Zamislite predivnu sliku: dvoje ljudi koji se vole, zagrljeni šetaju parkom ili se nežno drže za ruke. Ali suprotnost te slike - situacija kad se radi o nesretnoj, neuzvraćenoj ljubavi - sve je samo ne lepa.

Zašto ne možemo uvek imati osobu koju volimo?

Četiri lica ljubavi

Da bi lakše i plastičnije objasnili sretne i nesretne ljubavi, poslužićemo se teorijom o četiri lica ljubavi. Ovakva podela analogna je opisu o četiri lica čoveka, odnosno četiri slike naše ličnosti koje putuju s nama i menjaju se zavisno od nas - ili zavisno od osoba s kojima dolazimo u kontakt.

Dakle, upravo kao što smo to učinili u tekstu o licima čoveka, tako ćemo i ovde reći da postoje četiri lica ljubavi:

1.    ljubav kakvu bismo želeli da pokazemo
2.    ljubav kakvu mislimo da pokazujemo
3.    ona kakvu stvarno pokazujemo
4.    i ljubav kako je doživljava voljena osoba 

Zašto smo ova lica nazvali spoljnim? Razlog je taj što ćemo ovde govoriti o iskazivanju, spoljnim manifestacijama ljubavi, a ne o onom što se događa u nama, dakle o emotivnoj komponenti ljubavi.

A takav smo pristup odabrali s obzirom da prihvaćanje ili neprihvaćanje ponuđene ljubavi na žalost više ovisi o načinu na koji pokažemo ljubav, nego o tome kako osećamo ljubav.

1. Ljubav kakvu bismo željeli pokazati

Prvo lice ili prva slika je ideal, ono čemu težimo, to je slika koju nastojimo postići. Želimo pokazati nežnu ljubav, želimo da iz svake naše kretnje zrači emotivnost i toplina.

Menjamo boju glasa, govorimo mekše, tiše, kad smo s voljenom osobom šapućemo. Ne koristimo vulgarne izraze, prilagođavamo rečnik slici koju želimo stvoriti u očima i ušima osobe koju volimo. Bićemo romantičari i pesnici, vitezovi i princeze.

Ili možda želimo osećati i pokazati da smo sposobni za strastvenu ljubav? Tada ćemo govoriti energično, iz svake reči ili gesta pokušaćemo izvući maksimum da bismo pokazali koliko smo strastveni, kakav vulkan se krije u nama i čeka da ga oslobodi onaj ili ona koje smo odabrali.

Prilagodićemo način oblačenja, pokrete, govor tela takvoj slici ljubavi. Bićemo gola, sirova strast.

Pogledajte sliku s leve strane. Ta ruža je metafora naše ljubavi, onakve kakvu želimo iskazati. Crvena ruža je univerzalni simbol ljubavi.

Ruža ima nežne, mirišljave latice. Jedan dodir njenim laticama po pravoj tački na vratu i naježimo se, protrnemo od užitka!

Crvena boja ove ruže je strast: to je boja krvi koju ćemo proliti za voljenu osobu ako je potrebno, takva crvena krv kola našim žilama, ispunjava nam srce.

To je dakle prva slika ljubavi. Tako želimo voleti.

Naravno, prvo tu postoje naša lična ograničenja. Nije svejedno da li izgledamo grubo ili nežno, imamo li dubok i hrapav, ili tih i nežan glasa - ukratko, da li primarno odajemo sliku snažne ili nežne osobe.

Nadalje, sliku ljubavi ćemo odabrati prema osobi kojoj ljubav upućujemo. Ako imamo osećaj da ta osoba očekuje od nas snagu i čvrstinu, prilagodit ćemo se nenim pretpostavljenim željama. Ako nam se čini da se očekuje od nas nežnost, bićemo verovatno najnježniji mogući. Naravno, tu već polako ulazimo i u područje manipulacije četvrtom slikom (to je ono kako našu ljubav doživljava voljena osoba). Pored toga, naravno da će veliki uticaj imati i polne, kulturološke, sociološke i ostale relevantne karakteristike situacije u kojoj smo se našli i mi i voljena osoba.

Uglavnom će se od muškarca očekivati da pokaže snagu, zaštitničke sposobnosti, čvrstinu - a od žene nežnost, podatnost, spremnost da se brine za nas, za kuću i jednog dana decu.

U zapadnoevropskim kulturama bit će prihvatljivije da muškarci pokazuju osećaje ili da koriste razne kozmetičke preparate da bi brinuli za svoje telo, dok u kulturama npr. srednje Azije takvo ponašanje neće biti prihvatljivo i verojatno će odbiti većinu žena.

2. Ljubav kakvu mislimo da pokazujemo

Kad jednom formiramo viziju ljubavi kakvu bismo željeli pokazati, onda sledi "akcija" - nizom povezanih delovanja dajemo do znanja voljenoj osobi da nam se sviđa i da bi bili sretni kad bi nam ona tu ljubav uzvratila.

Ta delovanja mogu biti verbalna ("volim te"), mogu biti konkretni potezi (darivanje ruže) ili bilo koji drugi način kojim želimo postići da voljena osoba shvati da ju volimo i da nam potom te osećaje uzvrati.

Kako je već prva spoljna slika ljubavi (ljubav kako ju želimo iskazati) prilagođena voljenoj osobi, tada ćemo i sva svoja delovanja usmeriti prema toj slici.

Stoga je naša težnja da druga spoljna slika bude što bliža prvoj, odnosno da pokažemo ljubav upravo na onaj način na koji verujemo da je najbolji za osvajanje voljene osobe!

Međutim, nije baš sigurno da ćemo u potpunosti uspeti u svojim nastojanjima. Ponekad ćemo biti uvereni da smo rekli nešto pogrešno, ili pogrešnim tonom, ili da smo napravili neki nespretan potez koji nije u skladu s našom vizijom.

Pogledajte sliku s leve strane: ovako mislimo da pokazujemo ljubav!

Da, i dalje je to ruža, ali nije vatreno crvena nego je nekako bleda, ne daje pravu sliku naše strasti i ne pokazuje dubinu osećanja.

Ako tako osećamo, uvereni smo da moramo još malo poraditi na pokazivanju strasti! U onim sretnim okolnostima ako nam voljena osoba uzvraća osećaje, sretni smo i uvereni da je naša taktika bila dobra: prikazali smo upravo onakvu sliku ljubavi kakvu smo i hteli, i zato nam je ljubav i uzvraćena!

Potpuno suprotno, ako nam osećaji nisu uzvraćeni, bićemo uvereni da radimo nešto pogrešno. Osoba koju volimo ne oseća isto za nas jer nismo dovoljno dobro objasnili koliko nam znači, ili još gore, nismo dovoljno dobri za nju!

Evo idealnog terena za razvoj frustracija, a ako se one neprestano ponavljaju i otežavaju, mogu se razviti i teži psihički poremećaji.