Neki ljudi pokušavaju da definišu ljubav - da bi je što bolje osetili.
Ljubav nije za sve ljude ista, ali svi je zovu tako. Ljubav je ono što mi osećamo, što ne možemo lako da objasnimo.
Ljubav nije samo reći "Volim te" ona se ne sastoji samo od onoga što jedno drugo gledamo, nego da zajedno gledamo u istom pravcu.
Najvažnije u jednoj ljubavi je stajati jedno uz drugo, iako je nekada to teško . Slabost i greške prihvatiti i razumeti se  . No body is perfekt!
Što se tiče Poštenja, u životu je svuda važno kao i u ljubavi. Reč "Poštenje" je jedna od najvažnijih reči našeg jezika, jer ta reč može nekoga više da povredi nego oružje! 
U Ljubavi ne sme jedan partner drugome nešto naredjivati, ako nekom hoću da naredjujem, onda to znači da hoću nešto da postignem silom! U pravoj ljubavnoj vezi, reč "JA" nije toliko važna  ,nego je reč "MI" važna  ........ tako reći najvažnija, zajedno smo mnogo jači! 
Svako može svoj život sam da živi, ali interesantnije je i sigurno bolje, lepe momente života deliti sa partnerom (Podeljena radost je dupla radost...) zajedno, i kada loša vremena dodju, onda imamo nekoga ko će nam ruku i snagu dati da sve to brže prodje (....podeljena tuga je polovina tuge).
Ljubav je....
ˇ Verstvo ˇ Volja za životom ˇHarmonijaˇ Simpatija ˇ Pomoć
ˇ Sve zajedno raditi ˇ U teškoj situaciji biti zajedno
ˇ Tugu i Sreću zajedno deliti ˇ Uvek biti jedno za drugo
ˇ Poklone Pokloniti ˇ Jedno drugoga Priznati ˇ
ˇ Sve jedno za drugo uraditi ˇ Ne svadjati se za svaku sitnicu
ˇLjubav objasniti ˇ nikada je/ga ne prevariti
ˇ Ne kritikovati jedno drugo ˇ Spremnost za žrtvovanje
ˇ Jedno drugo slušati ˇ Jedno od drugog osećati osećaje
ˇ Medjusobno greške opraštati ˇ zajeno pričati o svemu
ˇ Smeti se izjasniti ˇ Isto drugo mišljenje Partnera prihvatiti
ˇ Probleme zajedno rešavati ˇ Zajednički životni put
ˇ Ne smetati jedno drugome ˇ Sa punim zadovoljstvom,
DA reći jedno drugome
ˇ Medjusobne želje iz očiju pročitati ˇ Medjusobno ne biti ljubomorni
ˇ Za ljubav partnera ne raditi ono što ne voli
ˇ Uvek jedno na drugo misliti ˇ Uvek jedno drugome opraštati
ˇObećanja ispunjavati ˇ Ostati zajedno ˇ Moći popustiti
ˇ Otvoreno reći ono što se misli ˇ jedno drugo prihvatiti tako kakvo je
ˇZajedničke drugove imati ˇ Imati Slobodu .
Ljubav je kad ustane u ranu zoru, sam, da ti napravi čaj pred tvoj izlazak
napolje.
Ljubav je kada promrzao i snen izađe u ledeno jutro i prati te na posao.
Ljubav je kada te ljubi dok spavaš. (pa ti dete oda tu tajnu ujutru)
Ljubav je u pogledu....
Ljubav je u dodiru....
Ljubav je u gestovima...
Ljubav je kada svu noć provede kraj tvog uzglavlja, milujući ti kosu i
držeći ti oblog na čelu.
Ljubav je u onoj bori koja nastane nakon takve noći.
Ne u rečima.
Ljubav je u poverenju.
Ljubav je u poštovanju.
U ljubavi nema psovki. Nikad. Niti jedne proste reči.
Ljubav je kada osetiš stid radi neke budalaštine koju napraviš...
Ljubav je u ponosu što je takav. I što je tvoj.
Ljubav je u razbijenoj činiji punoj jagoda koje posle oboje skupljate,
brišući poljupcima jedno drugom suze.
Ljubav je u prekornom pogledu ako radiš glupost.
Ljubav je u zagrljaju (kad slupaš auto, a on dođe i kaže ti:
“Nije mi jasno zašto plačeš? Ti si mi dobro, je l' tako?“)...
Ljubav je u isprepletenim prstima toplih ruku dok spavate.
Ljubav je u ponosu, dok ga slušaš kako priča.
Ljubav je ono kad sedite jedno pored drugog i ne morate da pričate.
A sve znate.
Ljubav je kad nakon puno zajedničkih godina i raznih iskušenja shvatiš
da za tebe nema boljeg. I kad shvatiš da ni jedan drugi ne bi
znao tako da te voli. Takvu komplikovanu, kakva već jesi...
Veliki broj najraznovrsnijih stručnjaka bavi se proučavanjem muško-ženskih odnosa sa razmatranjem psiholoških, socioloških, kulturoloških, pa čak je napisano hiljade studija, ispitano na milione ljudi.
A nekako se sve svodi na suštinsku i apsurdno jednostavnu činjenicu, da je dobar odnos onaj u kome se osećate dobro, a loš onaj u kome se osećate loše. 
