Takozvani tretman “tišinom”, odnosno ignorisanje osobe je strategija koju često koriste ljudi za koje se čini da poseduju veliku samokontrolu i tvrde da su više racionalni, nego emotivni. Istovremeno, to je povezano ne samo sa izrazom pasivnog nasilja, već i sa skrivenom strategijom i oblikom psihičkog i emotivnog zlostavljanja. Drugim rečima, ignorisanje može duboko oštetiti osobu i potajno je moćno oružje, iako na prvi pogled ne deluje tako. To možemo vidimo u raznim vrstama odnosa – kod parova, prijatelja, roditelja i dece, braće i sestara, kolega i nadređenih. Upotreba ignorisanja logički podrazumeva prethodni sukob. Međutim, ponekad žrtva ovog oblika psihičkog i emotivnog zlostavljanja nije ni svesna sukoba, upravo zato što ga druga strana nije otvoreno izrazila, već ignorisanjem stavlja do znanja da je ljuta i da nešto nije u redu, ali ujedno ne dopušta da dođe do realnog sukoba, niti rešenja. Koje su posledice ignorisanja kao oblika psihičkog i emotivnog zlostavljanja, kako da ga prepoznate i kako da se nosite sa takvim ponašanjem? Saznajte u nastavku.

Ignorisanje uključuje radnje kao što su odbijanje razgovora s nekim, nepriznavanje onoga što druga osoba govori, pretvaranje da je ne čujete, distanciranje, izbegavanje kontakta sa osobom ili njenog prisustva, zanemarivanje njenih zahteva, potreba ili bilo koja druga vrsta ponašanja koja teži tome da se osoba oseća nevidljivom ili nevažnom. Ovakve vrste ponašanja mogu biti izuzetno štetne po osobu prema kojoj se ispoljavaju, zbog čega je ignorisanje zapravo oblik psihičkog i emotivnog zlostavljanja. Ponašanja koja odlikuju ignorisanje ne samo da pokazuju nezrelost, podlost i nedostatak emotivne inteligencije, već mogu imati ozbiljne posledice po drugu osobu, koja je ignorisana. Uključivanje u ovo ponašanje je pokušaj kontrole i uznemiravanja i ne predstavlja ništa pozitivno za taj odnos ili vezu.

Posledice ignorisanja

Osoba koja je meta ignorisanja može da oseti izuzetno intenzivne negativne emocije, kao posledicu. Ignorisanje osobe njoj signalizira da ona ne vredi ništa, da nije bitna i da osobi koja je ignoriše nije stalo do nje. Stvari postaju još nezdravije kada se sve ovo događa u surovoj i hladnoj tišini, koju žrtva ne zna kako da protumači, a ujedno joj se ne pruža ni prilika da razjasni stvari, kako sebi, tako ni osobi koja je ignoriše. Stoga, na kraju ih obuzme osećaj tuge, koji ponekad može dovesti i do ozbiljne depresije. Takođe, osećaju bes, strah i krivicu. Ignorisanje nekoga je način optuživanja ili indirektnog upiranja prsta u njega, bez pružanja šanse da se odbrani, opravda ili iskupi. Upravo to čini ovu strategiju nezdravim načinom suočavanja sa sukobima i oblikom psihičkog i emotivnog zlostavljanja, iako tako na prvi pogled možda ne deluje. Žrtve ovakve vrste ponašanja imaju tendenciju da se osećaju izuzetno uznemireno. Ne mogu da razumeju šta su pogrešno uradili ili zašto se tačno druga osoba ponaša na ovaj način. Imaju osećaj da gube kontrolu, te to posledično izaziva ogromne količine stresa. Zbog toga se ignorisanje smatra oblikom psihičkog i emotivnog zlostavljanja. Nema vike, verbalnog nasilja ili fizičkog udaranja, ali psihičkog i emotivnog zlostavljanja i nasilja ima na pretek.

Fizičke posledice ignorisanja

Objasnili smo kakve sve psihičke i emotivne posledice ignorisanje kao oblik psihičkog i emotivnog zlostavljanja može da ostavi na osobu. Međutim, to nije sve. Sprovođene su studije koje pokazuju da osećaj isključenosti ili ignorisanja može prouzrokovati i promene u mozgu. Deo ljudskog mozga, tačnije prednji cingulativni korteks, odgovoran je za otkrivanje različitih nivoa bola. Naučnici su dokazali da se ova zona aktivira kada je osoba ignorisana. Aktivnost u ovoj zoni mozga znači da i fizički simptomi počinju da se pojavljuju. Neki vrlo česti simptomi su glavobolja i probavni problemi. Umor i nesanica su takođe česte nuspojave. Ako je situacija teška i dugotrajna, mogu nastati i ozbiljni problemi, poput povećanja krvnog pritiska i dijabetesa. Ignorisanjem, kao oblikom psihičkog i emotivnog zlostavljanja može biti pogođen i autoimuni sistem osobe, pre svega zbog visokog nivoa stresa koji ovakva situacija uzrokuje, što je čini podložnom zdravstvenim problemima. Posledice su još ozbiljnije ukoliko je osoba koja ignoriše autoritet, kao što je nastavnik, roditelj ili šef.

Kako se nositi sa ignorisanjem?

Ignorisanje načešće koriste dvoje ljudi koji se vole, poput romantičnih partnera, dobrih prijatelja, braće i sestara i slično. Ponekad ljudi misle da će, ako koriste ignorisanje kao oružje, druga osoba promeniti svoje ponašanje ili učiniti ono što druga osoba želi od njih. Oni to doživljavaju kao neku vrstu obrazovnog ili vaspitnog sredstva. Međutim, to je velika greška. Ignorisanje druge osobe kao vid kazne samo narušava odnose i uništava veze. Kao i kod mnogih drugih taktika, koje su odbrambene i rezultat nesigurnosti, upotreba ignorisanja kao oblika psihičkog i emotivnog zlostavljanja pokazuje vrlo loše komunikacijske veštine. Tišina može biti zdrava kada su temperamenti razjareni, a ljudi pod afektom, te je potrebna pauza pre nego što nešto pogorša situaciju. Međutim, kada se ćutanje i ignorisanje koristi kao metoda kontrole ili kažnjavanja, to postaje zlostavljanje. Niko ne bi smeo pasivno da dozvoli da ih neko drugi ignoriše, bar ne bez barem nekog objašnjenja svog ponašanja i niko ne bi trebao da pokušava da reši sukob koristeći ignorisanje. Kada postoji problem između dvoje ljudi, jedina zdrava stvar je uključiti se u dijalog i otvorenu i iskrenu komunikaciju, te pronaći rešenja za problem. Tišina, distanciranje, izbegavanje i ignorisanjesamo stvaraju još više problema i na kraju, ne rešavaju apsolutno ništa, već pogoršavaju situaciju, udaljavalju ljude i pretvaraju se u oblik psihičkog i emotivnog zlostavljanja. Stoga, potrudite se da nikada ne primenjujete ovu metodu ni na kome. Ukoliko ste ste vi žrtva ignorisanja, kao oblika psihičkog i emotivnog zlostavljanja, zahtevajte barem objašnjenje od osobe koja vas ignoriše. Kažite da zaslužujete barem da znate šta ste uradili pogrešno da biste izazvali takvu reakciju, te ponudite objašnjenje ili rešenje problema. Da li će to druga osoba prihvatiti, zaista nije na vama. Velika je verovatnoća da ćete na ovaj način postići napredak, a ukoliko se problem ne reši, biće vam lakše, jer ćete znati da ste bar pokušali.