PORODIČNI SISTEM VREDNOSTI

Porodična kultura življenja se prenosi transgeneracijski i ima za cilj održavanje porodičnog kontinuiteta. Ponašanje roditelja, sistemi vrednosti i verovanja, kontrola i način samokontrole u odnosu na emocije - prenose se na dete, a samim tim i na sledeću generaciju - direktnim putem. Roditelji često nisu ni svesni da na dete prenose stavove i verovanja koju su oni nesvesno prihvatili od svojih roditelja. Prodica je učitelj osnovnih ljudskih vrednosti, ona favorizuje društveno poželjno ponašanje, prenosi predstavu o poželjnom tipu ličnosti i poželjnoj porodičnoj organizaciji i odnosima. Porodični sistem vrednosti odreduje donos prema karijeri, politici, izboru zanimanja, vrednostima u braku, porodičnim ciljevima, distrbuciji autoriteta, principima i metodama vaspitanja. Problemi nastupaju kada ne dozvoljava razvijanje autonomnog sistema vrednosti što znači da članovi porodice ne mogu da vrše selekciju i formiraju sopstvena opredeljenja.

Porodična struktura (kako je komponovano domaćinstvo) koja se prenosi iz generacije u generaciju može da bude:

• nuklearna porodica (kada su partneri u braku i njihova biološka deca) tema koja se javlja može da bude uvlačenje dece u bračni konflikt.
• porodica sa jednim roditeljem /najčešce teme su usamljenost, materijalni problemi, teškoće u podizanju deteta,
• porodica gde je bilo više brakova /teme: tutorstvo, posete, ljubomora, konflikt lojalnosti, maćeha, očuh, dogadaji i osećanja vezani za prethodni razvod,
• domaćinstvo sa tri generacije/nuklearna porodica i babe i dede / teme: problemi medugeneracijskih granica, ko vaspitava decu,
• domaćinstvo koje uključuje proširenu porodicu i vanporodične članove / tema: deca na čuvanju.

Obrasci funkcionisanja koji se prenose iz generacije u generaciju. Poseban stil funkcionisanja porodice ili poseban način pristupanja odredenim problemima, prenosi se od jedne generacije do sledeće. Često se aktuelni porodični problem već događao ranije Alkoholizam, nasilnost, depresija, sklost ka samoubistu, imaju tenedenciju da se ponavljaju. Na isti način, u porodici može da se prati multigeneracijski obrazac uspeha. Drugi karakterističan obrazac funkcionisanja je pojava uspeha u okviru jedne generacije, za kojom sledi neuspeh u narednoj generaciji. To posebno može da bude manifestovano u porodicama izuzetnih ljudi, gde deca osećaju trajni pritisak zbog reputacije njihovih roditelja.

Obrasci odnosa koji se prenose iz generacije u generaciju Postoje različiti tipovi medusobnih odnosa članova porodice. Oni mogu da budu veoma bliski, veoma udaljeni ili nešto izmedu. Posebna krajnost su članovi porodice koji su izrazito udaljeni, ili su čak u medusobnom konfliktu. Porodica može da bude u opasnosti ili u nestajanju. Druga krajnost je emotivna fuzija pojedca u porodičnom sistemu - članovi porodice u sjedinjenim ili oskudno diferenciranim relacijama, veoma su osetljivi na disfunkciju, kada nivo stresa ili anksioznosti prelazi kapacitet porodice. Što je zatvorenija u svoje granice, otpornija je prema okolini, a zahvaljujući tome porodični odnosi postaju rigidniji. Članovi automatski reaguju jedan na drugog. Fuzija može da bude pozitivna ili negativna, pa članovi porodice mogu da žele dobro jedno drugima ili mogu da budu vezani neprijateljstvom i sukobima. U oba slučaja postoji medusobna veza koja drži porodicu zajedno. Prepoznavanje takvih obrazaca može pomoći porodicama da izbegnu ponavaljanje kroz nekoliko generacija. Takav primer bi mogla da bude porodica u kojoj majka i sin u nekoliko generacija imaju specifican savez, dok otac i sin imaju negativan, konfliktan odnos. Predvidanje takvog obrasca obuhvata stvaranje mogućnosti za svestan izbor promene odnosa sa roditeljima.

