U svakoj vezi ima momenata kada smo nezadovoljni voljenom osobom, ljuti na nju, osećamo se jako loše... Ono što tada obično automatski činimo jeste da se usredsredimo na loše osobine partnera ili partnerke, da nalazimo "dokaze" za njihovu "krivicu", a problem bi neretko bio lakše rešen ako u startu ne pretpostavimo nešto loše u vezi s voljenom osobom, već nešto dobro i lepo.

Svakome se desilo, makar inače bio mirna osoba koja se retko uzrujava i nema običaj da se nervira, da ga neki postupak voljene osobe naljuti, razbesni, izazove u njemu/njoj krajnje negativna osećanja. To nije neobično, jer su nam prema voljenoj osobi osećanja jaka (ako se zaista radi o voljenoj osobi, a ne o nekoj vrsti poslovnog aranžmana prerušenog u vezu), kako ona lepa, tako i ona manje lepa. Kada se razbesnimo na voljenu osobu, obično nju smatramo krivom - ljuti smo na nju jer je uradila nešto loše, ili je propustila nešto da uradi. I fokusirani smo na osećaj besa, na napad na partnera ili partnerku, i na to da im dokažemo da su krivi. To je sve potpuno ljudski i razumljivo, ali vodi pojačavanju sukoba, pojačavanju negativnih osećanja, i tek kasnije, kad se smirimo, eventualno dođe i do rešenja problema. Ili ne dođe, ako ostanemo usredsređeni na to da je voljena osoba kriva i da na neki način mora da se iskupi za to što je učinila.

Ako pokušamo da se malčice odmaknemo od situacije, mogli bismo doći do interesantnog pitanja. Radi se o osobi koju volimo - zašto onda razmišljamo o tome da ona mora pred nama da se iskupi za nešto, da mora da "plati za svoje greške"? Ukoliko se još malčice odmaknemo, mogli bismo doći do toga da je iza našeg besa zapravo strah. Voljena osoba nas je povredila, sada se bojimo, što nam se nimalo ne dopada jer ne želimo da nas podsećaju koliko smo ranjivi (a svako je ranjiv), i reagujemo agresijom.

Šta učiniti? Setiti se da vi tu osobu volite i da ona (valjda!) voli vas. I pokušati na taj način da sagledate stvari: nije vas mrski neprijatelj iz zlobe povredio, već je neko ko vas voli najverovatnije nehotice napravio neku grešku. Ne kažemo da treba samo tako preći preko nečega lošeg što je voljena osoba učinila (a još manje da treba imati "ma on/a me voli, nije tako mislio/la, nema veze što me stalno fizički i psihički maltretira" stav), ali bilo bi dobro pokušati, i u najžešćem sukobu, da se setite dobrih osobina te osobe, onih zbog kojih je volite i zbog kojih ste u vezi s njom, i da je ne gledate kao neprijatelja koji vam želi zlo.

Kada tako posmatrate stvari, rešavanje sukoba nekako odmah postaje lakše. Naravno, samo onda kada se radi o vezi koja još uvek funkcioniše i u kojoj i dalje ima ljubavi i međusobnog poštovanja.