"U osnovi ljubavi leži biološka potreba za kontaktom i bliskošću sa drugom osobom. Bez njega ,ona postaje hladna i ukočena. Sama potreba se opaža kao osećanje čežnje koje podseća na osećanje gladi. Čeznja kao i glad, postaju jači kada su nam uskraćeni. Shvatanje razlike izmedju osećanja čežnje i emocije je važno za razumevanje ljubavi. Gladna osoba će pojesti bilo šta. Usamljena osoba će prihvatiti bilo koga za prijatelja. Ako se očekivanje zadovoljstva doda biološkoj čežnji za kontaktom i bliskošću, potreba se pretvara u pravu emociju.
Razlika izmedju ljubavi i čežnje se manifestuje u ponašanju i postupcima osobe. Ako je zadovoljstvo u osnovi ljubavi, ljubav je takodje uslov za zadovoljstvo.
Jer ljubav predstavlja obećanje zadovoljstva.
Bez predanosti u poslu, nema uspeha u poslu. U istoj meri je važno da se čovek potpuno posveti osobi koju voli i vezi sa njom, ako želi da uživa.
Prednost nastaje iz očekivanja zadovoljstva, baš kao i ljubav.
Zato je važno reći da je količina zadovoljstva u direktnoj vezi sa stepenom prednosti ili količinom emocija koju neko investira u neku aktivnost ili osobu. Pored zadovoljstva, ljubav ima i drugu važnu funkciju u ljudskim odnosima. Ona uliva sigurnost koja omogućava drugoj osobi da se takodje preda. Odrasli imaju, kao i deca potrebu za sigurnošću. Potreba im je uverenje da se današnja sreća neće sutra pretvoriti u bol. Ljudima je sasvim jasno da velika sreća, ako prodje mora da ustupi mesto velikoj boli, i to ih plaši. Čovek živi u sadašnjosti, sećajući se prošlosti i gledajući u budućnost. On je bolno svestan, iz svojih ranijih iskustava da se prihvatajući zadovoljstvo izlaže mogućnosti bola. Ako je doživeo brojna razočarenja, on će biti preterano odbramben u svom očekivanju zadovoljstva. Ali, čak i često ranjavani čovek je ipak sklon da uvek iznova pokuša. Ljubav je obećanje da će današnje zadovoljstvo trajati i sutra.
To nije garancija, niti obaveza, jer ova emocija, kao i svaka druga, izrasta spontano iz dubine ljudskog bića i nije podložna volji. Više od toga se ne može zahtevati, manje od toga je nedovoljno. Samo sa sigurnošću koju pruža ljubav, čovek se može potpuno prepustiti zadovoljstvu voljenja.
Ljubav je osećanje koje je rezultat svih drugih osećanja, zbir svih mogućnosti čovekovih, najviših i najčistijih.
Ljubav je najveći izvor snage za iluzije, i najdublji dokaz moći za akciju.
Ljubav je svedočanstvo Zdravog pola i dubokog morala: jer za ljubav treba imati pre svega mnogo fizičke sile i neizmerno mnogo dobrote.
Znači, mogućnosti za utapanje u drugom biću i drugoj sredini; pregorenja za iluziju i veru u ideal; radosti da se živi dvostrukim i mnogostrukim životom; i najzad potrebe da se izadje iz sebe u nešto šire i veće i opštije. Ima zaista jedno doba u ljudskom životu kada sve podseća na ljubav: sunčan dan, tamna noć, bura i tišina, muzika, cveće i heroizam.
Tako žena postane sedište svih drugih pokreta srca, misao misli, cilj ciljeva. Sreća vredi samo koliko je sreća za njih dvoje. Sirotinja je strašna samo zato što taj čovek ne može tu ženu da napravi kraljicom, ili ona njega imperatorom. Religija vredi utoliko ukoliko Bog pomaže njihove sastanke i ostvaruje planove.
Dvorac na bregu vredi samo ako je prikladan za njih dvoje. Stari prijatelj, ukoliko je njihov protektor; a novi prijatelj ukoliko je bezopasan. Sve gledamo kroz ono što volimo.
Ništa u ljubavi nema veću cenu samo za sebe, i sve je mereno na jedan način. Zaljubljenici mogu da žive na vrhu planine, na jednom stablu, u dnu šume u jednoj pećini.
Zato je ljubav najisključivije osećanje koliko je najpotpuniji život. Ljubav sve ispuni i sve zameni.
Radjanje ljubavi u duši, to je više i lepše nego radjanje sunca na okeanu.
Nema ljubavi bez lepote; jer je čovek zaljubljen samo u lepotu, bilo stvarnu ili uobraženu, bilo telesnu ili duhovnu.
Ljubav je velikodušna i samo stoga ljudi kažu da je slepa. Ona nikada nije slepa da ne bi videla nečije nedostatke i neke prepreke; ali je plemenita i duševna, jer ipak sve smatra manjim od ljubavi.
Ljubav je kao i vladalac, najveća kad najvećima prašta. Ljubav je iskrena jedino ako se nalazi sva u predmetu koji ljubi, a ne u principima koji su izvan ljubavi.
Ovako dizanje ljubavi iznad svih principa baš i jeste taj neizmerni i suvereni trijumf duše nad duhom.
Možda svugde treba ići za pameću osim u ljubavi: najludje ljubavi su bile mnogo puta izvori najviših dela i najlepše slave.
Bilo je ljubavi koje su izvesnim ljudima iz osnove menjale karakter i um, oplemenivši ljude bezdušne, učinivši pobožne ljude bezbožnim, i napravivši herojima ljude obeshrabrene.
Samo velike ljubavi su inspirisale velike akcije..."
|