U drugim prodicama postoji obrazac netrepeljivosti na relaciji majka-cerka i obrazac bliskosti izmedu oca i ćerke. Osećajno vezivanje medu članovima porodice razlikuje se u odnosu na druge veze. Tip vezivanja zavisi od kvaliteta odnosa koji su roditelji uspostavili sa decom, ali i od tipa osećajnog odnosa koji su uspostavili sa rodacima iste i prehodne generacije. U nekim porodicama emocionalni odnosi postaju sve slabiji sa napuštanjem roditeljske kuće, dok u drugim - veze ostaju veoma jake i nakon osamostaljivanja potomstva. Ponekad postoji obrazac da je veza čvršca sa prethodnom generacijom nego sa nuklearnom porodicom, a zatim se ponovo uspostavlja čvrsta veza sa generacijom unuka. Način kako jedan od roditelja uspostavlja emocionalnu vezu sa decom, briga, nežnost, privrženost, služe kao model sledećoj generaciji da oformi isti takav sistem odnosa. Onako kako se baka ponašala prema majci, zaštitnički i požrtvovano tako se ćerka ponaša prema svojoj deci. Porodice imaju svoje oblike održavanja veza i izražavanja emocionalne prisutnosti kroz posete, pisma, telefonske pozive. Na tip vezivanja i način održavanja veza utiče i kultura u kojoj porodica živi. Odnos prema porodičnim gubicima, i proces zamenjivanja

Najstresogeniji životni dogadaj predstavlja smrt bliske osobe, njen gubitak prati period žaljenja, koji ima svoje trajanje i specifične faze.

Nakon izvesnog vremena, jačina žalosti se smanjuje, i čovek počinje da svoja osećanja usmerava prema drugim članovima porodice. Postoji i bolesno žaljenje koje odlaze i iskrivljuju normalnu žalost, jer u nekim porodicama članovi nisu u stanju da podele bol pa dolazi do otuđenja. Nemogućnost da se gubitak odžali - ukazuje na teškoce u prekidanju snažne emocionalne veze sa umrllim, zbog velike privrženosti za vreme života, ili zbog drugih osećanja - kao što su krivica i agresivnost zbog napuštanja u toku života ili zbog smrti. u situacijama kada porodica kao celina ili pojedni članovi nisu u stanju da prođu kroz faze žaljenja, najčešće se stavara obrazac zamenjivanja, koji se prenosi kroz više generacija. U tom smislu, veza sa umrlim čalnom prenosi se na nekog živog člana prodice. i osećanja koja se njemu upućuju i osobine koje se primećuju, nisu autentične, već zamenjene kao da se i dalje održava odnos sa mrtvim članom Njemu se daju ime i nadimci umrlog, ili nestalog rodaka. Ponekad se ubrzo nakon gubitka člana rađaju deca ili preuzimaju novi poslovi, uspostavljaju vanbračne veze. Porodični gubici se odnose i na pojavu razvoda i bolesti u porodici. U nekim porodicama razvodi su jedan od načina rešavanja problema. Učestalo sklapanje brakova posle razvoda ima isti mehanizam zamenjivanja kao i u slučaju smrti partnera ili deteta.

PORODIČNE TAJNE I MITOVI

U porodicama se često kroz više generacija prenosi neko verovanje, osećanje, saznanje ili dogadaj koji se ne može otvoreno saopšiti. Najčešći sadržaji porodične tajne su vanbračne veze, predbračna trudnoća, fizičke bolesti vezane za urodene defekte. Tajne vremenom prerastu u mistifikaciju, ali i u opasnost. One mogu da budu tako velike da potpuno ovladaju porodičnom kulturom i onemogućavaju bolju razmenu ionformacija i bliskosti izmedu generacija. Tajne se inače, razvijaju iz osećanja straha, krivice i stida. Odnose se na dogadaje i pojave na koje je ta kultura u kojo porodica živi najosetljivija. Opasnost otrivanja tajne leži u tome što može da dovede do uništenja porodične organizacije. Usled toga neke tajne se otkrivaju tek onda kada deca dostignu odredeni stepen zrelosti, kako bi mogla da se prilagode novom saznanju. Porodični mitovi koji se prenose iz generacije u generaciju sastoje se od priča koje porodici daju indentitet. Motivi su skup fantazija i realnosti. Najčešce imaju moralni sadržaj, a povezuju pravila i obaveze u porodičnom životu. Jedan od takvih mitova je da porodica mora da ostane na okupu.

