Čak 40 odsto šesnaestogodišnjaka probalo drogu, svaki četvrti konzumira alkohol, petina puši, a većina stupa u nezaštićene seksualne odnose

Zdravlje adolescenata je poput tempirane bombe, upozoravaju lekari iz Britanskog medicinskog udruženja, koji svoj apel baziraju na činjenici da svaki peti adolescent pati od prekomerne težine, kao i da depresija i anoreksija caruju kod svakog petog „stanara” ove starosne grupe. Britanski lekari ove probleme savremene tinejdž-generacije povezuju sa sve lošijom ishranom, nedovoljnim bavljenjem sportom i preteranom konzumacijom alkohola, droge i cigareta, i navode da manje od 15 odsto devojčica uzrasta od 13 do 15 godina jede preporučene količine voća i povrća. Uz to, gotovo četvrtina dečaka uzrasta 15 i 16 godina je pušila u nedelji koja je prethodila ovoj studiji, dok je petina njih uzela drogu u mesecu koji je prethodio istraživanju.

Istovremeno, britanski lekari konstatuju da se i polno zdravlje adolescenata pogoršava – svaka deseta devojka uzrasta od 16 do 19 godina verovatno je zaražena hlamidijom, koja može uzrokovati neplodnost i vanmateričnu trudnoću, dok je istovremeno i učestalost trudnoće u pubertetu veoma visoka i iznosi oko tri odsto.

A kakva su naša saznanja o problematičnim životnim epizodama generacije na „raskršću” detinjstva i mladosti? Istraživanje, koje su svojevremeno sprovele dr Nevenka Rončević, profesor pedijatrije i šef katedre za pedijatriju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i dr Aleksandra Stojadinović, pedijatar na Institutu za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u Novom Sadu, na uzorku učenika osnovnih i srednjih škola, pokazalo je da se rizična ponašanja adolescenata nikada ne javljaju izolovano, već da „idu u paru”. Primera radi, tinejdžeri koji konzumiraju alkohol često stupaju u nezaštićene seksualne odnose, čine nasilje ili bivaju izloženi nasilju.

Da bi utvrdili uzrast u kom adolescenti u našoj sredini ulaze u svet „rizičnih igara”, oni su sproveli istraživanje na uzorku od 789 adolescenata, uzrasta od 10 do 19 godina. Koji su najvažniji rezultati ove studije?

Ako je verovati iskrenosti tinejdžera, alkohol konzumira četvrtina ispitanika – adolescenti počinju da piju sa 11 godina, a po navršenom punoletstvu alkohol konzumira 72 odsto mladića i polovina devojaka. Drogu je, barem u ovom istraživanju, probalo osam odsto tinejdžera, a eksperimentisanje sa psihoaktivnim supstancama registruje se prvi put u uzrastu od 13 godina. Opominje podatak da je čak 40 odsto šesnaestogodišnjaka probalo drogu.

U poređenju sa ovim podatkom, gotovo nevino zvuči cifra od 19 odsto adolescenata koji drže zapaljenu cigaretu. Tinejdžeri počinju da puše sa 12 godina, a u svim uzrastima devojke češće puše od mladića da bi u 18. godini pušila trećina mladića i 37 odsto devojaka, konstatuju autorke ove studije.

„Na uzrastu od 18 godina 45 odsto mladića i trećina devojaka imalo je seksualne odnose, a među seksualno aktivnim tinejdžerima svega 15 odsto koristi kontraceptivna sredstva i to najčešće kondom. Zabrinjava činjenica da seksualno aktivni adolescenti često stupaju u nezaštićene seksualne odnose i menjaju partnere, pa je rizik od neželjene trudnoće i seksualno prenosivih bolesti visok. Iako je samo jedna tinejdžerka u ovom istraživanju izjavila da je bolovala od polno prenosive bolesti, podaci iz literature govore da među seksualno aktivnim tinejdžerima, bar jedan od 15 do 20 adolescenata boluje od neke venerične bolesti. Rezultati ove studije takođe govore da se u našoj sredini adolescenti ne javljaju lekaru”, upozoravaju dr Nevenka Rončević i dr Aleksandra Stojadinović.

Ovo istraživanje takođe je skrenulo pažnju na činjenicu da je nasilje veoma prisutno u životu naših adolescenata – oni su svedoci, žrtve, ali i počinioci nasilja. Među petnaestogodišnjim mladićima skoro polovina njih bila je žrtva nasilja, dok je među njihovim vršnjakinjama taj procenat iznosi šest odsto, nedvosmisleno govore rezultati ove studije.

I dok brojna istraživanja govore da je neadekvatna ishrana znatno češća kod adolescenata nego u bilo kojoj uzrasnoj grupi, prema nalazima ove studije trećina tinejdžera ne doručkuje, a 7,5 odsto njih imaju jedan ili nijedan obrok dnevno kod kuće. Dijetu drži petina ispitanih devojaka i deset odsto mladića.

Skicirajući porodičnu klimu u kojoj odrastaju problematični adolescenti, autorke ove studije konstatuju da adolescenti sa velikim brojem rizičnih ponašanja češće potiču iz porodica u kojima caruju konflikti, u kojima roditelji puše ili je prisutan alkoholizam i – često imaju osećanje da ne dobijaju dovoljno ljubavi u porodici.

„Proučavanje rizičnih ponašanja adolescenta je važno iz više razloga. Naime, poznato je da je 70 odsto smrtnih slučajeva i trajne onesposobljenosti u ovom životnom dobu povezano sa rizičnim ponašanjima, a alkohol je glavni krivac u ubistvu i samoubistvu – više adolescenata zbog alkohola umire nego zbog svih psihoaktivnih supstanci zajedno”, zaključuju dr Nevenka Rončević i dr Aleksandra Stojadinović.