Bogati starac je bio i više nego oduševljen svojom mladom i prelepom nevestom. Iako su ga ponekad mučile sumnje da li se ona udala za njega samo radi novca. Zato ju je jednoga dana pitao: "Da li bi me ljubila kada bi izgubio svu svoju imovinu?" "Naravno da bi te volela, ludice. Ali nedostajala bi mi."

Ko bi onda uopste spomenuo JMBG ? Tu razliku u godinama koju najviše opazimo tek pri proslavama partnerovog rođendana i tek za trenutak, prilikom mogućih čuđenja i "dobronamernih" saveta ljudi oko nas, obratimo paznju na to. Iako samo na trenutak, znamo da teški osećaj uvek oslabi i nestane s predrasudama.

Nažalost, kao što se navodi u istraživanjima, još uvek je manje ljudi takvog mišljenja, nego onih kojima je razlika u godinama bitan faktor pri ocenjivanju nekoga kandidata za vezu.

Statistike pokazuju da su pri sklapanju brakova muškarci od partnerki u proseku stariji za dve godine. Kada se radi o razlici od dvadeset godina, te to predstavlja nepremostivu prepreku prilikom izbora partnera, većina ljudi radije okrene leđa svojim emocijama, nego da se upuste u takav odnos.

Mladi se radije odluče za jednaku starost partnera, dok oni koji se kasnije žene ili se žene već drugi put ne obraćaju paznju na godine pa su često u takvim slučajima razlike u godinama veće.

Kako žive oni koji su se odlučili kršiti statistike, i suprostaviti se mogućim predrasudama društva i odluče da žive s deset, dvadeset i više godina starijim ili mlađim čovekom?

Istraživanja pokazuju da kvalitet braka dvoje partnera s velikom razlikom u godinama nije ograničena. I jednaka je kao i u onim brakovima u kojima su partneri približno istih godina te u nekim primerima čak i bolja, jer što stariji je čovek, to puniji su, diferencijalniji i suptilniji njegovi osećaji. Tako se takođe i poboljša odnos prema partneru.

Zašto onda štetiti ili se čak odricati ljubavne veze s nekim prema kome osećamo naklonjenost, međusobnu privlačnost, s kim imamo slične životne ciljeve i isčekivanja? Samo radi predrasuda prema razlici u godinama? A s druge strane, postoji li negde dokaz da ćemo s čovekom jednake starosti imati zajednički jezik? Kako god bilo, kao što hrvatski književnik Vladimir Devide kaže "nakon poljupca i zvuci s ulice postaju ljepši", pa zašto se ne bi onda s njima obogatili i za vazda završili s premišljanjima?