Kažu da „prava ljubav nema granice“. Da li se zaista slažete sa ovime? Postoje li granice kada zaista nekoga volite? Pre svega, kako uopšte znate da je to prava ljubav koja je vredna toga? Ljubav je čudna i komplikovana, ali, naravno, i divna stvar. Kada ostvarite istinsku konekciju sa nekim, na ovom svetu postoji vrlo mali spektar osećanja koja bi mogla parirati ovom. Uradili biste bilo šta kada nekoga stvarno volite. Ili, da li bi?

Da li verujete da prava ljubav prevazilazi sve, kako kažu? Imam malo problem sa ovom izrekom, da budem iskrena. Da li verujem da bih zaista baš sve uradila kada nekoga zaista volim? Ne. Ne baš sve. Uradila bih većinu stvari, ali ne baš sve, bezuslovno. Smatram da bi trebale da postoje granice, pa čak i u ljubavi.

Da li ste spremni na baš sve zbog ljubavi?

Možda ste premladi da se toga sećate, ali početkom 90-ih američki pevač Meatloaf (ako ste čuli za njega?) otpevao je pesmu pod nazivom „Učinio bih bilo šta za ljubav (ali ne to).“ Većina se slaže da su spremni na bilo šta kada je u pitanju ljubav, ali zapravo je proći kroz to i učiniti to sasvim druga stvar. Osoba koja vas iskreno voli nikada vas ne bi stavila u poziciju u kojoj ste primorani da birate između toga da uradite nešto za njih i nečega s čime se ne slažete ili što vam nije prijatno. Znam da nikada ne bih tražila od partnera da ide protiv svojih principa samo zbog ljubavi prema meni. Ako to učinite, da li ste sigurni da je ljubav na vašoj strani? Kao što vidite, ljubav je zaista komplikovana!

Da li imate granice u ljubavi?

Možete sagledati ovo na dva načina. Može biti da vaš partner ništa od vas ne traži, ali vi osećate potrebu da mu pomognete. Možda im ne možete pomoći ni kada bi hteli, na primer, ako je u pitanju neki zdravstveni problem. U tom slučaju, naravno da biste to uradili da možete. Govorim o stvarima poput kršenja zakona, protivljenju vašim ličnim uverenjima ili povređivanju nekog drugog. To su stvari na koje ne bih nikada pristala zbog ljubavi, jer bi to značilo da idem protiv sebe. Koje su vaše granice? Da li ih uopšte imate kada je ljubav u pitanju? Ovo je veoma zanimljiva tema.

Kako znate da zaista volite nekoga?

Kad zaista nekoga volite, kako zapravo znate da je to ljubav što osećate? Ljubav se lako može pomešati sa požudom u prvi mah, a zaista može biti i izuzetno moćan osećaj. Lično, znam da zaista volim, kada shvatim da mi je sreća druge osobe podjednako važna koliko i moja, ako ne i više. Bilo to pogrešno ili ne, svi to osećamo. Sve ono čuveno „Ne mogu da prestanem da razmišljam o njemu/njoj“, „Ne mogu da jedem“, „Ne mogu da spavam“, za mene nije ljubav. To je zanos, i obično do njega dolazi rano u odnosu, na njegovom samom početku, nakon što se tek upoznate ili uplovite u vezu. Mnogi ljudi to mešaju s ljubavlju, ali su zaprave dve potpuno različite stvari. Ljubav prevazilazi zanešenost i požudu, ljubav znači da biste zapravo razmotrili opciju da uradite bilo šta za njega/nju. Upravo zbog toga je ovo diskutabilna tema. Vaš partner bi uvek trebao da želi isto za vas, što i vi njemu. Ne treba da izgubimo sebe i svoj identitet kad smo u vezi, već bismo trebali da budemo poboljšana verzija sebe! To je ono što mnogi zaboravljaju.

Tuđe iskustvo

Nedavno sam bio svedok ovog pitanja. Moja prijateljica je u vezi već godinu dana i priznajem da mnogi od nas sumnjaju u nju. Ona je sa osobom koja ima tendenciju da kontroliše, ali toliko je zaljubljena da jednostavno nije u stanju da uvidi. Podržavamo je, jer smo joj prijatelji. Nedavno je njen partner tražio od nje da napusti svoj posao, jer im je to otežavalo da provode više vremena zajedno. Naša prijateljica voli svoj posao. Naporno je radila da do njega dođe i veoma je dobra u tome što radi. Da li je napustila svoj posao? Šokantno, ali da. Njen argument bio je u tome da je u prošlosti imala dovoljno propalih odnosa, te je želela da ovaj uspe. Rekla je da može da uvidi zašto mu to smeta i da je lako mogla pronaći drugi posao koji je zahtevao manje radnih sati, u kojem je podjednako uživala. Smatrala je da je ovakva žrtva vredna. Sada radi na sličnom poslu, ali ne uživa toliko u u njemu. Pored toga, deluje da je više sama kod kuće, nego što je zajedno sa svojim partnerom. U ovom slučaju se ne slažem da je pravi izbor uraditi baš bilo šta zbog ljubavi.

Šta vi mislite?

Žrtvovanje radi ljubavi nikada ne bi trebalo biti na vašu štetu, a svakako ne bi trebalo biti ni jednostrano. Ljubav je dovoljno teška bez uplitanja dodatnih zahteva koji oduzimaju radost iz stvari na kojima ste naporno radili. Ljubav, takođe, ne bi smela da podrazumeva žrtvovanje svoje sopstvene sreće. Postoji velika razlika između toga kada u nekoj situaciji smatrate da je sreća vašeg partnera u tom trenutku malo važnija od vaše, npr. kada morate otkazati noćni izlazak sa prijateljima jer je on bolestan, i toga da to radite redovno. Zašto bi se vaš partner uvek samo nasmešio i dobio ono što želi, kada ste vi ti koji konstantno nešto žrtvujete i pravite kompromis? Za mene to nije ljubav. Kada nekoga zaista volite, nikada ne biste trebali ni pomisliti da to dozvolite. Sposobnost da prepoznate kada neko previše traži od vas i kada je prirodno to što radite kada nekoga zaista volite, dolazi s godinama. Tužno, ali istinito.

Kada sam bila mlađa verovatno sam radila mnogo više za svog partnera nego što sam trebala. Davala sam i davala, jednostavno zato što sam se plašila da će me napustiti kada ne bih. Sada, kada se osvrnem, žao mi je te devojke. Gde je bilo moje samopoštovanje? Gde je bio moj ponos? Sada veoma dobro znam razliku između onoga na šta bih trebala, a na šta ne bih trebala biti spremna u vezi i mislim da je to nešto što većina ljudi shvati kada prođe kroz iskustva, koja su im, nažalost, nanela i malo bola, ali ih ujedno i ovome naučila.

Kada nekoga zaista volite, da li biste učinili baš sve za njega/nju? Da li ste zaista spremni na sve? Znajući svoje granice, spasićete sebe od povređenosti i bilo kakve zbrke u budućnosti.