Ljubav - najuzvišenije osećanje koje radja beskrajnu sreću ili patnju. U početku, ljubav je izvor radosti, ali, zašto se onda ljubav pretače u more tuge? U odnosu izmedju dve osobe postoji više faktora koji utiču na zajedničko zbližavanje, na formiranje ljubavi i, naročito, na očuvanje ili negovanje zajedničkog života. Postoje kategorije o kojima svi razmišljamo slično ili isto, ali i različito. Svi priželjkujemo radost i ljubavnu sreću, ali svako na svoj individualan način doživljava ljubav. Hteli mi to ili ne, svi smo upućeni na interpersonalne odnose i veze sa ciljem da ostvarimo i očuvamo kvalitet ljubavnog odnosa. Ali, svako je na svoj način glavni akter ostvarenja odnosno neostvarenja tog cilja. Na koji način unaprediti i sačuvati kvalitet ljubavnog života .

RAZUMEVANJE
Postoje različiti oblici ljubavi, kao i različitosti kvaliteta ostvarene img/ljubavne veze ili odnosa izmedju ljubavnika. Potrebno je pravilno razumeti različite aspekte koji utiču na kvalitet ljubavnog odnosa i zajedničkog života. Ljubav je proces koji se vremenom formira izmedju dve osobe: od fizičkog privlačenja, strasti i nagona, preko elementarnih osećanja zadovoljstva, do osećanja bliskosti, pripadnosti, poverenja i simbioze u ljubavnom ili zajedničkom odnosu.

UVAŽAVANJE
Ljubavnu sreću moguće je ostvariti samo kroz zajedničko prilagodjavanje. Ljubav utiče na promene ponašanja partnera (menja ih); partneri utiču jedno na drugo, kao što utiču i na promene u odnosu -- na ljubav.

RAZGOVOR
O svemu se može razgovarati ako postoji osećaj bliskosti, razumevanja i poverenja. Selektivni razgovor, prikrivanje istine ili "nekih detalja", zatim tajnovitost i neiskrenost definitivno vodi ka udaljavanju. Ukoliko se ne formira i sačuva osećaj poverenja u partnera, neminovna su različita razočaranja koja podrivaju, poništavaju ili uništavaju zajednički život.

TOLERANTNOST - POPUSTLJIVOST - PRAŠTANJE
Ljubav je stanje svesti i splet najrazličitijih kompleksnih osećanja. Ako nekog zaista volimo na potpuni način, onda smo spremni i da prihvatimo različite mane, nedostatke ili greške. Onaj ko voli, ume i da prašta. Ljubav uvek podrazumeva i odredjene stepene žrtvovanja, odricanja i praštanja. Voleti znači pomerati pragove tolerancije i imati dovoljno sluha za partnerove greške. Ipak, treba razlučiti sado-mazohistički odnos u kome postoje "žrtva" i "mučitelj". Nijedna od ove dve uloge sama po sebi nije dovoljna kao "opravdanje" za očuvaje img/ljubavne veze.

INSPIRACIJA
Potencijali inspiracije su u nama samima, a spoljašnji dogadjaji i partner mogu da ih podstiču. Niko nam ne može biti kriv za nedostatak img/ljubavne inspiracije, mašte ili potrebe da ulepšamo i unapredimo svoj ljubavni odnos. Gubitak interesovanja za partnera je "porazan", a uzrok leži u narušenom zajedničkom odnosu i u nama samima.

RADOST
Osećaj radosti koji u nama pobudjuje voljena osoba konstantno se manifestuje u najrazličitijim situacijama. Svaki izraz, znak, dodir ili gest je dovoljan povod za radost srca. Ukoliko sačuvamo osećaj radosti kao jednu od primarnih reakcija na voljenu osobu, naš ljubavni život protiče u vedrim tonovima. Pričinjavati, davati i osećati radost pred voljenim bićem je veliko životno umeće.

LJUBOMORA
Treba razlikovati potrebu za teatralnim uzbudjenjima od žestokih izliva ljubomore ili posesivnosti. Odredjena doza mističnosti, tajanstvenosti, nesigurnosti i ljubomore može da bude stimulativna za zajednički odnos, ali ne i preko granice poverenja. Nedostatak poverenja u partnera predstavlja lični psihološki problem i nesigurnost u samoga sebe.

DESTRUKTIVNOST
U svakoj ljubavnoj priči ima i suza. Osećaj nezadovoljstva, tuge ili ljutnje ne treba potiskivati, a nesporazume treba zajednički ispravljati. Ukoliko potiskujemo nezadovoljstvo ili negativna osećanja, otvaramo nepregledni prostor za destruktivne reakcije. Pre ili kasnije, one će sigurno isplivati na površinu, a na direktan ili indirektan način, podrivaju odnos. Svako ima i svoju "tamnu stranu prirode", ali nju je moguće kontrolisati.

AFIRMACIJA
Zaljubljeni par uvek deluje pozitivno na svoju okolinu. Dakle, stabilni partneri koji su formirali "zrelu ljubav", deluju vrlo afirmativno jedno na drugo, ali i pojedinačno, kao i na svet oko sebe. Važno je izgraditi različite oblike naklonosti: emocionalne, duhovne, intelektualne; pružati i davati različite oblike podrške svome partneru. Afirmisati kompetan odnos podrazumeva uzajamnu ljubav, prijateljstvo i poverenje.

PRIVRŽENOST
Osećaj uzajamne privrženosti i pripadnosti jeste jedno od najuzvišenijih osećanja. Naravno, potpuna privrženost zajedničkom životu i svom ljubavnom partneru ne isključuje pravo na ličnu slobodu i nije u suprotnosti sa ličnom afirmacijom. Poverenje i sloboda se zasnivaju na privrženosti voljenom biću.

SIMBIOZA
Kompletan ljubavni odnos podrazumeva osećaj duhovnog i telesnog sjedinjavanja. Osećati svog partnera kao "svoju drugu polovinu" predstavlja vrhunac ljubavnog odnosa. Ako zaista ostvarimo tu vrstu kvaliteta u ljubavnom odnosu, delujemo potpuno ispunjeno i naš ljubavni život ima svoj najuzvišeniji smisao.

PLEMENITOST
Osobe koje pate deluju nesigurno, frustrirano ili "bolešljivo", dok osobe koje su sebe ostvarile u ljubavi deluju zadovoljno i srećno. Naravno, ljubav oplemenjuje dušu i deluje vrlo "lekovito". Osećati zadovoljstvo usled davanja i primanja ljubavi podrazumeva sposobnost razmene osećanja, ne samo sa svojim ljubavnim partnerom, već i sa svetom oko sebe. Dakle, afirmisati sebe u potpunosti, kao ličnost i kao "božansko biće", podrazumeva osećanje ljubavi prema sebi, partneru, drugim ljudima i prema svetu oko sebe -- umeće ljubavi je najuzvišenije osećanje ili "božanska kategorija".