Prva se ljubav može dogoditi u bilo kojoj dobi ili se čak ni ne mora dogoditi. No većina nas se prvi put zaljubila kad smo bili tinejdžeri. To uzbudljivo novo iskustvo većina nas dobro pamti čitav život. Nama odraslima se problemi s kojima se susreće naše dete u mnogo slučajeva čine smešni, naročito ako ih uspoređujemo sa problemima sa kojima se sami susrećemo. Nekako s godinama zaboravljamo kako su nam tragični i dramatični životi i veze bili u adolescenciji.

Kad se tinejdžer prvi put zaljubi, navru mu osećaji kakve još nije iskusio. Zapljusne ih bujica intenzivnih osećanja koji su čas u usponu, a čas u padu. Većinom ih ova osećanja zabavljaju, pa ih intenzivno istražuju, a posebno ih zanima svet prvog mladića/devojke. Zaljubljivanje u pubertetu je mnogo intenzivnije nego u odrasloj dobi. Ali te rane veze obično brzo i sagore. Jedno istraživanje je pokazalo da u dobi od 15 godina veze traju u proseku samo tri do četiri meseca.

Jednom kad počnu pokazivati interes za suprotni pol, ubrzo sledi prva velika ljubav. Iako nas veze među polovima zanimaju i muče čitav život, ovi početni koraci su uvek najteži, a za neke mogu biti i vrlo bolni. Uz telo koje se menja i razvija, (a još ga i ne shvataju u potpunosti), tinejdžeri imaju vrlo osetljivu dušu, koju je lako povrediti.

Roditelji često ne shvataju ozbiljno te prve ljubavi, a ni bol i patnju kroz koju tinejdžer prolazi. To im može biti smešno, mogu im držati bukvice i razna predavanja, mogu reći deci da su premlada kako bi to osećala, neodobravati vezu s voljenom osobom, pa čak im i braniti da se viđaju. Sve ovo je pogrešno! Ne možete sprečiti tinejdžera da se zaljubi, naročito sada kad mu je to sve tako novo. Mudri roditelji daju podršku svom detetu i pomažu mu da taj period prođe što bezbolnije i sa što manje komplikacija. Morate mu pokazati da neuzvraćena ljubav nije kraj sveta i da nije sam, već da zna da su oko njega ljudi koji ga vole bez obzira na sve. Prva ljubav je samo prvi korak u formiranju budućih veza.

Kratke ljubavi

I kad se u porodici oseća dobro, a tamo je najčešće, i kad nema potrebu da se osami, ako se tinejdžer zaljubi, uvek se povlači u sebe. Devojku/mladića u kojeg se zaljubila(o) doživljava kao projekciju svih želja, a ne kao zasebnu osobu. Stoga se tinejdžeri često, u potrazi za idealnom ljubavi, zaljubljuju u “nemoguće“ partnere – pevače ili glumce. Potpuno su predani tim svojim prvim ljubavnim izabranicima i doživljavaju ih kao idole, proganjajući ih telefonskim pozivima, zaljubljenim pogledima, sve nastojeći im se približiti. Neretko jako pate, no to im pomaže da bolje upoznaju sebe i da se pripreme za pravu vezu. Naučnici su otkrili putanje koje su aktivne u mozgu kad se tinejdžeri zaljube. Zaljubljivanje ima sličan uticaj na mozak kao i korištenje nekih vrsta droga. Donosi toliko zadovoljstvo da je gotovo poput zavisnosti.

Naučnici su otkrili tri faze ljubavi. Početan fizički odgovor tela je „strast“. Zaljubljivanje se još naziva i „privlačnost“. Emocionalna vezanost, potrebna kako bi veza bila dugoročna, poznata je i kao „vezanje“. Tinejdžeri fazu privlačnosti proživljavaju intenzivnije od odraslih, no njihova nemogućnost ostvarenja treće faze, vezanja, može biti kriva za kratkotrajnost njihovih ljubavnih veza.

Lekcije iz ljubavi

Bez obzira na kratkotrajnost, iskustvo strastvene ljubavi može brzo postati najbitnija stvar u životu tinejdžera. Zaljubljeni tinejdžeri provode sate pričajući na telefon ili lice u lice.

Ova intimnost ih podučava o ličnom identitetu, jednostavnim zbližavanjem s nekim drugim. Intimnost takođe uključuje otvorenost, deljenje i poverenje, pa pridonosi razvoju zrelosti.

Uz otkrivanje novih emocija, većina tinejdžera po prvi put kod tih ljubavi oseti novu fizičku želju. To je prvi korak prema drugom stupenu – seksualnosti.

Vrlo ih privlači seks, o njemu međusobno rado razgovaraju i maštaju da nađu pravog partnera. Pretvori li se njihova veza u stvarnu vezu, pomisao na intimne odnose više nije toliko dramatična kao nekad, ali je i dalje delikatna. Njihova su tela dokaz promena kroz koje su prošli i spremna za polni odnos.

Oni tinejdžeri koji imaju skladne porodične odnose lakše će se nositi sa svime što donosi ljubav. Oni, pak, koji kod kuće nisu nailazili na razumevanje, neretko lutaju od partnera do partnera i telo koriste kao sredstvo za samopotrvrđivanje, najviše za samopouzdanje. Naravno, to je put koji ne može doneti ništa dobro. Ma koliko se tinejdžer osamostalio, porodica i dalje ima značajnu ulogu: ona je utočište čija mu vrata uvek moraju biti otvorena, jer će samo tako bez teškoća moći sazreti.

piše: Ivana 💔💝💖