Većina ljudi problem ljubavi sagledava najpre kao problem kako biti voljen, a tek onda kao problem voljenja, odnosno sposobnosti da se voli. Zbog toga, za njih predstavlja problem to: kako biti voljen, kako biti vredan ljubavi. Iz tog razloga se za ljubav niukom slučaju nemože reći da je to potreba. Ljubav je aktivnost kako prema sebi tako i prema drugima.

Bitne komponente ljubavi su :davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje

Ljubav nije prijatno osećanje koje se iskusi sasvim slučajno, nešto što čoveka ,,obuzima'' ukoliko ima sreće. Ljubav nije stanje već aktivnost. Emocije i osećanja (koje se javljaju npr. kod zaljubljivanja) su nešto potpuno drugo. I tu treba napraviti razliku. Dešava se da dvoje ostaju zaljubljeni čak i do deset godina, pa i u braku. Ali to nije ljubav. Zato se i dešava da se posle toliko godina veze oni razilaze jer je zaljubljenost prestala. Mnogi misle da znaju da vole, međutim, oni su samo zaljubljeni. Zbog čega se ulazi iz veze u vezu koje traju po nekoliko meseci ili par godina?

Pre svega ljubav (u ovom slučaju erotska) često se brka s eksplozivnim doživljajem ,,zaljubljivanja'' i s iznenadnim rušenjem barijera koje su do tog trenutka postojale između dvoje stranaca. Ali taj doživljaj iznenadne intimnosti po samoj svojoj prirodi je kratkotrajan. Kada su stranci postali intimno poznate osobe, ne postoji više barijera koje bi trebalo savladati, ni iznenadne bliskosti koju bi trebalo osvajati. ,,Voljena'' osoba je postala isto tako poznata kao i svoja sopstvena. Ili je možda bolje rečeno: Isto tako nepoznata.Kada bismo dublje poznavali drugu osobu, kada bi čovek mogao iskusiti beskonačnost njene ličnosti-druga osoba nam nikada nebi bila tako bliska-i čudo savladavanja barijera moglo bi se odvijati svaki dan iznova. Ali,mnogi ljudi brzo istraže (ili barem tako misle?) kako svoju sopstvenu, tako i drugu ličnost. Zato je ljubav prvenstveno prema sebi (prvo upoznati sebe),pa tek onda prema drugima.

Bitna je razlika između ljubavi i zaljubljenosti.

Ljubav prepoznaje stvarnost, a zaljubljenost je - odbacuje. Kada ste u ljubavi imate zdrav i realan pristup bilo kom problemu u vezi. Ali, to naravno ne znači da ljubav pokušava da umanji važnost problema koji je nastao, naprotiv, ona ga sagledava iz svih uglova i na partnerima ostaje da daju adekvatno rešenje.

Zaljubljenost odbacuje drustvene, rasne, obrazovne, karakterne i duhovne razlike koje će kad tada da isplivaju na povrsinu. Zaljubljenost govori da to nije važno, da ako se vole sve će to samo od sebe da se reši.

E pa neće!

Mogu jedno vreme da se prikrivaju ali kad tad će isplivati na površinu. Zaljubljeni par prelazi preko svih razlika.

Voleti znači davati. Ali ne bilo šta i ne bilo kome,već davati nekome ono što mu je potrebno. Voleti ne znači rasipati svoj potencijal. Zato Bog nama daje (ili dopušta) ono što nam je stvarno potrebno jer nas jedino on istinski poznaje, a ne ono što mi smatramo potrebnim.

Kako znati šta je nekome potrebno?

Baš iz tog razloga su svest i razumevanje jako bitne komponente ljubavi. Upoznati nekoga, njegov život, emocije, potrebe i njegovu svest, njegovu suštinu, prepoznati i uvideti potrebu njegovu i dati mu to - naravno ukoliko možemo.

