Gde naći nekog normalnog muškarca u velikom gradu? Ovo pitanje sam nedavno čula od moje dobre prijateljice i ne znajući šta da joj odgovorim, a da joj ne kažem da nema normalnih muškaraca, jer to naravno nije tačno, bacila sam se kao pravi štreber na mini istraživanje ženske literature. Pošto ne sumnjam da su se i žene iz prethodnih generacija suočavale sa istim ili sličnim problemom u pokušaju da nađu adekvatnog predstavnika muške populacije za uplovljavanje u romantičnu vezu, a možda i ne tako romantičan brak, ženski časopisi su se uviđajući ove muke mladih pripadnica lepšeg pola, svesredno potrudili da im pomognu otkrivajući im mesta na kojima se mogu naći, upoznati, zavesti i zavoleti odgovarajući muškarci. Meni se čini kao da ovi časopisi pretpostavljaju da je ženema primarni cilj u životu isključivo lov na potencijalnog muža, ne daj Bože da se tu nađe rad na izgradnji sopstvene karijere (šta će vam ako ćete se ionako udati i imati decu), ili održavanje prijateljiskih veza (opet šta će vam, kada će i prijatelji zasnovati bračne zajednice i kako to u Srbiji obično biva zaboraviti da postojite vi singl prijatelji). Ali ako ostavimo moja sarkastična razmišljanja po strani, mogli bismo pristupiti analizi mesta za upoznavanje potencijalnih partnera. Preko prijatelja. Iskreno prvi na listi je čini mi se i najrealaniji. Međutim, šta tu devojci sreću kvari? To što se većina ljudi stalno kreće u relativno ograničenom krugu ljudi, pa ako nemate sreće da stalno upoznajete nove ljude, koji će vas opet upoznavati sa drugim nepoznatim ljudima i tako sve dok ne upoznate ceo grad, teško da je ovo efikasan metod. Ako vam drugarica kaže da ima “finog” brata od drugaričinog druga za vas, znajte da tom nešto debelo fali kad su potegli toliku vezu da ga upoznaju sa nekom devojkom. Mada, nikad se ne zna, ko ne reskira, taj ne dobija. U izlasku. Hm. Zamislite družinu od pet drugarica, super skockanih u nekom finom klubu kako se ludo zezaju, piju i flertuju. Sigurna sam da će se retko koji pripadnik muškog roda usuditi da priđe toj grupi Amazonki, iz prostog razloga što ne želi na sebi procenjivačke poglede njenih drugarica dok pokušava da šarmira izabranu devojku (a žene to rade realno). Ili će ako ste sve sređene pomisliti “ma ovo su neke sponzoruše ionako” i nista od novog poznanstva. U najboljem slučaju pijani možete razmeniti broj sa nekim, ko vas ujutru neće pozvati iz ko zna kog razloga, dok ćete vi narednu nedelju provesti pored telefona misleći šta vam je koji đavo i uzimao broj ako nije hteo ništa. E. sestro, nije lako naći princa... Slučajno. Hah! Časopisi kažu “budite sređeni čak i kad bacate smeće, možda vas ljubav vašeg života čeka pored kante za smeće”. Nije nego! Prvo, teško da mogu sebe da zamislim kako u štiklama vučem crnu kesu za đubre, a kamoli da me pored kontejnera čeka inteligentan i duhovit muškarac. Uglavnom oni koje srećem pored kontejnera nisu iz te grupe. Mada znam za primere da je devojka upoznala momka dok je kupovala markicu (ja samo gledam kako ću da izađem iz tog prokletog reda – možda je to razlog zašto nikog i nisam upoznala na taj način), ili u prodavnici. Nekako mi je to suviše filmski, između rafova ugledate njegovo nasmejano lice, dok on u lepoj majci i finoj trenerci (znači ne flekavoj majci sa tragovima kečapa i šuškavoj trenerci) bira da li će uzeti Milku ili Najlepše želje. Ja u prodavnicu skoknem da kupim keks dok se ne završe reklame. Dakle, u mom slučaju ova opcija otpada. Možda vi budete imali više sreće. Dok se bavite sportom. Uh. U mom slučaju najspornije mesto za upoznavanje. Mada to može biti idealna prilika da upoznate zgodnog sportistu koji je zainteresovan za sport koliko i vi (osim ako se kao ja ne bavite sportom kako biste se nakako oslobodili onog keksa iz prethodnog pasusa, koji se nataložio na vašim kukovima). Mada, nisam sigurna da bih dok trčim bila u stanju da dok se borim za dah izgovorim i svoje ime, a kamoli da nekog šarmiram svojim poznavanjem ruske književnosti. Mada, jednom sam upoznala jednog bucka, koji mi je dobacivao kako previše sporo trčim. Hm, mogu li da vam kažem da sam promenila terimin u kom idem na trčanje. Ostala mesta. Uvek sam mrzela ove kategorije, jer autor tu stavi sve što nije znao kako da razvrsta. To je kao kad je na ispitu, tačan odgovor “ništa od navedenog”. Dakle, verovatnoća da potencijalnog upoznate na mestu zvanom “ostala mesta” jer vrlo velika, jer tu spada sve živo, mada su neka po mom mišljenju vrlo neodgovarajuća – od biblioteke (tu sam pored višegodišnjih poseta upoznala samo šezdesetogodišnjeg bibliotekara), preko koncerta (koliko ih uopšte posećujete godišnje), mora (jes’ pa da se zaljubite u nekog ko živi 200km od vas) itd. Verovatno sad mislite, kakav je ova namćor, nije ni čudo što nikog nije upoznala na ovim mestima. Da ne bude zabune, prava sam suprotnost nadžaku, ali ne mogu bez sarkazma da čitam ove tako popularne vodiče za singl devojke. Mislim, da je najbolja opcija da budete raspoloženi i šarmantni kao što to i inače jeste, i naravno da izađete iz kuće jer vam niko neće doći na kućnu adresu. Možda upoznate nekog baš na putu do autobuske stanice. Kristina je nepopravljivi optimista sa namerom da svoje snove i ciljeve uvek sprovede u realnost. Iako je kao životni poziv odabrala da bude psiholog, ne, ne može biti vaš lični psihoterapeut. Netalentovana za sport, ali sa talentom da celu noć igra u potpeticama od 10cm. Voli pivo sa borovnicom, Kosančićev venac, miris lipe u proleće, klizanje, crne haljine, kafanu, džentlmene, šiš u tri ujutru, karaoke, češkanje, tursku kafu bez šećera, knjige i da stalno nešto menja. 
|