Kada je u pitanju ljubav, osnovna greška koju čine žena i muškarac jeste pokušaj da je zadrže, što je potpuno naopaka težnja pošto time pred sebe postavljaju nemoguć zahtev. Zadržati ljubav pre svega znači težnju za ponavljanjem prijatnih događaja u ljubavnoj vezi. Ljudska zla kob je upravo ta težnja.

Iako je čoveku dato da oseti tu prijatnost, on tu privilegiju ne bi smeo da zloupotrebljava. Zamislite se: otkud vam pomisao i pravo da želite da se stalno događaju prijatne stvari, i to baš onim redom koji ste vi zamislili. Postojanje prijatnih doživljaja je već velika privilegija, a težnja za njihovim kontrolisanim ponavljanjem je čista glupost. Mnogo je bolje biti strpljiv i čekati...

Istina, danas je teško izvodljiva strategija čekanja da vam pečene ševe ulete u usta - ševe su sve ređe, ugrožena su vrsta, malo ih ima živih, a kamoli za vas ispečenih i spremnih. Neke žene i muškarci celog života žive u nadi da prava ljubav postoji i pri tom ne pomišljaju na to da pravi seks takođe postoji. Zanimljivo je da se gaji nada u ljubav, često i nerealna, ali ne i u seks, koji je uvek konkretan. Žene sanjaju o pravoj ljubavi - ljubav je kriva za sve. Mnogi smatraju da je ljubav bitno drugačija od seksa. Ima razlike, ali je ona još gora od onoga kako to zluradi ili naivni zagovornici odvajanja ovih pojmova shvataju.

Ako neko misli da je ljubav trajnija od seksa, u zabludi je - seks ostaje i kad se ljubav izgubi. Seks je samo naizgled privremena radnja; u mentalnom smislu, naročito kod muškaraca, seks je trajan cilj. On je dvosmerna ulica na čijoj ženskoj strani povremeno stoji znak da je jednosmerna - zabranjena za saobraćaj. Međutim, pošto nema policajaca koji bi vas kaznili za tu vrstu prekršaja, uvek postoji više prelaza. Zbog toga je najbolje biti muški pešak. Za njega ne postoje zabrane - pešadija ume da bude čudo.