Biseksualnost nije ništa drugo nego povećana sklonost, koja je prisutna u svakom od nas. Pitanje je samo koliko je jaka ta sklonost?
Freud i njegovi naslednici tvrdili su da je uzrok biseksualnosti hormonalni, iako to nikada nisu dokazali. Endokrinolozi su dokazali da prevelika količina muških hormona može biti uzrok feminizacije.
Sve što možemo tvrditi jeste da u svakom muškarcu postoji nešto žensko i obrnuto. Udeo, dakako, u velikoj meri varira. Ako su karakteristike suprotnog pola prisutne u neznatnoj meri, ne mogu uticati na polni život, koji u tom slučaju ostaje heteroseksualan. Čak ako su snažnije zastupljene, te karakteristike suprotnog pola još ne vode nužno u biseksualnost. Sve zavisi od partnera i njegovim sposobnostima i želji da zadovolji ponešto zbrkane zahteve svog bližnjeg.
Ko je onaj koji je skloniji telesnim kontaktima oba pola? Kako se čini, jedno od dvoje sigurno.
Na prvi pogled biseksualnost podseća na stanje između dve suprotnosti: heteroseksulanosti i homoseksualnosti. No stvari niti približno nisu tako jednostavne. Biseksualnost nije ništa drugo nego povećana sklonost koja je prisutna u svakom od nas, bilo da je reč o ženi ili muškarcu.
Da li je u paru neko uvek biseksualac?
Vrlo često ta sklonost ostaje neizražena i nerealizovana, odnosno manifestuje se samo kao fantaziranje. I u mnogim heteroseksualnim parovima jedan je član biseksualac, a niti sam to ne zna ili svoju biseksualnost odbija iz poštovanja prema svom partneru. Pravi biseksualac najčešće je u čvrstoj vezi s pripadnikom suprotnog spola, a povremeno opšti i s pripadnikom istog spola. Zanimljiva je činjenica da udate žene lakše podnose ako ih muž vara s drugim muškarcem nego s drugom ženom.
Udeo biseksualaca u celokupnoj populaciji nije moguće odrediti. Prema rezultatima Kisneyevih istraživanja ima približno 10 do 20% biseksualnih ljudi. Tu su obuhvaćeni i pravi i slučajni biseksualci.
Ko su pravi biseksualci?
Pravi biseksualci, zajedno s onima koji još nisu do kraja formirani, često su mlađe osobe koje prolaze kroz nemirno razdoblje u kome seksualnost zahteva svoju orijentaciju i ravnotežu više u mislima nego u delima. Za jasnije opredeljenje treba pričekati zrelo razdoblje. Za to postoje dva razloga. Prvi razlog su teškoće s erekcijom kod muškaraca i teškoće s orgazmom kod žena. I jedni i drugi bi mogli zaželeti da dožive »drugu mladost« s pripadnikom istog pola. Drugi razlog je neispunjavanje ili slabo zadovoljavanje nekih želja i fantazija, koje se partneru čine prilično normalne. Najčešće je tu reč o oralnom i analnom seksu.
Biseksualec izgleda ima više unutarnjih konflikata, jer mu neodlučnost ne da mira.
Koja je razlika između biseksualca i homoseksualca?
Bitna razlika između biseksualca i homoseksualca je ta što zadnji nema izbora i svoje stanje ne oseća kao nešto pogrešno. Sam sebi se čini dobar takav kakav jeste i takođe se ne želi promeniti. Čak i kad bi to hteo, ne bi se mogao promeniti. I takvu činjenicu bi takođe svako od nas morao prihvatiti.
Za razliku od toga biseksualac je svestan svoje marginalnosti. U stanju je, posebno ako je njegova sklonost prema pripadnicima istog pola manje intenzivna, uložiti određeni napor i ostvariti stabilnu hetero seksualnu zajednicu. U slučaju kada njegova partnerka poznaje njegove sklonosti i potrudi se pri zadovoljavanju posebnih želja, postoje velike mogućnosti potpuno normalnog i zadovoljavajućeg polnog života tog para. Kod partnerki, koje te želje ne bi bile sposobne zadovoljiti, dakako da bi zadovoljavanje želje za tim užicima potražio kod pripadnika istog pola.
