Kako dolazi do zavisnosti od narkotika? Postoje stare i nove teorije? Kako se stvara zavisnost na duvan, heroin, alkohol ? Ovaj problem društvo još nije detektovalo kao ozbiljnu opasnost. U kojim delovima grada ima najviše mladih navučenih na drogu? Većina radničkih kvartova u Beogradu biće desetkovana, kada đavo dođe po svoje!

Cena grama heroina već je počela da pada ispod deset evra. Znači li to da je ova droga postala dostupna baš svima? Ko tu snosi najveću odgovoronost? Porodica? Školstvo? Crkva? Mediji? Policija? Vlada?

Uznemireni tinejdžer željan života ne može tako lako da se odupre iskušenjima kao uravnotežena odrasla osoba. Šta je društvo pružalo mladima kako bi se kanalisali na kreativni životni put? Sportske centre,sportske terene, vrhunski školski program, spokojne i kreativne informacije, disciplinovanije vaspitanje u kući, vrtiću, školi i ulici. Nemoguće je da niko baš od korumpiranih političara nema ni trunku moralne odgovornosti da napravi bar model izlaska iz ovog ambisa.

Ajde da se poigramo sa fikcijom i da predpostavimo koliko je recimo isplatljivije da se obnove stari sportski tereni. Njih su primitivne komšije uništile jer nisu mogle da spavaju zato što se deca igraju sa loptom na terenu non-stop, a kasnije nisu mogle da spavaju jer nisu znali gde su im ta ista deca-cele noći. Od te primitivne seljačke mase postajala su neka nova zakržljala deca koje sport ne da nije zanimao, već su postali anti sportisti. Ta deca su se odlično uklopila u neke nove političke stranke koje zanima samo lični interes. Nabrojte sami u sebi broj političara rekreativaca i saberite ga sa brojem novoizgrađenih ili obnovljenih sportskih terena. Taj zbir u procentima i biće verovatnoća da vaše dete neće doći u iskušenje da proba drogu.

Još je veća odgovotrnost u serviranju šarenih laža u medijima. Deca su vezana za televizor koji im od silne besmislenosti i šarenolikosti primitivnih emisija zakržljava mozak. Setite se Opstanka, Belamija, kockice? Uporedite ih sa sadašnjim turbo folk emisijama i rialiti programima? Tatom koji je veliki poštovalac obilaska kladionice i mamom koja je već počela da se oseća na zapršku, ali ne skida pogled sa latino sapunice.

Verovatno da nijedna od institucija ili ne želi ili neće da preuzme vreli kesten u ruku. Uskoro će doći vreme kada će neko iz porodice ili komšiluka da krene da nalazi overdoziranu decu iz ulice ili još gore, u totalnom haosu, stotine zavisnika u krizi krene da ubija svoje najbliže zbog grama heroina.

Kada se genetskoj i psihološkoj preosetljivosti dodaju problemi na porodičnom, profesionalnom i socijalno-ekonomskom planu, dotična osoba, suočena sa velikim pritiskom, izlaz traži u nekoj vrsti droge. Ali redovna upotreba bilo koje vrste droge brže ili sporije dovodi do stvaranja zavisnosti(makar to bila reč i šećeru,koji je možda i najzavisnija i najrasprostranjenija droga). Duvan, heroin i kokain (naročito u obliku kreka), po ovom pitanju su najopasniji. Veoma brzo, osoba više ne može bez njih. Alkohol malo sporije deluje na organizam, ali na kraju sve se svodi na isto. Što se tiče kanabisa, čija se upotreba poslednjih godina naglo povećava, naročito kod mladih, on ne izaziva pravu zavisnost u fizičkom smislu reči. Ipak, i ovim osobama je potrebna pomoć za izlazak iz depresije, pomirenje sa samim sobom, roditeljima, kao i spoljašnjim svetom uopšte…

Duvan, alkohol, heroin, kokain, ekstazi… Sve ove, tzv. psihoaktivne supstance deluju na nervni sistem i progresivno ga menjaju. Stimulacijom određenih neurona u mozgu, ove supstance oslobađaju neurotransmitere, naročito dopamin, koji se smatra prenosiocem zadovoljstva. Novija istraživanja su pokazala da se ovom prilikom oslobađaju i drugi neurotransmiteri, kao što su serotonin (vrsta prirodnog antidepresiva) i noradrenalin. Kada mozak normalno funkcioniše, kruženje dopamina, serotonina i noradrenalina je vezano. Međutim, droge imaju sposobnost da taj mehanizam rasture. Način na koji toksikoman posmatra svet je potpuno promenjen. Čim više nema uticaja bilo koje vrste droge, osoba postaje preosetljiva na okolinu, savladavaju je emocije i jedini način na koji ona može da prevaziđe tu situaciju jeste ponovno uzimanje droge. I tako sve kreće, a vremenom se i doze povećavaju.

Zašto je odvikavanje tako teško?

Utičući na kretanje neurona, droge ostavljaju dubok trag. Malo-pomalo, mozak se prilagođava i pamti sve promene. A vremenom ih je sve teže izbrisati. Zato se dešava da bivši alkoholičar ponovo posegne za čašom, čak i posle deset godina apstinencije. Odvikavanje je veoma veliki korak. Ipak, nije dovoljno samo se osloboditi zavisnosti, već je važno i šta će dotična osoba postati posle. Naime, droga utiče na način poimanja stvarnosti, na odnose sa drugim ljudima, ali i na sam identitet osobe. Posle odvikavanja, neophodno je živeti bez "pomoći" droge, a to je veoma dug i mukotrpan proces.

piše: Stela 💋