Postoje različite teorije. Ima i onih koji kažu da je to sličnost sa životinjama i njihovom ritualu mirisanja drugih, koji su ljudi, uprkos procesu evolucije, sačuvali u nešto izmenjenoj formi. Jedan broj antropologa smatra da su pojedini primitivni narodi verovali da ljudski dah nosi samu dušu i da su drevni ljudi, udišući vazduh iz usta svojih bližnjih i voljenih, zapravo želeli da njihove duše postanu što bliskije. Kao što ističe antropolog Dejvid Templton (David Templeton, North Bay Bohemian, February 2000 issue, izdanje Metro Publishing Inc.), ove teorije su dovoljno bizarne, te ih zaista i možemo smatrati verodostojinim prikazom evolucije poljupca.
Dugo je poljubac bio najintimnije čuvan samo za najbliže srodnike, ali vremenom postaje vidljiv i van tih okvira. Smatra se da je negde u VI veku poljubac prihvaćen kao izraz privrženosti između odraslih. Francuzi su među prvima promovisali ljubljenje u javnosti, tokom udvaranja i u ljubavi. Prvi sport u kojem se primenjuje ovaj običaj bilo je umetničko klizanje – kraj svakog nastupa krunisan je poljupcem partnera.
U XVI veku u Engleskoj postojala je i svojevrsna igra ljubljenja – apple and clove kissing game. Naime, ova igra bila je izuzetno popularna na vašarima elizabetanskog vremena. U potrazi za partnerom kroz vašar se nosila jabuka izbodena karanfilićem. Kada mladić ili devojka nađe partnera za poljubac, prvo mu ponudi par karanfilića, a zatim i svoje usne. Nakon poljupca jabuka menja svog vlasnika i kreće se u ponovno traganje za poljupcima.

Vremenom poljubac postaje i deo ceremonije venčanja i to je ostala praksa do danas. Međutim, bilo je i puritanskog preterivanja, te je, prema istraživanju Templtona, jedno vreme u italijasnkom gradu Napulju bilo strogo zabranjeno ljubiti se u javnosti. Nepoštovanje ove zabrane značilo je smrtnu kaznu za prekršioca! Pojedina drevna finska plemena smatrala su da je izuzetno ponižavajuće i sramotno ljubiti se pred drugima, mada su, eto apsurda, vrlo često isti ti Finci praktikovali kolektivna kupanja u koritima na otvorenom i kao od majke rođeni. Čak i danas, ako ste bradati čovek u Indijani (USA), ne smete ljubiti javno druga ljudska bića, a u Hartfordu (Connecticut) muž ne sme da poljubi svoju ženu nedeljom.

Pored izražavanja najintimnijih osećanja, poljubac je često bio i društvena konvencija kojom se jasno ukazivalo na status onog koji ljubi i onog koga ljube. Tako su još stari Rimljani jedni druge ljubili u usta ili u oko u zavisnosti od međusobnog odnosa. Jedan rimski imperator uveo je praksu ljubljena na sledeći način – oni koje je najviše cenio, mogli su poljubiti njegova usta, oni koje je manje cenio, njegovu ruku, a oni koje je najmanje cenio - njegova stopala.

Sa druge strane, drevni Istok imao je svoje običaje. Stari Indusi upravo su smatrali da su stopala najsvetija i utrkivali su se ko će poljubiti stopala lokalnog gurua. Afrička plemena manje su praktikovala ljubljenje među ljudima, a više ljubljenje zemlje po kojoj je hodao vođa. U carskoj Rusiji, najveće priznanje koje ste mogli dobiti, bio je poljubac od samog cara.

Mnogi su se bavili fenomenom ljubljenja. Jedno od prvih naučnih istraživanja jeste Volterovo određenje ovog običaja kao jednog od najstarijih u ljudskom svetu (Voltaire, The Philosophical Dictionary, izdanje New York 1924.). U novije vreme pojavljuju se i priručnici koji nas uče raznim tehnikama ljubljenja, otkrivajući njihove fizičke i psihičke efekte. Kolumnista Lyn Snowden podučava muškarce kako i zašto je bitno da prvim poljupcem impresioniraju ženu (How To Kiss A Woman, kolumna objavljena u Esquire Gentleman, 1995.), a profesor William Cane nastupa sa svojom multimedijalnom prezentacijom po američkim srednjim školama, u želji da prikaže različite načine ljubljenja, kao i da pomogne tinejdžerima u prevazilaženju straha od prvog poljupca. On je i autor knjige The Book of Kisses (izdanje St. Martin's Press 1993.) i The Art of Kissing (izdanje St. Martin's Press 1995.).

U modernom društvu poljubac je način na koji pokazujemo afekciju prema nekome. Čak i u sajber svetu gde nema direktnog kontakta i komunikacije, poljubac postoji . Svaki put kada poljubite nekog ili neko poljubi vas, baš lično vi doprineli ste da ovaj običaj živi i dalje. I ne samo to! Svetsko udruženje nutricionista ističe da jednim minutom poljupca sagorevate 26 kalorija. A i da se ne lažemo, bez obzira na običaj i zdravlje, poljubac je kontakt koji nam pruža zadovoljstvo i neprocenljiv je njegov spiritualni značaj za sveukupno čovekovo stanje.