Čak je i Albert Ajnštajn jednom rekao: „Čudno je to što sam svetski poznat, a tako usamljen.“ Potvrdio je da postoje mnoge kreativne aktivnosti koje možemo da radimo samo kad smo sami...

Kada je pre šest godina objavio rezultate svojih istraživanja, nemački futurolog Matias Horx prilično je uzburkao svetsku javnost. Tvrdio je da će u ovom veku biti sve manje sklopljenih brakova, što će korenito promeniti sistem vrednosti i proizvesti potpuno nov način življenja. U svojim istraživanjima samce je podelio na „samce iz uverenja“, tj. one koji su samački život pretvorili u doživotnu filozofiju, i na „individualiste“, koji su u večnoj potrazi za partnerom i vezom.

Činjenica je da i jedni i drugi stvaraju novu populaciju koja svoje korene ima u generaciji rođenoj pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Pripadnici te tzv. boom generacije odbacili su uvrežene atribute „srećne porodice“ u kojoj se bračni parovi dele na pater familiasa i lepši, slabiji pol, čemu je svakako doprinela bolja obrazovanost žena i njihova finansijska nezavisnost. Ako je suditi po Horxovim predviđanjima, konvencionalnim bračnim zajednicama pišu se crni dani, što bi moglo da znači da će budući naraštaji sve više patiti od usamljenosti. Pitanje koje sledi jeste da li je moguće biti sam i srećan i mora li se između samoće i usamljenosti nužno staviti znak jednakosti.