Divno je imati nekoga kome možemo verovati ''bez ostatka''. Kad jednom saznaju da im je voljena osoba lagao/la, ili ih prevario/la, za neke je to sigurni znak da treba prekinuti, dok će drugi proceniti kako je grešiti ljudski i kako grešniku treba dati drugu priliku.

Odlučite li se za drugu priliku, trebali biste biti sigurni da to zaista i mislite, jer nisu svi u stanju oprostiti. Nakon izigranog poverenja kod parova koji ostanu zajedno najčešće gresi negde ''vise'' u zraku. Tiho zameranje najgora je opcija, jer će gotovo sigurno dovesti do kasnijeg prekida ili će se veza toliko pokvariti da ćete oboje u njoj biti nesretni, bez obzira što ste formalno još uvek zajedno.

Ukoliko stvarno niste spremni oprostiti i ukoliko jednom narušeno poverenje za posledicu ima da mu/joj u stvarnosti više ne verujete, teško će biti izdržati sumnje i pritiske, jer će partner/ica odlaziti na posao, ponekad će zakasniti, ponekad se neće javiti, ponekad ćete ga/je viđati s drugima i neće biti dobro ako za skoro svaki događaj budete smišljali skrivene scenarije i očekivali priznanje novih grehova kao nov šamar.

Poverenje je jedan od najvažnijih elemenata svake veze i bez obzira što se među partnerima dogodilo, vezu je gotovo nemoguće održati, a sasvim sigurno ona ne može biti kvalitetna ako nema poverenja. Poverenje nije nepromenjiva činjenica, ono se može kretati i u jednom i u drugom smeru, što znači da se poverenje može i srušiti, ali i ponovo izgraditi. Za vraćanje izgubljenog poverenja obe strane dosta trebaju uložiti i potrebno je dosta vremena. I tačna je izreka kako ''možemo oprostiti ali ne i zaboraviti'' – većinu ljudi godinama nakon ružnog događaja zna ''preseći'' sećanje na njega.

Pod uslovom da ste zajedno zaključili kako i dalje postoje razlozi za održanje veze, izgradnja poverenja biće timski rad. Iako univerzalnih recepata za životne situacije nema, psiholozi ipak znaju neke savete, koji pomažu da se jednostavnije i brže dođe do cilja.

Odredite vreme tokom kojeg ćete se oboje posvetiti izgradnji poverenja. To može biti šest nedelja ili šest meseci, sami ćete odrediti vreme zavisno od toga kako se osećate i zavisno od razloga koji je uzrokovao gubitak poverenja. Tokom tog vremena ''grešnik'' treba pokazati da se iskreno želi promeniti i da je ono što je učinio bila greška koja se neće ponoviti. To pre svega znači da bi trebao izbegavati okolnosti i situacije koje bi partnera/icu mogle dovesti u neugodnu situaciju da opet sumnja, a samog grešnika u situaciju da ponovi ''prestup''. Ovo je stvar čistog poštovanja, pa uopšte nije važno ako je grešnik naučio lekciju i ne pada mu na pamet ponoviti grešku – onaj čije je poverenje izigrano treba dobiti dovoljno vremena u kojem se ne mora dodatno pitati hoće li se stara situacija ponoviti.

Ukoliko se radilo o ljubavnoj ili seksualnoj aferi, preljubnik/ca bi svakako morao/la jasno rešiti situaciju i prekinuti svaku komunikaciju s osobom s kojom je imao/la aferu. Ponekad će to biti nemoguće jer se afere znaju dogoditi među ljudima koji se poslovno ili na dugi način sreću, pa se to rešava tako da se ti susreti svedu na nužni minimum i nikada, ali baš nikada se ne odvijaju nasamo. Tokom vremena ''oporavka'' preljubnik i njegov/a partner/ica trebali bi češće razgovarati o dobrim i lošim aspektima njihove veze, o tome što ih međusobno usrećuje, čime su nezadovoljni, a u pogodnom trenutku i o tome što je, direktno ili posredno, pogodovalo da se pogreška koju pokušavate oprostiti dogodila.

Onaj ko je počinio grešku mora biti siguran u svoje osećaje, te se mora iskreno izvinuti. Bez obzira je li bila reč o preljubu, prekomernom trošenju koje je uzrokovalo finansijske probleme, skrivanju nekih navika i načina života ili nečem četvrtom, teško je uspeti ako osoba koja je pogrešila nije istinski svesna svoje greške, koliko je povredila partnera/icu i ako je sasvim sigurna da to više neće učiniti. Dogodi li se ponavljanje greške samo jednom u periodu koji ste odredili kao vreme vraćanja poverenja, trebalo bi vam biti jasno da vezu treba prekinuti. Neki ljudi se iskreno kaju za svoje postupke, ali nisu u stanju održati obećanje. Jedini razlog zbog kojeg bi se moglo tolerisati ostajanje u vezi s takvom osobom mogao bi biti zavisnost, bez obzira je li reč o seksu, alkoholu, kocki, šopingu... u takvim, drastičnim slučajevima, treba jasno reći kako je reč o zavisnosti, potražiti stručnu pomoć i nakon razgovora sa stručnjacima čvrsto odrediti rok u kojem je realno očekivati oporavak, odnosno promenu ponašanja. Ustanovite li negde na tom putu kako ne možete izdržati, ostaje vam da trajno prekinete vezu ili da to učinite privremeno, te dati šansu partneru/ici da se sam/a reši zavisnosti, te mu nakon lečenja dati još jednu priliku.

Oba partnera trebaju videti situaciju iz perspektive drugoga, a to znači da i onaj ko je pogrešio i onaj ko je, uslovno rečeno, žrtva greške, treba jasno izreći kako vide situaciju, i o tome treba razgovarati dok jedno drugo ne uspete razumeti. Ne zaboravite, razumeti ne znači i sa svime se složiti i opravdati nečije ponašanje, ali ako ne razumete kako se neko osećao i zašto je nešto učinio, manje su šanse za oprost i obnovu poverenja. Takođe, onaj ko je pogrešio treba shvatiti kako se onaj tko je izdan oseća.

Sindrom žrtve često znači da izdana osoba samu sebe krivi za pogreške partnera/ke. Bez daljnjega, pogreške se ne čine zbog sreće i zadovoljstva vezom, pa je u redu razumeti, ali nije u redu otići u drugu krajnost i izjednačiti krivice. Uvek treba znati da oboje imate priliku da pogrešite, a da je u ovom slučaju grubu pogrešku načinio samo jedan.

Ne zaboravite pozitivne stvari u vezi – načinite popis i potrudite se što bolje razviti dobre strane, što češće se dovoditi u situacije kad te pozitivne strane dolaze do izražaja. To je način da vam bude lepo i da se lakše opet zbližite.

Potražite stručnu pomoć – iako ovo nije nužno, uz terapeuta je lakše razgovarati i brže doći do rešenja. Dobar terapeut daće obema stranama jednako prostora da se izraze, pomoći će da shvatite međusobne pozicije i razmišljanja, a verovatno će bolje proceniti i misle li oboje ozbiljno. Dobar terapeut znaće prepoznati kad je jedna strana zaista ozbiljno raskrstila sa starim modelom ponašanja, a kad je druga strana istinski oprostila, a bez ta dva preduslova nema novog poverenja.