Poučna priča o pretvaranju, igricama i stavljanju na „hold”. Nije teško biti fin. A ni lagati. Lagati je najlakše od svega, kako se danas čini, a što je i najgore, češće je od istine. Pretvarati se da nisi nešto što jesi, i da jesi ono što bi voleo, a nažalost (ili na svu sreću) nisi, lakše je nego ikad. Us pomoć socijalnih medija, svako je danas super kul, poželjna osoba koja zarađuje pregršt novca i ide na more malo malo jer mu se može. Shvatate poentu. Problem nastaje kada izgradiš svoj lažni imidž, a tražiš pravu vezu. Pravu damu ili džentlmena. Pa ne ide to tako, momci i devojke. „Fejk“ privlači „fejk“, tako da će se za vas zalepiti slični koji bi žarko da budu nešto, a nisu. Prilepiće se sponzoruše umesto finih devojaka i neke uvrnute starkelje koje misle da su vaše seksi fotke otvorena pozivnica za žurku, u njegovom ili vašem stanu. Osim što gradimo lažne profile, igramo i igrice. Igramo se mačke i miša, glumimo da nas ne interesuje šta ona misli i da li joj se dopadamo, dok u stvari samo o njoj razmišljamo. Ali neka, ne sme ona da zna. Ni slučajno jer, Bože moj, o'ladiće se kad vidi da mi je stalo. Zato ću glumiti plejboja. Nek se malo potrudi. Pa doći će mi sutra druga, što da se nerviram, ima takvih sto. S druge strane imaš nju, kojoj srce preskoči svaki put kad vidi poruku od njega, ali ne odgovara odmah jer će on skontati da ona jedva čeka da se čuje s njim. Samim tim će delovati kao da se „upecala“ i da može da je vrti oko malog prsta jer ju je već osvojio. Zato ostavlja telefon po strani i pali TV da gleda seriju kako bi skrenula misli sa osobe do koje joj je stalo. Nek se kiseli još malo, nek misli da nemam vremena za njega, da se provodim s drugaricama dok mi se udvaraju drugi momci, bolji od njega... Nikad nisam volela igrice, samim tim sam odmah prekidala kontakt sa momcima koji su me stavljali na „hold“ i glumili nedostižne i zauzete. Nemamo vremena za glupiranje. Kada tražiš vezu i ozbiljnog partnera, poslednje što želiš da uradiš je da se pretvaraš da ti nije stalo. Ta osoba neće biti kraj telefona zauvek, čekajući tebe da pošalješ već jednom tu glupu poruku. Ona će otići i potražiti drugu osobu koja će je udostojiti odgovora. Nikad nisam znala da se pretvaram da sam „kučka“ ili nešto slično. Možda sam tako delovala nekad, i možda bi muškarcima bilo privlačnije da doista jesam jedna, u stvari sam veoma emotivna, kao i svako drugo ljudsko biće. Razlika je što neki to pokazuju a neki se pretvaraju. Privlačnog fizičkog izgleda, dosta pametna i visokih ambicija, neočekivano je da sam imala poteškoća sa vezama. Upravo zato što sam bila iskrena, naivna, dobroćudna i mislila sam da će se i prema meni odnositi isto. Međutim, izgleda da je svet krojen drugačije. „Što na umu, to na drumu“, ili u mom slučaju - što na srcu, to na usnama. Uvek sam sve govorila šta osećam. Ljudi nisu navikli na iskrenost i zato su se udaljavali od mene. Ne, nisu se udaljavali. BEŽALI SU glavom bez obzira. Pitala sam se šta radim pogrešno? Zavolim, i to pokažem, a oni – trk – i ni traga ni glasa od njih. Pa zar nije smisao upoznavanja - veza? Zar smisao veze nije ljubav? Povezanost? Partnerstvo? Meni jeste, njima nije bio. Ah, te letnje ljubavi! A onda jednog sunčanog, septembarskog dana... Upoznala sam osobu koja nije igrala igrice. Koja, doduše nije verovala da će od letnje šeme (nemojte sad glumiti moralistu) nešto biti (veza na daljinu prvih nekoliko meseci, sada srećan brak), ali koja je prepoznala moju iskrenost i neiskvarenost po pitanju osećanja. Dok je društvo bilo u klubu i ludovalo na ostrvu, dve lude individue su sedele na plažii razgovarale o smislu života, budućnosti, košarci, plesu, književnosti, muzici. O svemu osim o onome što se događa oko nas. Iako zvuči kao kliše, istina je i poslužilo mi je u daljem životu kao dokaz da postoje izvanredni ljudi koji čekaju da ih pronađemo. Nas dvoje nismo igrali igrice. Najzad sam našla nekog ko se ponaša zrelo, razumno i shvata da neke prilike ne treba stavljati na „hold“. Neke prilike treba oberučke prihvatiti i ne puštati iz zagrljaja, nikad. Nije bilo glupiranja i izmišljanja razloga da ne dođe da se vidimo. To me je najviše i privuklo, njegova jednostavnost i posrednost. Eh, kad bi više ljudi bilo jednostavnije po pitanju stvari srca, ali izgleda da je u ljudskoj prirodi neko kamufliranje, pretvaranje. Valjda je to odbrambeni sistem da nas ne bi povredili. Pojedi ili ćeš biti pojeden. Povredi ili ćeš biti povređen. Ostavi ili ćeš biti ostavljen. Kad tad. Tužno je što ne shvatamo da više nismo životinje, i da bismo preživeli treba da se ujedinimo. Pod preživeti ne mislim samo fizički, već i emotivno i mentalno. Za one kojima je manje poznat refren gore pomenute pesme (nisam fan žanra, ali mi je pala na pamet pesme jer je veoma deskriptivna), poenta je: džabe svo materijalno bogatstvo sveta, ako nemate neko koga volite, i ko voli vas. Kakvo osveženje. Vera u ljudskost odnosa vraćena. Vera da nisu svi tako iskvareni kao što sam imala iskustva. Žao mi je što nisu sve moje bliske ženske osobe moje sreće, i krivo mi je što će morati da prođu trnovit put do zvezda. Možda nemam 50 godina iskustva u vezama niti u sociologiji, ali imam ličnog iskustva koje me je dovelo tu gde jesam (nije mi uopšte loše, da se razumemo). Neki će reći, i govorili su mi, da sam idealista, romantičar (iako mi je Jesenjin omiljeni pesnik) i sanjar, neki snovi se ostvaruju ako dovoljno verujete u njih, ali i ako ulažete dovoljno energije, ljubavi, snage. Mogu pričati šta žele, znam da je teško biti iskren danas kada iskrenost nije na ceni, ali zaista verujem da za svakog postoji neko ko će smoći snage i u oči vam reći „I ja tebe“.
|