Ali, ne može se upoznavati neko ako se ne poznaje svoje sopstveno Ja. Stoga,prvo treba upoznati sebe - voleti sebe, a to znači izgrađivati se (pre svega duhovno), postati svestan sebe, svog postojanja, svojih vrlina i mana, svojih potreba ali i poštovati sebe. Naravno da je nemoguće potpuno upoznati sebe kao ni druge jer je nemoguće u potpunosti upoznati Boga. Kao nesavršeni, nama je nemoguće potpuna spoznanje Apsolutnosti. Zato je i proces upoznavanja neprekidan i stalan. Nerealno je reći nekome kako ga poznajemo u potpunosti. Ali je isto tako i nerealno reći kako se u potpunosti poznaje svoje Ja.

Davanje je povezano i sa poštovanjem. Poštovanjem tuđih potreba, želja, težnji, osobina, i shvatanja.

Šta je u stvari davanje?

Mada se čini da je odgovor na to pitanje jednostavan, on je zapravo vrlo dvosmislen i zamršen. Najraširenije nerazumevanje je ono koje pretpostavlja da je davanje ,,odricanje od’’ nečega, lišavanje ili žrtvovanje. Osoba čiji se karakter nije razvio iznad stepena receptivne, izrabljivačke ili sakupljačke orijentacije, doživljava akt davanja na taj način. Tržišni karakter je sklon dati, ali samo u razmenu za primanje; davanje bez primanja njemu se čini kao prevara.

Ljudi koji su pretežno neproduktivni osećaju davanje kao osiromašenje. Stoga većina pojedinaca te vrste odbija da daje. Neki davanje smatraju za vrlinu u smislu neke žrtve. Oni misle da, upravo zato što je bolno dati, čovek mora da daje. Vrlina davanja leži za njih u samoj činjenici da se prihvata žrtva. Bolje dati nego primiti, za njih znači bolje pretrpeti lišavanje nego doživeti radost.

Za produktivni karakter davanje ima potpuno drugo značenje.

Davanje je najviši izraz moći.,,U samom aktu davanja ja doživljavam svoju čvrstinu, svoje bogatstvo, svoju snagu. Taj doživljaj pojačane vitalnosti i moći ispunja me radošću. ,,Ja doživljavam sebe kao bogatog, kao darežljivog, kao živog i zato radosnog. Davati je radosnije nego primati, ali ne zbog toga što je to lišavanje, već zbog toga što u aktu davanja dolazi do izražaja moja životnost.’’

Upoznajući Boga upoznajemo sebe jer smo po Njegovoj slici stvoreni.

Zato je Isus i rekao: ,,Volite druge kao što volite i sebe''. Zanči, upoznati sebe do mere kada se postaje svestan sebe i svog života, voleti sebe pa tek onda upoznavati druge i davati drugima. Jer, ne može se svoje biće davati drugome ako se ne poznaje. A šta se onda daje? Logičan odgovor je: ništa. Da li je ,,ništa'' davanje i da li to može biti? Nikiako.

Onaj ko nije svestan sebe, ne zna ništa. Onaj ko nezna ništa, neume ( a ni ne može!!) da voli. Ko ne voli, bezvredan je.

Nije reč o tome: voleti osobu u braku ili vezi ili uopšte voleti neku osobu ili nešto. Jer je to vezivanje za objekat.Već u tome: voleti život, svoj i tuđ. Život uopšte. A to znači, pre svega, voleti Boga i sve Njegovo stvarstvo. To znači upoznavati sebe i druge.

A voleti znači imati odgovornost i poštovanje. Ili bolje rečeno: ,,znati voleti''.

Mora se uzeti u obzir da voleti nije lako, ne zna svako da voli. Može neko biti i brižan i nežan ali ako ne zna da voli sve propada.

Ljubav ne podrazumeva emocije već težnju čoveka da ne greši, težnju čoveka ka savršenstvu koje podrazumeva Večnost. Težnju da se upozna sopstvena priroda, upoznavanjem Boga koji Je Ljubav