|
Moja sestra prezire frajere sa velikom buljom. Ja bežim od nervoznih tipova koji su pri tom i stipse. Moja drugarica voli iskljucivo udobne automobile, starije nasmejane tipove, koji sa lakoćom izgovaraju - Ne brini, ja sam tu! A kakve muškarce vi volite? Je l' one koji imaju ono nešto ... Nedavno sam dobila na poklon knjigu, otrov knjigu. Na poleðini je pisalo Ako ste se ikad osećali kao da ste sami u svetu potpunih stranaca, ako ste ikada osetili da vam nedostaje neko koga još niste sreli ... Veliki znak pitanja ispunio mi je misli. Kako izgleda taj koji nam nedostaje ceo život? I koga bi vredelo čekati ceo život. Neka voli mlade jer lepo mirišu, neka umetnike što zavode relima strašnirn, neka sportiste cistog uma. Neka se rastopi stihovima, a neka se od tog rastapanja brani rahlaðenim šampanjcem na jahtici negde na Mediteranu .. Kažu da mi žene neznamo šta hocemo. Volimo mangupe, a udajemo se uglavnom za p …. Duhovito mi je rekao jedan veciti neženja. Volimo dijamante, a nosimo plastikanere! Naucnici tvrde da vecina žena voli pažljive, nežne i romanticne muškarce, ali u toku plodnih dana požele tipove tipa nisko celo - brzi refleksi. Nasmejala me ta teorija, naucno dokazana. Ali sam ipak posumnjala Stvarno, bre, je l' znamo mi šta hoćemo?
Svi smo mi kao klinci crtali cika Glišu. Kako ono beše? Tacka, tacka tackica, crta, crta (crtica i gotova glavica ...i tada, kada smo bile baš, ono, da nemamo pojma ništa, i tada je neko crtao vece uši, malu glavu, dugacke ruke ... Onda smo se u jednom trenutku, koji pamte sama naše mame i bake, zainteresovale za princeve. Mada su oni svi u bajkama gotovo isti. Dosadni. Doðu na kraju, poljube i odvedu lepoticu na vrh brda da žive srecno do kraja života. Osim onog Pepeljuginog, on se kao nešto i lomatao da je osvoji. Potom smo princeve ostavile na policama sa drugim knjigama i krenule dalje u život. U osnovnoj su se skoro sve devojke ložile na najboljeg frajera u školi. Nema te škole koja nije imala zelene zidove, muškatle i decka za tiho uzdisanje i brojanje pubertetskih dana. Najveca fora je, kao ironija sudbine, što su svi ti tadašnji najbolji frajeri porasli u nešto sasvim trece. Kako to život samo ume da izrežira. Sretneš ga posle dosta godina nevidljivog pored njegove velike žene, koja nije bila baš mis mature. Ali ga je na kraju upecala! Ja sam često menjala škole, pa sam poznavala dosta tih najboljih šmekera. Uglavnom im je zajednička crta bila da su malo pričali (da li zato što su bili pametni i iznad situacije ili što su lepi, a glupi … ostala je misterija), što su imali neke tetke u inostranstvu koje su im slale 501 i starke i što su bil; nekako mnogo lepi. Tako je bilo i u srednjoj, samo sve za nijansu ozbiljnije. Eventualno je taj gimnazijski šmeker imao gitaru u ruci i bezbroj dobrih stihova naucenih napamet, kao tajno oružje kojim je ostale muškarce cinio nevidljivim. I kada zapravo mi devojke pocinjemo da volimo razlicito, a isto, muško?! Možda sa lepljenjem prvih postera. Bros ili Guns 'n' Rases. Sportisti i umetnici. Zvezda i Akademija. Stvarno, kada pocinjemo da bivamo svesne šta želimo? Možda nikada. Jeste li se otvoreno pitale, onako najiskrenije, šta želite? Kako izgleda muškarac vaših snova? Izmedu Brankovog mosta i centra grada dobili smo sledece odgovore… - Skladan, kompletan muškarac, visok, tamniji ten, velike šake, nežne sa dugackim prstima, duhovit, osecajan. Da ima cinican pogled na svet, da razume, da je spreman na kompromise, da je pun iznenadenja, nepredvidljiv, ali odlucan, sposoban, da me voli najv1še na svetu ... Druga je samouvereno napravila kroki savršenog: - Nema tu nekog kalupa. Nije bitno kako izgleda plav, žut, zelen ... Meni ne treba savršen muškarac, vec onaj kome malo fali da bude savršen. Želim da bude muško, pravo muško, a opet da ima uvek razumevanja za sve moje bubice. Da se osecam sigurno pored njega, da bude uz mene i u dobrom i u lošem. Sjajna mustra za savršenog glasila bi na kraju:
Traži se decko, što zgodan, što jak.
piše: Dragana 💋
|