Tokom septembra i oktobra 2005. godine u osam gradova
u Srbiji (Beograd, Niš, Kraljevo, Užice, Zaječar, Novi
Pazar, Vrbas i Subotica) sprovedeno je istraživanje o
stavovima mladih prema manjinama i kulturološkim
različitostima u svom okruženju. Ispitivanje je obuhvatilo 468 srednjoškolaca oba pola, uzrasta 16-17 godina, a u
svakom od ovih gradova ispitano je po jedno odeljenje iz
gimnazije i iz neke stručne škole. Istraživanje je organizovala Omladinska mreža "Živeti zajedno", koju čine
klubovi mladih iz ovih osam gradova, uz podršku
Pestalozzi fondacije iz Švajcarske.
Odnos prema drugim nacionalnim kulturama
Velika većina ispitanika slaže se sa tvrdnjom da "što više
poznaješ kulturu drugih naroda, to više vrediš". U tom
kosmopolitskom opredeljenju ubedljivije su devojke (njih
84% se slaže s tom tvrdnjom) nego momci, koji to mišljenje podržavaju u 70% slučajeva.
U tom upoznavanju kultura većina ispitanika ne traži
"dvosmernu saradnju" kao uslov. Da ima smisla upoznavati kulturu drugih naroda čak i ako oni ne poznaju kulturu našeg naroda, smatra 61% momaka i 74% devojaka -
opet su se devojke pokazale kao nešto otvorenije.
Dok bar dvotrećinska većina naših srednjoškolaca gleda
pozitivno na interesovanje za kulturu drugih naroda, mišljenja su znatno podeljenija oko uticaja drugih kultura na
sopstvenu. Tako je 38% momaka zabrinuto da uticaji iz
drugih naroda "znatno ugrožavaju nacionalni identitet"
njihovog naroda. Njih 35% se ne slaže s time, a svaki
četvrti je neodlučan u proceni. Devojke su nešto manje
ksenofobične - stranih uticaja se plaši njih 29%, isto
koliko ima i neodlučnih, dok njih 41% ne doživljava uticaje iz drugih naroda kao pretnju sopstvenom nacionalnom identitetu. Ipak, može se reći da bar polovina srednjoškolaca u Srbiji gaji veće ili manje podozrenje prema
stranim kulturnim uticajima.
Valja primetiti i da ima 17% devojaka i čak 28% momaka koji nisu sigurni koliko je patriotski slušati muziku na
stranom jeziku, ili su čak ubeđeni da je to vrlo nepatriotsko ponašanje.
Srednjoškolci u Srbiji nisu mnogo skloni ravnopravnom
tretmanu ćirilice i latinice u javnoj upotrebi.
Ravnopravnost ova dva pisma podržava 47% muških i
53% ženskih ispitanika, a protiv toga je 35% momaka i
28% devojaka. Priličan otpor postoji i prema javnom
korišćenju ijekavice: protiv ijekavice je 25% momaka i
22% devojaka, a samo 54% srednjoškolaca oba pola
izjavljuje da nema otpor prema ijekavici.
Tolerancija različitosti na državnom nivou
Značajna većina srednjoškolaca priznaje nacionalnim
manjinama sva prava kao i većinskom narodu, a podrška
tom stavu kreće se od 63% kod momaka do 77% kod
devojaka. Protivljenje toj ideji izražava 18% momaka i
11% devojaka. Međutim, velika podeljenost postoji oko
pitanja da li pripadnik nacionalne manjine može da
postane predsednik države. Onih momaka koji misle da
može ima jednako kao i onih koji su protiv toga (po
39%), a kod devojaka je najviše neopredeljenih (37%).
Sudeći po ovim rezultatima, eventualni predsednički kandidat iz redova nacionalnih manjina ne bi imao veliku podršku medu srednjoškolcima u Srbiji.
Konceptu etnički čiste države se suprotstavlja jedva nešto
preko polovine srednjoškolaca u Srbiji (59% momaka i
57% devojaka), što može da bude prilično zabrinjavajuće.
S druge strane, 21% srednjoškolki i 22% srednjoškolaca
smatra da svaka nacija treba da živi sama u svojoj državi,
dok svi ostali nemaju jasan stav o tome.
Svega 41% momaka i 47% devojaka ne misli da je priča
o ljudskim pravima pomodarstvo sa Zapada. O tome se
čak 41% mladih oba pola izjasnilo kao neopredeljeno, ne
znajući tačno šta da misle o opravdanosti pominjanja
ljudskih prava u našem društvu.
