Prvo i najvažnije pravilo svakog autsajdera je da ni u jednom trenutku ne smeš postati popularan među širokim narodnim masama, kao što su npr. učenici osnovne ili srednje škole. Dobar otpadnik svoju autsajdersku licnost mora izgradivati od malih nogu, a tu na scenu stupaju roditelji.

Veliku ulogu u tom slučaju preuzima sreća, jer ako se kojim slučajem tvoji roditelji ne uklapaju u potpunosti, na konju si! U nižim razredima oni će birati garderobu za tebe, koja, da bi ostvarili svoj cilj, mora biti detinjasta, pamučna, vedrih boja, sa leptirićima i cvetićima. Slatke dečje patikice su obavezne. Zatim je potrebno da na rekreativnu poneseš kasetu Bitlsa, a nikako Nataše Bekvalac. Velike perspektive da postaneš dobra autsajderka otvaraju ti se i ako te mama, kad napuniš "već" 8 godina, na letovanju tera da i dalje nosiš samo kupaće gaćice, a ne i grudnjak kao tvoje vršnjakinje. Posebno je važno da roditelji odbiju da ti kupe popularne igračke, poput bayblade, koje imaju sva deca, pa ih stoga želiš i ti. A ako si napredno dete i već u tom periodu shvatiš da želiš da postaneš autsajder, trebalo bi da odbijaš i da se igraš s tim igračkama tvojih drugova i drugarica, jer su "glupe".

Kad, kao ne baš omiljena osoba, doguraš do šestog razreda, moraš na opšte čuđenje celog odeljenja odbijati da ideš na rođendane na kojima se đuska uz narodnjake. Ako si žensko, možeš sebi dozvoliti poneki izuzetak, u vidu žurke dobre drugarice, pod uslovom da obučeš šire pantalone, jednostavnu majicu kratkih rukava i patike. Ni ne pomišljaj na maminu šminku.

Od velike pomoći bi ti bilo i da izjaviš da ne želiš da se družiš s Nikolom, koji je najveća "faca" u školi, jer je prost. Da kažeš da si sinoc bila (ili, ne daj Bože, bio!) u pozorištu i da ti se predstava (ili, ne daj Bože, opera!) svidela. Da ti se "Munje" baš i nisu mnogo dopale. Da nisi odgledala ni jednu epizodu "Porodičnog blaga". Da ne gledaš "Grand šou", čak ni da bi se smejao, jer tebi je to tužno a ne smešno.

Jedan od najvažnijih, ali ujedno i najtežih koraka je - mala matura. To je prvi veliki test za svakog autsajdera i možeš ga položiti na dva načina. Prvi i ekstremniji je da se uopšte ne pojaviš, a drugi, malo blaži, je da ipak dodeš ali ne u haljini/odelu. Posle toga je sve lako.

Kada te u 14. godini drugarica pita odakle ti torba, ti joj opušteno odgovoriš da je mamina, ili još bolje, bakina. Da si košulju kupila u second hand shop-u, a pantalone u BEKU! Naravno, tvoji odgovori moraju biti istiniti.

Što je češće moguće izražavaj svoje stavove, iako će u velikom broju slučajeva oni biti nepoželjni. Reci kako je užasno stroga profesorka srpskog u stvari "super lik"! A kad smo već kod srpskog, ponesi u školu neku knjigu koja nije lektira i čitaj na nekom dosadnom casu. Ako, sticajem neobjašnjivih okolnosti, dobiješ dve karte za koncert Zdravka Čolića, pokloni ih nekom drugom. Zaprepasti sve prisutne pitanjem: "Izvini, a ko je ta Seka Aleksić?"

Upiši fakultet koji stvarno voliš, ne razmišljajući šta ceš posle. Uopšte, za početak je obecavajuće i ako samo upišeš neki fakultet.

Ako tvoj život do tog momenta ima ovakav tok, to je to!

We won't use guns, we won't use bombs, we'll use the one thing we've got more, and that's our minds. Please understand. We don't want no trouble. We just want the right to be different. That's all. (Jarvis Cocker)

Zorana Josipovic, Beograd