Ljubavna veza i brak se jako razlikuju: dok su u vezi, mladi misle kako je ljubav najvažnija, a neretko i dovoljna, dok će nakon stupanja u brak mnogi parovi 'promeniti ploču', tvrdeći odjednom kako ljubav ne samo da nije dovoljna, nego više nije ni najvažnija.

Veliki broj parova, kada započne zajednički život (bilo da je reč o braku 'na papiru' ili zajednici udvoje, u istom stanu) počinje govoriti kako se sve promenilo useljenjem pod zajednički krov. Činjenica je da postoji razlika između situacije kad živimo zajedno i one kad se svako veče nalazimo negde napolju i nakon romantičnog sastanka odlazimo svako u svoj stan, u kojem možemo živeti onako kako nam odgovara i u kojem nam niko neće prigovarati zbog navika i mana.

No unatoč istinitosti ove tvrdnje, brak, odnosno zajednica jednoga para, ne bi trebao biti toliko komplikovan koliko mnogi parovi ističu. Naime, život u dvoje zahteva neke socijalne veštine koje zahteva i odlazak u školu, na posao, druženje s ljudima… ako smo uspešno savladali osnovne socijalne veštine, morali bismo savladati i život u braku.

Možda ova tvrdnja ne izgleda logično, no sagledajmo šta imamo na raspolaganju: u braku, doduše, želimo skinuti maske, prestati glumiti uloge koje glumimo s ljudima koje nismo izabrali pa smo možda tada manje spremni na kompromise, ali imamo i prednost da smo s osobom koju volimo najviše na svetu (tako bi barem trebalo biti i jeste kod većine parova) te smo svesno doneli odluku da ćemo živeti s tom osobom.

Dakle, kad je reč o životu u dvoje, problemi i prednosti trebali bi se međusobno kompenzovati. Ipak, niko razuman nikada nije tvrdio da je život udvoje lak pa nije loše znati i šta stručnjaci ističu kao važne komponente braka, odnosno veze (osim ljubavi, koja bi trebala biti osnova).

Reč poštovanje po mnogim je stručnjacima osnova za sve ljudske odnose, a upravo nedostatak poštovanja vide kao osnovni uzrok problema među ljudima.

Kad govorimo o poštovanju, tada ne mislimo na pristojnost i respekt prema autoritetima, čemu uče većinu nas, nego na prihvatanje drugih i postavljanje prema njima kao prema visokovrednim bićima, jednako vrednima kao što smo i mi sami. Iako teorija poštovanja može zauzeti (i zauzima) tone psihološke literature, poštovanje se može i ukratko ilustrovati.

Poštovati drugu osobu znači ne upadati joj u reč, ne govoriti joj stalno šta da radi (jer joj tako pokazujemo da ne verujemo njenim procenama), pustiti drugoga da učini šta misli da treba i da se odgovorno nosi sa svim dobrim i lošim posledicama svojih postupaka. Poštovati drugu osobu ne znači ćutati i klimati glavom: slobodno recite šta mislite, ali naglasite 'ja mislim, a ne tvrdim' te drugoj osobi ostavite da se s vama složi ili ne.

Možda zvuči neobično, no mnogi brakovi pucaju na sitnicama pa tako zaista postaje problem što neko istiskuje pastu za zube od sredine. To je umnogome zato jer smo gotovo svi na rečima jaki, a u stvarnosti nismo naročito spremni istinski prihvatiti tuđe navike, odnosno lako prihvatamo nama slične, dok ono što se bitno razlikuje od nas prečesto vidimo kao pogrešno.

Ako poštujemo druge, sasvim prirodne će nam biti osobine koje čine dobar brak. Zanimljivo je da nam neke od osobina odmah padaju na pamet, dok nam neke gotovo nikada ne bi pale na pamet. Iako je reč o, na prvi pogled različitim veštinama, sve one, kad malo razmislimo, prirodno proizlaze kao posledica činjenice da nekoga volimo i poštujemo pa bismo mogli reći da su ljubav i poštovanje, uz nešto sreće, nužnost i dovoljnost na kojima gotovo prirodno gradimo i ostale veštine:
- tolerantnost je vrlo slična poštovanju i znači međusobno prihvatanje
- pomaganje je obostrano davanje i primanje
- delotvornost omogućava realizaciju zamisli, želja i obećanja
- kreativnost bi nam teško pala na pamet, no važno je da se u braku uvek nešto događa, da se par međusobno obogaćuje novim idejama, promenama i predlozima kako bi se izbegla monotonija
- mudrost znači da se u vezi ne vodimo samo srcem, nego i mozgom, odnosno da situacije racionalno procenjujemo te odlučujemo o mogućim problemima, rešenjima i posledicama
- vernost i lojalnost su uglavnom većini razumljive, jer uglavnom očekujemo da je netko prema nama pošten i iskren (ali takvi trebamo biti i sami) te da se obostrano pridržavamo dogovora i obećanja
- umerenost znači da uvek voditi računa o drugome, da oboje podjednako učestvuju u doziranju bračnih događanja
- pravednost znači da se brak ne održava na račun jednog partnera, a u korist drugoga
- međusobno razumevanje ne znači popuštanje (bilo ono jednostrano ili obostrano), nego sposobnošću uživljavanja u drugoga i saosećanje s njim, te pažljivo slušanje

Sreću nikako ne treba podcijeniti, jer nije isto započeti zajednički život s dve dobre plate i u nasleđenom stanu, no kako na ove faktore ne možemo previše uticati, ipak se pokazalo da su za uspeh braka ključni faktori na koje možemo uticati, što je svakako dobra vest.

Brak u kojem oba partnera uvek postupaju kako je gore opisano je nemoguć i sigurno bi bio dosadan, no ako se što je češće moguće trudimo postupati barem približno na gore opisane (idealne) načine, istraživanja su pokazala, imamo veću šansu ostvariti sretnu i uspešnu vezu, odnosno brak. Istraživanja na UCLA-u pokazala su da novac, uspeh, zdravlje, lepota, pamet, ili moć, ne igraju presudnu ulogu u sreći bračnih parova. Kao ključna stvar za bračnu sreću pokazala se sposobnost svakog partnera da se prilagodi stvarima koje su van njegove kontrole. Svaki srećan par naučio je da pronađe pravi stav za datu okolnost, ma koliko ona bila neprijatna. Bez sposobnosti da se uzdignemo iznad okolnosti, nikada nećemo postići sreću. Zato, ako ne budemo intenzivno tragali za dobrim stvarima u svakoj lošoj, nesreća kako u životu, tako i u braku, za nas postaće izvesnost.