LJUBAV - čudesna, blagotvorna, ponekad razarajuća i ponižavajuća, impulsivna, opčinjavajuća, usvakom slučaju sveprisutna snaga koja je podarena čoveku kao najveći pokretač u životu. Ona je energija koja pokreće svet i čini ga takvim kakav jeste. Može se ispoljiti u različitim oblicima, a sigurno jedan od najromantičnijih jesu ljubavna pisma.

Kada strast prema nekome postane najvažniji događaj u vašem životu, i sve druge stvari koje su vas preokupirale do tog trenutka postanu potpuno nebitne, znajte da ste zaljubljeni i da bi odmah trebalo da sednete i napišete ljubavno pismo.

Najlepše pesme i priče su nastale inspirisane ljubavlju, od strane mladih pesnika i pisaca pogođenim Amorovom strelom. Dante Aligijeri zauvek je zapamtio lik devojčice Beatriče, mladi Petrarkau avinjonskoj crkvi ugledao je prelepu gospu Lauru, a Onjegin je Tatjani napisao jedno od pisama najpoznatijih srednjoškolcima.

Potreba da se voljenoj osobi iskaže bujica najnežnijih osećanja pojavila se u Iranu davne 3500.godine pre Hrista, kada je neki mladi Vavilonac uklesao na glinenu pločicu ljubavno pismo i posvetio ga svojoj devojci. To je najstarije ljubavno pismo pronađeno do sada. Arheolog koji ju je pronašao dao je toj pločici neromantično ime "Istanbul br. 2461".

Svake godine na Dan zaljubljenih(14. februara) italijanski grad Verona, mesto besmrtne ljubavne priče o Romeu i Juliji, primioko 1.000 pisama adresiranih na Juliju. Najstarije ljubavno pismo poslato na Valentinovo je pismo vojvode Orleanskog njegovoj ženi u Francusku, dok je bio londonski zarobljenik 1415. godine. Pismo se danas može videti u muzeju u Engleskoj.

Posebno je zanimljivo uporediti kako se o istoj temi piše u različita vremena i u različita životna doba. Dok se o telesnim strastima u 17. veku piše uzdržano i veoma oprezno, u liberalnom 20. veku stvari će početi da se nazivaju pravim imenima.

O požudi na jedan način pišu mladi ljudi koji prvi put susreću to ludilo, a na sasvim drugi vlasnici tela koja su imala neka konkretna iskustva.

Na jedan način se piše (pisalo) svojoj ženi, a na sasvim drugi ljubavnici. Bez obzira na to kakav vam je rukopis ("prvački",iskrivljen na levo ili na desno), da li pišete latinicom ili ćirilicom, nemojte ga se stideti. Pođite od sebe i zamislite samo kada biste jednog dana u poštanskom sandučetu videli pismo upućeno baš vama, i još naparfemisano, tako da vas podsećana nju/njega - pa da li bi vam zaista bio bitan rukopis?!

Iz pisama pisanih vašom rukom mogu se videti osećanja koja su vas obuzimala u toku pisanja. Sve vi kreirate. Da li ćete pisati penkalom ili šarenim flomasterima,kakvu ćete kovertu odabrati (boja, oblik,veličina), kakav ćepapir biti...Još jedan od načina da iskažete svoju originalnost i maštovitost jeste da na neki poseban način namirišete kovertu.

Kazanova je ljubavna pisma parfemisao lavandom. Sigurno će ta mala koverta više značiti vašem partneru od bilo kakve SMS poruke, pamakar ona i ne bila patetična do bola, (što je veoma retko).

Ne mogu se izazvati ni približno slična osećanja kada na ekranu izađe poruka automatizovanim slovima i kada vidite njegov/njen rukopis. Naravno da je nekada bilo nezamislivo da neznate rukopis voljene osobe, jer su ljudi bili primorani da pišu pisma, jer nije bilo telefona, telegrafa, Interneta, a kamoli mobilnih telefona.

Možda je baš zato sad mnogo romantičnije i zanimljivije da NAPIŠEMO, a ne da otkucamo svoja najtananija osećanja upućena baš njemu/njoj.