Nikako da dođe onaj pravi - često uz uzdah konstatuju dame. A ni savremeni muškarci odavno ne veruju da će naći pravu i sa njom ostvariti bajkovitu ljubav... Pa gde se to kriju naše srodne duše, neko ko je rođen samo da bi usrećio nas kao i mi njega, i da li tako nešto uopšte postoji? Britanski psiholozi ističu da je trka za “srodnom dušom” danas jedan od prioriteta savremenog čoveka, jednako važna kao i trka za uspešnom karijerom. Ali problem je što se u većini slučajeva za srodnom dušom traga na pogrešnom mestu. I to je najčešće uzrok problema u emotivnim vezama kod osoba koje tragaju za “nekim pravim”. Ambicija da bračnu i porodičnu sreću možete da ostvarite isključivo sa osobom koju ste apostrofirali kao srodnu dušu, može vas koštati porodice, dece i braka – tvrde ovi stručnjaci. Naime, istraživanja pokazuju da žene i muškarci koji beskompromisno i uporno traže savršenog pratnera za sebe i skloni su da odbiju svakoga sa kojim ne osećaju jaku bliskost već na prvi pogled, one prepoznatljive “leptiriće u stomaku” ili podrhtavanje u kolenima, imaju najviše šansi da završe sa pogrešnim! I tada je razočarenje neminovno. I potraga se nastavlja, odnosno praktično kreće od početka kao da nikada nije ni počela. A isto pitanje se nameće iznova i iznova: zbog čega uvek završim sa pogrešnim? Psiholozi smatraju da je pogrešan izbor posledica naše podsvesti I da za to postoje određeni razlozi... STRAH OD PATNJE Postoji li neko ko nikada nije patio zbog ljubavi? Ko nije iskusio bol u duši, suze, razočarenje, prevelika očekivanja ili zahlađenje emocija prema partneru... To su samo neki od simptoma “slomljenog srca”. Oni koji su to doživeli znaju da nije nimalo prijatno, ljubavni problemi su često praćeni i tugom, ljubomorom, depresijom – osećanjima koje deluju destruktivno na naše psihičko i emotivno stanje. Problem je utoliko veći što “taj prtljag iz emotivne prošlosti” neminovno unosimo u svaku narednu vezu, a on s godinama i brojem partnera postaje sve veći i teži. U njemu se nalaze i naši strahovi, kao i kompleksi, zatim strepnja da ne ponovimo greške iz prethodne veze ili ne završimo ponovo sami. I dok mnogi uspešno izlaze na kraj sa tim svojim prtljagom, ima i onih koji su skloni da ga odbace i tako pokušaju da se distanciraju od njega. Da im se loše iskustvo ne bi ponovilo, oni podsvesno biraju pogrešne, odnosno one koji su pre svega, sa aspekta društvenih načela, “podobni” za vezu, brak i zasnivanje porodice. Biraju one sa kojima će moći da drže sve konce u svojim rukama... Partnere prema kojima ne gaje duboke emocije, da bi bili sigurni da u slučaju rastanka neće mnogo patiti. PONAVLJANJE ISTIH GREŠAKA Emotivna zrelost uglavnom je posledica iskustva, učenja na sopstvenim greškama i na osnovu toga izvođenja adekvatnih zaključaka. Britanski psiholozi ističu da ukoliko ne savladate prethodne veze, nećete uspeti da postignete ni sreću u narednim. Odnosno, pravićete iste greške u svakom odnosu sa partnerom. I biraćete pogrešnu osobu po “šablonu“. Na primer, postoje osobe koje stalno ulaze u emotivnu vezu sa zauzetima, sa problematičnima, sa znatno mlađim ili znatno starijim od sebe. Iako se partneri menjaju, njihove veze veoma nalikuju jedna na drugu, donose iste probleme, emocije i iskušenja. Jureći za “pravim” u tom pogrešnom pravcu, nikada nećete stići do cilja. Da biste izbegli ponavljanje istih grešaka, stručnjaci savetuju da posle svakog raskida malo zastanete, ako možete usporite ritam života. Da priznate sebi da osećate bol zbog raskida ili razočarenje ili nevericu, a zatim “povučete ručnu kočnicu” i preispitate u čemu ste vi, a u čemu je partner grešio u vezi, i gde je zapravo bio kamen spoticanja među vama? Ukoliko požurite da uđete u novu vezu, da li zbog toga da bi zaboravili prethodnu ili zato što vam se neko drugi u međuvremenu dopao, do preispitivnja neće doći, a to će usporiti emocionalno sazrevanje. I najverovatnije ćete nastaviti da emotivno tapkate u mestu, ponavljajući iste greške iz prethodnih veza. NEDOSTATAK SAMOPOUZDANJA Nezadovoljstvo svojim fizičkim izgledom, nesigurnost u sopstvenu inteligenciju ili šarm, odnosno zavodničke sposobnosti prema suprotnom polu, jedan su od najčešćih razloga zbog čega stalno tražimo pravog, a uporno završavamo u vezi sa pogrešnim. Ponekad svesni, ali češće nesvesni toga dok ne dođe do raskida. Usled nedostatka samopouzdanja podsvesno snižavamo kriterijume prilikom izbora partnera, odustajemo od onih za koje pretpostavljamo da nas “neće ni pogledati” ili da ne bi mogli da budu postojani u ljubavi i verni u vezi, odnosno da nam pruže ono što želimo od partnera. Nesigurnost tako može da nas skrene sa prave staze u trci za srodnom dušom na pogrešan kolosek. A to najčešće rezultira partnerom koji se po pitanju izgleda nimalo ne uklapa u “tip” koji volimo, ili ne može da nam intelektualno, emotivno i seksualno parira, položaj u društvu mu je ispod naših očekivanja. I takva veza je unapred osuđena na neuspeh, jer su u njoj oba partnera nezadovoljna. Onaj koji je snizio kriterijume oseća konstantno nezadovoljstvo i podsvesno upoređuje partnera sa svojim idealom za kojim traga čitav život, dok drugi u vezi je prinuđen da trpi konstantne kritike na svoj račun ili pritajeno nezadovoljstvo partnera koje često iskrsava, naročito tokom svađe. NEREALNA OČEKIVANJA Za razliku od onih koji snižavaju kriterijum u izboru partnera, zbog nedostatka samopouzdanja ili nekog drugog razloga, postoje i oni koji ga podižu. Ne mali broj ljudi precenjuje sebe i svoje mogućnosti, a to ima različite posledice u ljubavno-seksualnom životu. Tako se zaljubljuju u osobe koje su mnogo lepše od njih ili uspešnije u životu i karijeri, u poznate ličnosti, najveće zavodnike i zavodnice, bogate i moćne persone. A, pri tom, sami ne pripadaju tom miljeu, već takvim izborom nastoje da potvrde sebe. Nerealnim očekivanjima sklonije su pripadnice nežnijeg pola, posebno one koje su detinjstvo provele maštajući o svom princu i nikada nisu odustale od namere da se udaju za takvoga. Takve žene mogu da budu uspešne i realne kada je karijera u pitanju, ali u emotivnom životu, odnosno u odabiru partnera kod njih preovlađuje infantilna crta. Stručnjaci upozoravaju da "sindrom princeze" češće imaju žene u razvijenim zemljama koje su odrasle uz prezaposlene roditelje, pa su sigurnost tražile u tom princu iz bajke.
|
