Iskrenost i neiskrenost se uče kod kuće. Ako roditelj dođe kući zadovoljan što je laganjem izbegao neku kaznu ili kritiku ili ukoliko pred detetom govori neistine koje dete može prepoznati, lekcije o iskrenosti će detetu biti veoma teške da ih razume.

Roditelji su često zabrinuti kada njihovo dete ili adolescent lažu. Međutim, suprotno stereotipima, laganje kod dece najčešće nije ozbiljan problem. Mlađa deca (4-5 godine) često izmišljaju i pričaju razne priče. To je normalno zato što uživaju da slušaju priče i da ih izmišljaju radi zabave. Ova dečica mogu imati zamagljenu granicu između realnosti i fantazije. Starije dete ili adolescent mogu da lažu da bi izbegli obaveze ili odgovornost za svoje postupke. Roditelji trebaju da reaguju da prepoznaju trenutke laganja razgovarajući sa mladima o važnosti istinitosti, iskrenosti i poverenju, bez ljutitog kritizerstva.

Neki adolescenti shvataju da laganje može biti prihvatljivo u određenim situacijama, kao što su one kada se ne govori momku ili devojci pravi razlog za raskid veze, jer ne žele da im povrede osećanja. Drugi adolescenti mogu da lažu da bi zaštitili svoju privatnost ili da bi se osećali psihološki odvojeno i nezavisno od svojih roditelja (npr. poriču da su se iskrali kasno sinoć i bili sa prijateljima).

Laganje može ukazati i na emotivne probleme:
Neka deca, koja znaju razliku između biti iskren i lagati, izmišljaju priče koje deluju verovatno. Deca ili adolescenti obično to rade sa entuzijazmom zato što privlače puno pažnje kada lažu.

Druga deca ili adolescenti, koja izgledaju odgovorno, mogu pasti u šemu ponavljanja laži, jer osećaju da je laganje najlakši način da se izbore sa zahtevima roditelja, učitelja i prijatelja. Ova deca uobičajeno se ne trude da budu loša ili zlonamerna, ali učestali obrazac laganja im postaje loša navika. Takođe postoje neka deca i adolescenti koju laganje ili pokušaji iskorišćavanja drugih ne uznemiravaju.

Pokazalo se da nije malo adolescenta koji mogu učestalo da koriste laž da prikriju neki drugi ozbiljan problem. Na primer, adolescent sa ozbiljnim problemom sa drogom ili alkoholom će lagati konstantno da bi sakrio istinu o tome gde je bio, sa kime, šta su radili i gde je potrošio novac.

Šta činiti ako dete ili adolescent lažu: 
Roditelji su najvažniji uzori za svoju decu. Kada dete ili adolescent lažu,
roditelji treba da ozbiljno porazgovaraju o: 
• razlici između izmišljanja i stvarnosti, laganja i istine, 
• važnosti iskrenosti kod kuće i u zajednici, i 
• alternativama laganju. 

Ako dete ili adolescent razviju obrazac laganja koji je ozbiljan i često se ponavlja, tada se možda treba potražiti profesionalnu pomoć. Procena dečjeg psihijatra bi pomogla detetu i roditeljima da razumeju laganje i planiraju buduću strategiju međusobnih odnosa i ponašanja.
Mr sci. dr Miodrag Stanković, dečji psihijatar, porodični terapeut