Ako nema dodira, život žene nema smisla. Žena glumi, glumata, filira se, femka se, igra se s muškarcem - "oružjem bez oružja" kojim ga tuče direktno u njegove najslabije tačke. Svojom pojavom i svojin postojanjem. I kada muškarac pomisli kako je savladao, pobedio, on uopšte ne kapira da je upao u vešto postavljenu zamku. A u nju se upada jednostavnim navođenjem. Čistom provokacijom. Da bi ga zaintrigirala i privukla pažnju, žena uvek provocira. Ustvari, možda i sama ne zna ili nije svesna, ali ženin život je satkan od provokacija svih mogućih boja.

Zašto to radi? He! Da bi privukla pažnju. To joj je jedini način da bi se osetila ženom. Zato sam i rekao da se žena ne može osetiti ženom bez muškarca. Jer samo svojim provokacijama može da privuče njegovu pažnju. Nije potrebno da kažem: "Poštuj tu njenu volju", jer ni jedan muškarac njenoj igri ne može da odoli. Priroda je to svojim algoritmima lepo izvela, jer da nema muškarca, ona se nikada ne bi mogla da osvesti i shvati ko je ona.

Žena sve to čini još od dana kada je bila devica. I sam čin razdevičenja je sičan. Jer u svojoj egzistenciji, žena mora da se oseti uzetom. Ona to čini, jer voli da se daje. Voli da se pokazuje. Da joj se diviš.

Ne, greška. On to ne voli - ona to obožava.

Njena igra ženke je visprenija, jača i moćnija od muške želje. I zato se i kaže "da je muškarac osvojio ako mu je ona to dopustila". Mada pre treba reći, da ono što je ona odlučila, to će i realizovati. Realizuje svoju nameru, vešto te navodeći putem svojih želja. I nema kraja njenim željama, jer hoće sve, i više od onog što joj daš i više nego što znaš i možeš. A jedino što možeš, to je da joj se prepustiš. Prepusti se i pusti je - da ta čarolija bude potpuna. Jer sama žena je čarolija i ona je to tek onda kada pustiš da ti se otkrije sama... Jer kada te ona poželi, nepotrebna ili suvišna ti je inteligencija - dovoljno je samo da budeš prisutan.