Ministarstvo zdravlja prošle
srpske vlade imalo je u planu da ovu godinu proglasi godinom
borbe protiv gojaznosti, pa je čak bilo u planu i donošenje
globalne strategije protiv ove, sad već masovne negativne
pojave. U zemlji Srbiji ne postoji tačan podatak koliko je
mladih ljudi gojazno (mladost je budućnost sveta), mada se
barata podatkom da četiri odsto dece ima višak kilograma. Pa
šta, reći će neko. Međutim, broj dece između 6 i 17 godina
deblji je nego što bi trebalo – a ta se cifra utrostručila
tokom poslednje četiri decenije.
Broj gojaznih u svetu prvi
put je prošle godine nadmašio broj neuhranjenih, govore podaci
Svetske zdravstvene organizacije(Detaljnije pogledati na sajtu
www.dobradijeta.com). Posmatrano u celini, zemljina kora preti
da se prolomi pod težinom ljudi, jer planetom šeta preko 300
miliona gojaznih osoba, a taj se broj iz godine u godinu
stalno povećava.
BUCE NA DRŽAVNIM
JASLAMA
Da bi zaštitila zdravlje dece
(juvenilna gojaznost mnogo je opasnija od one u srednjim
godinama) Francuska je još 2005. zabranila prodaju brze hrane
u školskim dvorištima. Velika Britanije je takvu odluku donela
prošle godine, skandinavske zemlje su takođe zabranile
reklamiranje proizvoda koncerna brze hrane (Mc Donald’s,
Kentucky...), a u Srbiji se, još ništa ne preduzima. Retke su
škole u kojima deca mogu u kantinama da pojedu kuvanu hranu
već užinu kupuju uglavnom u obližnjim pekarama i kioscima brze
hrane
Kod nas su gojazna deca uzrasta od 12 do 18 godina,
prvi put dobila pravo da o trošku zdravstvenog osiguranja
provedu tri nedelje godišnje u nekom od rehabilitacionih
centara. Ova odluka doneta je nakon izmene Pravilnika o
upućivanju na rehabilitaciju, a debeljuce će u tim centrima
naučiti kako da se pravilno hrane i kako, kroz brojne programe
fizičkih vežbi, da smanje suvišne naslage
sala.
U ČELJUSTIMA
MEKIĆA
Trećina naše dece svakoga dana pojede
nešto sa kioska, iz pekare, ili Mekdonalda. Klinci dnevno
popiju pola litre soka ili koka-kole, što je isto kao da
pojedu 10 kašičica belog, rafinisanog šećera. Samo litar soka,
kažu nutricionisti, pogotovo onog koji je, navodno, 100
procenata bez šećera, sadrži čak 500 kalorija. Razne kole i
gazirana pića su prave energetske bombe, a masne naslage koje
oni proizvode utiču na pojavu niza zdravstvenih
poremećaja.
Kod nas je „in“ i „kul“ ići u restorane brze
hrane, pa im se čak i tepa. Zloglasni koncern Mekdonald čiji
hamburgeri sadrže tek 7 procenata mesa i 300 takozvanih
praznih kalorija bez biološke vrednosti, na reklamu troši
milijarde dolara a, marketing brze hrane najefikasnije namami
mlade – još kad im uz visokokalorični obrok dele igračkice,
uživanje je potpuno. Reklame u koje buljimo svakog dana
usmerene su, ciljano, ka deci do 14 godina. Sve one
preporučuju proizvode koji nisu nikako zdravi, ali šarene i
atraktive sekvence „kupuju“ mlade. Niste uspeli u društvu ako
vam dete ne slavi rođendan u Mekiću – radi brze zarade i
gomilanja profita, uz stolove je montirana i silesija igračaka
– da se klinci i klinceze zabave. Ključno je stvaranje navike
odlaska u Mekić. Namamljeno dete postaje tako redovni
konzument brze hrane („junk food“ kako joj tepaju stručnjaci,
tj. hrana- smeće).
Pravo iskušenje za mlade su i popularne
pekare kojih ima bukvalno na svakom koraku. Tamo se uglavnom
prodaju peciva od belog, rafinisanog brašna, kvasca, šećera i
masnoća, uz dodatak konzervanasa (ima ih oko 500), koji
„poboljšavaju“ ukus. Masnoće, upotrebljene za pravljenje
raznoraznih „žuža-buža“, su takozvane zasićene masti – ulja
koja na visokoj temperaturi prelaze u transaminazne kiseline
izuzetno štetne za krve sudove. Masnoće iz ovih popularnih
peciva podstiču i stvaranje slobodnih radikala, odnosno loših
faktora u organizmu koji utiču na razgradnju ćelija i uzrok su
i najtežih oboljenja.
PANDEMIJA
GOJAZNOSTI
Prema podacima SZO, u svetu postoji
više od 40 miliona izuzetno gojazne dece predškolskog uzrasta.
Ono, što u svemu ovome zabrinjava, jeste da se taj broj
utrostručava, te se može govoriti o pandemiji gojaznosti koja
je ozbiljan faktor rizika za razvoj i porast bolesti srca i
krvnih sudova, dijabetesa i malignih oboljenja.
Razlozi,
potpomognuti reklamom, kriju se u bukvalnom proždiranju brze i
nezdrave hrane u koju, pored pomenutih, spadaju i razne
grickalice i gazirani napici. Ali, razloge treba tražiti i u
sve manjoj fizičkoj aktivnosti mladih i višesatnom sedenju
ispred kompjutera i televizora.
Kod naše dece bitan faktor
gojaznosti je svakako i siromaštvo koje nameće ishranu sa više
brašna, krompira i masti, odnosno hranu koja pruža osećaj
sitosti i – goji. Stoga doktori i nutricionisti upozoravaju,
ne bez razloga, na sve veće prisustvo povišenog krvog
pritiska, neprimerenog dečijem uzrastu, koji je posledica
prekomerne telesne težine i gojaznosti.
Ako se ima na umu
da je uzorak ispitivane dece u Srbiji pokazao da ih je čak 4-6
procenata gojazno, to onda znači da svako treće dete od 7 do
14 godina ima povišen krvni pritisak! Takođe, sve veći broj
klinaca bukvalno živi na „pekarskoj hrani“, pa je rizik da
obole od kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i dijebetesa
tipa dva izuzetno visok.
KAKO IZ ZAČARANOG
KRUGAKako, onda, dalje? Treba poći od tačke
gde problem nastaje (sasecanje u korenu, što bi rekli naši
stari), a to su velike kompanije koje proizvode nezdravu hranu
(tu spadaju i brojne „čipsare“). Samo prošle godine najmoćnije
svetske kompanije potrošile su 12,8 milijardi dolara na
reklamiranje bezvredne hrane, a oko 5,4 milijardi na promociju
gaziranih napitaka. Jedno od rešenja smanjenja broja mladih
koji bukvalno proždiru brzu hranu jeste i aktivnija uloga
države, koja mora da povede računa o zdravlju nacije i to u
domenu donošenja odgovarajućih zakonskih akata. Njima treba
regulisati pitanje cena takve hrane – da se primeni slučaj
kakav je primenjen na duvanske proizvode. Tada bi, recimo,
visoke cene kojekakvih“ kokiški“, za koje se sigurno zna da
goje, bile obeshrabrujuće za potrošače tih proizvoda. Ili, da
se na njihovim omotima, kao kod cigareta, naglasi štetnost -
na primer, „ova boca tog i tog gaziranog pića ima 1000
kalorija, potpuno bezvrednih, a štetnih za vaš organizam“.