Ogroman broj srednjoškolaca nema stav o ljudskim pravima, i to je nalaz koji
bi trebalo da zainteresuje borce za ljudska prava.
Zanimljivo je da među mladima u Srbiji generalno postoji značajan odmak od tradicionalnog shvatanja uloge žene
kao "mašine za rađanje". Tako se 75% momaka i, naravno, čak 89% devojaka ne slaže sa tvrdnjom da žene
bez dece nisu od koristi društvu. Ipak, ima i 12% momaka koji se s time slažu.
Najveća polna razlika u ovom istraživanju ispoljila se oko
pitanja može li žena da bude dobar predsednik države.
Takvu mogućnost podržava 80% devojaka, naspram
svega 51% momaka. Značajnu nevericu u sposobnosti
žene da bude predsednik države izražava 9% devojaka i
20% momaka.
Ako se pitaju mladi u Srbiji, Kinezi nisu popularni sugrađani. Čak i kad bi potpuno poštovali naše zakone, 31%
momaka i 30% devojaka bi im otkazali gostoprimstvo u
našoj zemlji, a prihvatilo bi ih kao sugrađane svega 46%
momaka i 43% devojaka.
Tolerancija različitosti u svakodnevnom životu
Oko poželjnosti teme o međunacionalnim odnosima u
školi mišljenja su prilično podeljena. Blizu polovine srednjoškolaca smatra da o tome treba govoriti u školi, dok
četvrtina misli da to nije tema za školu, a otprilike toliko
ima i neopredeljenih.
71% momaka i 82% devojaka ne prave pitanje koje je
nacionalnosti njihov kolega ili koleginica iz klupe. S
druge strane, ima 18% momaka i 10% devojaka kojima to
baš i nije svejedno. 24% momaka i 20% devojaka ne
može da se zamisli u intimnoj vezi s nekim druge
nacionalnosti, a protiv takve veze ne bi imalo ništa protiv
58% muških i 66% ženskih ispitanika iz srednjih škola u
Srbiji.
Sa osobom druge boje kože bez problema bi se rukovalo
80% momaka i 84% devojaka, i tu kod srednjoškolaca u
Srbiji nije zabeležen veći otpor na rasnom nivou. Značajniji otpor postoji u pogledu doživljaja gluvonemih
osoba. Dok 64% momaka i 69% devojaka ne oseća nelagodu dok ih gleda kako se sporazumevaju rukama, taj prizor nije mnogo prijatan za 23% momaka i 18% devojaka.
Iako velika većina srednjoškolaca doživljava osobe sa
problemima u mentalnom razvoju kao bića sa dušom, ima
16% momaka i 9% devojaka koji veruju da mentalno
nedovoljno razvijene osobe ne poseduju osećanja.
Vrlo zanimljiva razlika medu polovima pojavila se u
pogledu odnosa prema odstupanjima od proseka u sopstvenoj sredini. 71% devojaka i 57% momaka ne smatra
da onaj "ko se suviše razlikuje od svoje sredine, mora da
ima neki problem u glavi". Da ipak ima neki problem u
glavi, smatra 21% momaka i 12% devojaka. Osim što su
osetljiviji prema uticaju iz drugačijih sredina, momci su
manje tolerantni i prema različitima u sopstvenoj sredini.
Ili, drugim rečima, izgleda da devojke više cene originalnost.
Na temelju rezultata ovog istraživanja, može se reći da je
većina srednjoškolaca u Srbiji tolerantna prema upoznavanju i kontaktima sa pripadnicima drugih nacija i rasa,
kao i prema upoznavanju njihovih nacionalnih kultura.
Ova otvorenost je u gotovo svim oblastima i temama
nešto primetnija kod devojaka nego kod momaka.
S druge strane, polovina mladih u Srbiji ne voli ijekavicu
i nije sklono ravnopravnosti latinice i ćirilice, dok bi
svaki peti srednjoškolac voleo da živi u etnički čistoj
državi. Ovo istraživanje daje sliku prosečnog srednjoškolca u Srbiji kao nekoga ko bi se rukovao s crncem,
sedeo u klupi ili bio u intimnoj vezi s nekim druge
nacionalnosti, ali bi proterao Kineze i ijekavicu, i pritom
prilično sumnjičavo (verovatno i neobavešteno) gleda na
ljudska prava i ideju o multikulturalnosti unutar države u
kojoj živi.
Omladinska mreža "Živeti zajedno"
Decji informativno-kulturni servis DX
Centar za prava deteta Beograd
