Roditelji su najvažnije osobe u dečijem životu, mnogo toga ovisi od njih, od njihove ljubavi prema svom detetu, želji za učestvuje u privatnom i javnom životu deteta. Mnogi se roditelji zadovoljavaju činjenicom da njihovo dete ima siguran krov nad glavom, džeparac, dovoljno odeće, računar i priključak za Internet, ali stvari su mnogo složenije.
NE DOPUSTITE DA VAŠE DETE PREBRZO ODRASTE
Roditelji često misle kako će sve postati jednostavno kada njihovo dete postane samostalno, kada će samo moći da opere svoje rublje, zaradi vlastiti novac, učiti bez stalnog roditeljskog prigovaranja, kada će moći početi izlaziti bez roditeljskog nadzora itd. Nažalost, roditeljske brige nikada ne prestaju i vaše će vas dete uvek trebati. Ne dopustite mu da prebrzo odraste, da ostaje do kasno napolju, a da vi niste potpuno sigurni gde je vaše dete i s kim je. Ako ga prerano počnete tretirati kao zrelu i odgovornu osobu, ono neće moći da uživa u svom detinjstvu, jedinom delu života gde se drugi brinu za njega, a ne ono za druge. Važno je da roditelj sasluša sve stavove i razmišljanja svog deteta, makar se u svemu ne slaže, no vi ste i dalje roditelj i vi određujete pravila. Zapamtite, vašem maloletnom detetu još nisu potrebni problemi odraslih. Dopustite mu da uživa.
REZERVIŠITE BAREM SAT VREMENA DNEVNO ZA RAZGOVOR
To je ono što svim obiteljima nedostaje - VREME. No, ipak se nećete izvući s opravdanjem da nemate niti sat vremena pre odlaska na spavanje kako biste porazgovarali sa svojim detetom o tome kako je proveo dan, kako je bilo u školi, je li bilo kakvih ocena, ima li novu simpatiju, muči li ga što. Bez obzira koliko se vaše dete činilo dobro i smireno, uvek postoje sitnice koje ga opterećuju.
Jedan je psiholog izjavio kako se stručni kadar bavi samo decom problematičnog ponašanja, a da zapravo "dobra deca" koja ne opterećuju porodicu i školu pate od svega i svačega. Tzv. "dobra deca" nemaju hrabrosti reći što ih muči, smatraju da će pokvariti sliku koju su o sebi stvorili ako nekome daju do znanja da ih nešto muči, da imaju neki problem. Stoga, dajte svom detetu do znanja kako ste uvek tu za njega i da svaku svoju muku, patnju ili problem može podeliti s vama, jer imati problem bilo koje vrste nije sramota.
Za početak odredite jedan dan u nedelji kada ćete sazvati "porodičnu skupštinu", svako neka ispriča kako je proveo dan, je li se dogodilo nešto što vas je posebno razveselilo, nasmejalo, rastužilo, naživciralo. Zatim sazovite "skupštinu" svaki drugi/treći dan, i češće po potrebi. Vaše će dete uskoro dobiti sliku o vama kao veoma zainteresovanom roditelju, i moći ćete da uvidite problem i pre nego ga je vaše dete postalo svesno. Za vreme takvih porodičnih sastanaka nije poželjno vikati na vaše dete zbog loših ocena, lošeg društva i sl.. Neka takvi sastanci budu isključivo mirni i tihi razgovori kada sve rešavate bez stresa.
