Psovke što ih najčešće koristimo najčešće tretiraju ženu s ponižavanjem.
"Popuši mi ga! Pička!" Jesu li takve riječi dio vašeg vokabulara? Što zapravo govore?
Danas se reč »kurac« potpuno normalno koristi i silazi s jezika bez da smo toga uopšte svesni. Isto je tako s »jebo te ja ludoga«, da engleske psovke i ne spominjemo.
Psovke se govore u ljutnji.
Žene i muškarci se u ljutnji ispucavaju ponajviše nad ženskim polnim organima.
Šta psovanje govori o nama?
Najpre, da ne kažem s ponosom, ljudi izbacuju psovke iz usta jednu za drugom - za izražavanje ljutnje, frustracije ili komentarišu čisto svakodnevne situacije kada se koriste izrazi povezani sa polnošću. Psovke i seksualni izrazi se međusobno »prekrivaju«. Najzanimljivije je da se s tim izrazima razbacuju oni koji su inače u polnosti prilično zakočeni. Primer Indijanci, koji prema polnosti imaju manje represivan odnos, i za izražavanje frustracija koriste drugačije izraze.
Pička odnosno pizda
Pička odnosno pizda razgovorni je izraz za ženski polni organ. A izražava i osobu koja je nemoćna, bojažljiva, kukavica, podmukla, prevarantska... svakako ne osoba, koja bi bila poštovanja i hvale vredna. Nije da se baš hvatamo za reči, ali što ćemo kada reči nisu samo reči. U rečima se odražava štošta, kroz reči se transformiše puno nesvesnog, reči mogu biti pokretačka snaga za postupke. Reči imaju svoju moć. Uveravaju nas. U šta nas dakle uveravaju psovke što ih koristimo? Da je žena i sve s njom povezano nejako i bojažljivo. Ili po novom: da je zbilja dobra mačka, ako je označimo s tako ponižavajućim izrazom?
Kada se žena razljuti, ne viče "Poliži mi je!"
Popuši mi ga!
Popuši mi ga (ili puši kurac - a možemo razgovarati i na engleskom i reći suck my dick) još je paradoksalnija psovka. Nešto, što bi trebalo biti stvar užitka, predavanja, shvaćamo kao kaznu, kao čin poniženja. Da li je pušenje doista tako velika kazna da se time moramo verbalno šamarati? »Popuši mi ga« je druga strana iste medalje, koja ženu stavlja u nezahvalan položaj u polnosti. Žena je ona, koja nosi tu bojažljivu pičku i žena je ta, koja radi ono s onim tamo dole. Da, kada ne psujemo poput kočijaša, o polnosti se izražavamo vrlo sterilno, što takođe ukazuje na naš negirajući odnos prema polnosti. Zar nešto ne valja s pušenjem, ženom ili društvenim shvaćanjem polnosti? Možda toga nismo svesni, ali sve te reči ne koriste se tek tako, slučajno, tako rasprostranjeno. Ako pogledamo iskreno, ipak ne izražavaju opšte stanje shvaćanja žene i njene seksualnosti u društvu?
Kroz psovke se izražava ženska bojažljivost.
Poliži mi je
Koliko često čujete »Poliži mi je«? Ja još nisam. I pitam se nije li to zato, jer žene svoje pone organe ne shvaćaju kao bič božji ili zato jer žene ne znaju zahtevati lizanje tako samosvesno kao muškarci pušenje, ili žene svoje polne organe previše cene. No, u ovo poslednje iskreno sumnjam. »Jebo oca« zvuči još egzotičnije i neobičnije.
Kroz psovke se vidi da u našoj kulturi nema goreg nego biti žena. Dakako, ne kroz sve psovke, ali mirne duše možemo reći da kroz većinu. A svakako je sudeći po psovkama gore biti žena nego muškarac.
