučiti” sa kim ćemo deliti kuću, sa kim ćemo imati decu i ta odluka se često donosi pod uticajem društvenih i kulturnih normi.