Odbacivanje svega što je bolno, teško, frustrirajuće vodi u iskrivljenu realnost, a to dalje u zanemarivanje mentalnog i fizičkog zdravlja Nije vam dobro, ali tu su prijatelji da vas podrže. Teše vas i govore „samo pozitivno”, „ne misli na to”, „sve se dešava s nekim razlogom”. Ponekad ćete čuti i „ohrabrenje” da „uvek može gore” i da sve treba gledati „s vedrije strane”. Da li će vam biti bolje posle ovih razgovora? Kratkoročno verovatno da, ali dugoročno sigurno ne. Optimizam je zdrav, ali ne pomaže uvek, ponekad se, uveravaju psiholozi, treba prvo suočiti s realnim problemima. U protivnom, može nam se dogoditi da zapadnemo u takozvanu toksičnu pozitivnost. – Pojam toksična pozitivnost, neki je zovu i pozitivna toksičnost, odnosi se na uverenje osobe da je poželjno i dozvoljeno doživljavati samo i isključivo pozitivna, prijatna osećanja kao što su radost, sreća, zadovoljstvo, dok se neprijatna osećanja i iskustva potiskuju, negiraju, izbegavaju. To ima duboke korene u današnjoj civilizaciji – kaže pedagog i psihoterapeut mr Anđela Zlatković. Ona podseća da je toksična pozitivnost nešto što se u značajnoj meri propagira i u virtuelnom svetu gde je sve savršeno, kroz motivacione citate na društvenim mrežama, u reklamama, brojnim knjigama samopomoći koje pišu laici. Pritisak da razmišljamo ,,samo pozitivno” je sveprisutan. Ne prođe dan, a da svako od nas ne naiđe na poruke da život treba posmatrati kroz ružičaste naočare, koje su zamarajuće ništa manje nego senzacionalistička crna hronika. Naša sagovornica napominje da se sve češće stavlja znak jednakosti između optimizma i toksične pozitivnosti, što je pogrešno. – Optimizam ne podrazumeva negaciju neprijatnih emocija i životnih problema, ni to da moramo da budemo srećni po svaku cenu. Treba, dakle, praviti razliku između optimističkog stava: ,,Iako je teško ovo kroz šta prolazim, verujem da ću naći rešenje i da neće uvek biti kao što je trenutno” i toksično pozitivnog: ,,Ma biće sve u redu, neću da se nerviram, samo pozitivno” – ukazuje sagovornica. Svi bi voleli da su srećni i zadovoljni, ali prirodno je da osećaju i tugu ili ljutnju, strah i kajanje. Osobama koje su „otrovno” pozitivne bitnije je da izbegnu bilo kakvu neprijatnost zbog stresnih događaja, nego da pokažu empatiju i zaista pomognu i sebi i drugima. Ako doživimo neki gubitak, imamo neku neprijatnost, ne osećamo se sigurno, zdravo je i prirodno je da osećamo tugu, ljutnju, strah... Ono što je sigurno svakome od nas mnogo korisnije i važnije da čujemo kada s nekim podelimo problem je na primer: ,,Čujem da ti je teško, normalno je što se tako osećaš u toj situaciji”, ,,Kako mogu da ti pomognem?”, ,,Zajedno ćemo to prebroditi”, ,,U redu je da se tako osećaš, u redu je što plačeš”, ,,Nekad je u redu i da odustaneš”… – To što neko neprijatno osećanje potisnemo, negiramo ili izbegnemo, gurnemo pod tepih, ne znači da će ono nestati. Ono će ostati u nama sve dok ga ne obradimo na adekvatan način. Ako neobrađenim osećanjima pridodamo i uverenje da je sreća jedina dozvoljena emocija koju moramo da osećamo bez obzira na okolnosti, te da je ranjivost nedopustiva, to će biti pogodno tlo za razvoj emocionalnih problema i, uopšteno, različitih problema i mentalnog i fizičkog zdravlja, o čemu svedoče i brojna istraživanja. Ignorisanje i potiskivanje neprijatnih osećanja, kao i izbegavanje suočavanja sa stresom i problemima vodi u anksiozne poremećaje, depresiju, bolesti zavisnosti, ali i u hipertenziju i druge kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, hormonske disbalanse, gastritis – nabraja Anđela Zlatković. Ona podseća da je suština toksične pozitivnosti neprihvatanje neprijatnih emocija kao sastavnog dela života. Odbacivanje svega što je bolno, teško, frustrirajuće vodi u iskrivljenu realnost, a to dalje u zanemarivanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Stoga, da bi se ova zamka izbegla, potrebno je prvenstveno raditi na razvoju emocionalne inteligencije, a to podrazumeva prepoznavanje i prihvatanje svih osećanja kao dopuštenih i relevantnih. Jer ako imamo „loše” emocije, ne znači da smo mi loši.
Toksična pozitivnost je često neprikladna situaciji, a ovo su neki od primera: – kada kažete da je jako težak ispit koji spremate, osoba s toksičnom pozitivnošću će vam reći: ,,Ma šta je to za tebe”, – ako kažete da na poslu trpite mobing, osoba s toksičnom pozitivnošću će reći: ,,Treba da budeš srećan što makar imaš posao, mnogo je onih koji su nezaposleni”, – kada kažete da se suočavate s anksioznim poremećajem ili depresijom, a dobijete odgovor ,,Sve je to samo u tvojoj glavi, samo misli pozitivno”.
|