Neki od njih daju snagu porodici i njenim članovima da izdrže nepovoljne životne okolnosti. Mitovi imaju homostatsku funkciju i dolaze do izražaja tek kada porodica ima problema zbog koji traži pomoć. Zato je veoma važno otkriti koji se porodični mit prenosi transgeneracijski i kakva je njegova funkcija u toj porodici. U bračnim odnosima ima takode mnogo mitova - na primer bračni parteri moraju uvek da budu potpuno iskreni jedan prema drugom, u srećnom braku nema neslaganja, stabilan brak je onaj koji se nikada ne menja.

Genogram je dijagnosticko i terapijsko oruđe koje ima višestruku korist:
• omogućava angažovanje cele prodice i zajednički rad na sagledavanju problema jednog od njenih članova jer su svi uključeni u ono što im se dešava,
• lakše mogu da se sagledaju osnovni porodični problemi.
• porodice najčešće imaju rigidno gledanje na problem i na ono što treba da se promeni, što je zasnovano na verovanju da samo jedna osoba, ona koja poseduje simptom treba da se menja. Prikupljanje podataka o svim ključnim životnim iskustvima može da doprinese otvaranju rigidnog porodičnog sistema i da pomogne članovima porodice da oslobode blokiranje emocije,
• porodične perspekitve su često okoštale i otporne na promenu ili na alternativna razmatranja situacije. Genogram omogućava stavanje novih pozicija porodice za sagledavanje ponašanja odnosa i veza u porodici, pomaže noramlizovanju porodične percepcije,
• omogućava terapeutu da sistematski, temeljno i na jedan neutralan način sagleda porodičnu istoriju. Prikupljene informacije formiraju porodično stablo, a ključne tačke i gubici su naglašeni kao i zone konflikata,
• daje mogućnost da se ukaže na razrešenje porodičnog problema ukazivanjem na slična rešenja kroz transgeneracijsku analizu bez terapijske pomoći i na širinu porodičnog repertara u rešavanju problema.

Kako genogram može da pomogne porodici i terapeutu? Genogram može da pomogne članovima porodice da sami sebe vide na nov način. Mnoge porodice imaju prilično krute stavove u odnosu na odredene probleme i na ono što treba promeniti. Genogram omogućava da se detaljno sagledaju prošlost i sadašnjost, porodične snage i slabosti u odnosima u svim situacija, kao i zanačajni dogadaji i problemi.

Genogramiski interviju je praktičan način angažovanja cele porodice to je zajednička aktivnost u rešavanju problema jednog člana. Prikupljanje podataka o svim ključnim životnim iskustvima može da doprine otvaranju krutog porodičnog sistema i pružanja pomoći članovima prodice, kako bi došli u kontakt sa blokiranim emocijama.

Genogram pruža mogućnost da se ukaže na razrešenje porodičnog problema ukazivanje na slična rešenja kroz transgeneracijsku analizu. On može da pokaže koliko je širok spektar u rešavanju porodičnih problema, kao i da poveća svesnost o uticajima porodice na njene članove - pojedinačno. Genogram je metod premošćivanja intergeneracijskog jaza izmedu čalnova porodice, jer njegova konstrukcija omogucava da se pažljivo razmotre životni tokovi. Transgeneracijska analiza ima poseban značaj pre donošenja odluke o ulasku u brak, kako bi se sagledale sve razlike u sistemima vrednosti i modelima porodičnih odnosa, muško - ženskih uloga, roditeljstva, odnosa prema primarnoj porodici itd.