Istinska ljubav je kada te neko prihvati takvim kakav jesi i inspiriše da budeš bolji

Zapravo, ovo što je rečeno u naslovu deluje u oba smera, pošto se ljudi razvijaju kada upoznaju pravu ljubav.

Prava ljubav ne bi trebalo da ima nikakve uslove. Istinska ljubav je kada nema uslova i dvoje ljudi prihvataju jedni druge takve kakvi jesu. I ne samo u tom određenom trenutku, već zauvijek. Kada prepoznaju nedostatke druge polovine i čak se zaljube u njih.

Skoro svako od nas se zaljubio u nekoga do besvesti, i istovremeno smo očekivali od voljenih da će se promeniti u budućnosti. U tom slučaju to nije bio pravi osećaj, već samo iluzija. Gotovo da se to može nazvati egoizmom, jer smo želeli da naša ljubav postane drugačija.

Složićete se, ideja da je moguće tek tako lišiti nekoga svojih vrlina ili nedostataka, izgleda pogrešno, kao da smo mi idealni i bez ikakvih mana. A to je daleko od istine. Ova situacija se sreće prilično često. Činjenica je da svaki od nas crta u svojoj mašti portret nekog idealnog, ali u stvarnosti takvi ljudi jednostavno ne postoje.

Možda smo suviše uplašeni ili suviše slabi da volimo čoveka takvog kakav jeste?

Umesto da ulazite u odnose i analizirate nedostatke partnera koje "treba" popraviti, pokušajte samo da se uronite u njih i dozvolite im da postoje. Da rastete i razvijajate se zajedno sa svojom bliskom dušom. Možda baš tu počinje evolucija - nas samih. Hajde da počnemo da volimo tako, kako želimo da nas vole.

Takvi odnosi nemaju pravila ili uslova - oni nadahnjuju partnere da se razvijaju i omogućavaju da osećaju stalnu podršku jedni drugih. Samo zaboravite na svoj ego i počnite da verujete iskustvu polovine, potpuno mu verujte i dopustite da vas vodi napred. Sa svoje strane, partner će učiniti isto - neće pokušavati da nas menja i pomoći će nam da postanemo ono što želimo. Naime, takva ljubav će pomoći da postanemo bolji, nego što stvarno jesmo.

Istovremeno, postoji i ljubav koja se najčešće sreće - kada druga polovina voli jedan deo nas, i mi smo spremni da se pomirimo sa tim. Ali sve dok ne osetimo pravu slobodu i mir u zagrljaju voljenih, sve to nije pravo. Moramo prestati da se delimo sebe sa ljudima koji se ne odnose prema nama tako kako zaslužujemo.

Prihvatanje čoveka u potpunosti to je prava ljubav, i nikada ne pristajte na manje. Da, to nije tako lako kao što možda izgleda, jer prihvatiti nekoga potpuno znači prihvatiti njegove strahove i demone, rane i tamne strane, znači pokazati voljenom da može u potpunosti da nam se otvori, bez straha od odbacivanja. Sve ovo zajedno i čini nas onim, ko smo stvarno. ​

​Mnogi nikad neće sresti takvu ljubav, ali za one koji ne gube nadu, otkriću tajnu: treba početi od sebe. Treba odlučiti i početi verovati u to da smo vredni tih osećanja, da se pomirimo sa činjenicom da niko nije savršen. Shvatite, istinska ljubav je iskrena i potpuna, a moguća je samo ako neko voli tuđe nedostatke.

To je osećaj kada se naš duh uzdiže i mi bukvalno sijamo kao što zvezde sijaju i dvije duše se sjedinjuju u jednu kako bi zajedno prošle kroz istinsku ljubav. I to definitivno vredi svih prolivenih suza.

Zajedno rastemo i radimo velika dela. Živimo život zajedno u nadi i sreći. Pokušavamo nove stvari i idemo u susret avanturama, jer nam je dat samo jedan život.

​Nikada nećemo postati savršeni, ali imamo snagu da svojom ljubavlju pružimo voljenim da se osećaju savršenima. Mi ih volimo onakve kakvi jesu, i ne očekujemo od njih promene ili transformacije u naš ideal. Samo želimo da se razvijaju i da se razvijamo zajedno sa njima. Samo tako čovek može spoznati istinsku ljubav.

Prevod teksta: http://www.cluber.com.ua/lifestyle/lichnaya-zhizn/2017/11/nastoyashhaya-lyubov-eto-kogda-kto-to-prinimaet-tebya-takim-kokoy-tyi-est-i-motiviruet-stanovitsya-luchshe/
Prevela: Beba Muratović