Mirjana, tridesetpetogodišnja službenica u jednoj stranoj kompaniji, i Goran, advertajzing ekspert u jednoj agenciji, u braku su već 13 godina, imaju desetogodišnju ćerku. Prvih nekoliko godina braka uživali su u slobodi, mnogo putovali i radovali se životu. Što je seks u braku bio monotoniji to je Mirjana sve više sumnjala da je Goran vara. Istina, Goran je sve više delio svoje fantazije o trojki s Mirjanom za vreme seksa i to ju je nekako istovremeno i plašilo i uzbuđivalo. Najčešće je spominjao Vesnu, koja je radila s njim i koju je Mirjana više puta videla. Dogovorili su se da pokušaju zajedno da joj priđu, činilo se da i s Vesnine strane postoji želja za eksperimentisanjem. Mirjana je pristala verujući da je bolje da bude tu nego da je Goran vara, što je, tada je bila sigurna, neminovno. Goranu se ostvario dečački san (fantazija većine muškaraca) da spava sa dve devojke, uzbuđivala ga je njihova razmena nežnosti, a Mirjana i Vesna su lagano otkrivale svoju drugu stranu seksualnosti. Činilo se da su svi posvećeni jedni drugima. S vremenom se bračni seksualni život skoro potpuno ugasio, viđali su se uglavnom utroje. Stvari su krenule nizbrdo kada je Goran jednom otišao na službeni put i kada su se Mirjana i Vesna tajno sastale i prvi put same prepustile uzbuđenjima. Kada je saznao, Goranu je bila povređena sujeta, uplele su se emocije i nije više imao kontrolu nad situacijom, više nije bio glavni, osetio se odbačeno, poništeno kao muškarac. Pošto je taj susret bio na Mirjaninu inicijativu, doživeo je to kao prevaru. Trebalo mu je dosta vremena da oprosti supruzi. Početni prećutni „ugovor o vernosti“ je ipak nešto kasnije bio revidiran: zvali su to „rad po klubovima“, kada su se u različitim kombinacijama viđali u parovima. Trebalo je samo obavestiti onoga ko nije tu, laž je bila zabranjena. Međutim, nepoverenje se uvuklo u ovaj otvoreni brak. „Nije ljubav slepa, već ljubomora“, kaže Lawrence Durrell. Mirjana je, baš kao i Goran, sve otvorenije pokazivala ljubomoru, posesivnost, i pritisak je rastao. Razvod je bio neminovan, Goran je ostavio Mirjanu s detetom i otišao da živi s Vesnom. Mirjana je bila na ivici samoubistva i posle dugotrajne psihoterapije uspela je da se oporavi i posveti poslu i detetu. 
Uputstvo: novi pojmovi, nov rečnik...U zapadnoj kulturi monogamna pripadnost je imperativ. Uprkos tome, tajne veze su vrlo česte. Prevara tako podrazumeva tajnost, a u otvorenim vezama partner zna za postojanje treće osobe i slaže se sa tim, pristaje na to. Pod otvorenom vezom se češće podrazumeva čisto seksualna veza u kojoj učestvuje bar još jedan novi partner, nešto ređa je poliamorija (voleti više osoba istovremeno) u kojoj su dozvoljene emocije primarnih partnera prema novim osobama. Mnogi koji sebe smatraju poliamoristima smatraju poliamoriju filozofskom orijentacijom i veruju da su sposobni da vole više osoba istovremeno i da svaki partner dodaje vrednost njihovom životu. Vernost je zagarantovana nekom vrstom čvrstog dogovora unutar grupe i to se zove polifidelija. Ovakvih, otvorenih veza i brakova u SAD ima po nekim procenama do 9%. Terminu poli umesto mono doprinose mnogobrojne sobe za četovanje na internetu, stvaraju se čitave mreže... Sloboda izbora... mogućnost kombinacija; mogućnosti za trojke, četvorke, grupe... Rimejk sedamdesetih, nova seksualna revolucija? Ili je otvorenih veza oduvek bilo, ali se sad samo više govori o ovom fenomenu, kao što se odavno otvorila Pandorina kutija incesta. Zašto?Barbike i pepeljuge su krive za sve! Maštanje o Kenu i princu iz bajke koji će ih voleti do kraja života nestaje u bolnom otkrivanju realnosti. Iluzija se vrlo brzo gubi čim devojke saznaju šta u stvari žele mladići i pristaju da, iako nevoljno, promene stavove. Istina, povremeno se ponovo pojavi nada kad poveruju da je neko s Facebooka, ili neka „zverka“, onaj Gospodin Pravi, koji će ih nežno voleti i moći da ispuni noći natopljene nesanicom. Ne vrede pet para mamina upozorenja. Sa sazrevanjem potreba za povezivanjem i intimnošću postaje drugačija. Posle jedne noći provedene sa slučajnim partnerom nejčešće se provedu naredne tri u potajnoj nadi „da će možda zvati“. Kad se ne javi, osećanje usamljenosti je još snažnije, a tu je ubrzo i griža savesti. Pa opet, sledeći put pokušaće iz početka, da zameni potrebu za zbližavanjem i istinskom intimnošću kratkotrajnim, instant zadovoljstvom, uveravajući sebe da je to stvar „slobodnog“ stava, da je tako „u redu“. Za sopstvenim identitetom i samopotvrđivanjem tragaće na drugom mestu, gradiće karijeru, uključivaće se u rad raznih grupa itd., a od duboke emotivne veze se lagano odustaje i pristaje na seksualnu. Ostaje nada... S početkom tridesetih zrela ljubav bi trebalo da zadovolji tri vrlo povezana modula: intimnost, posvećenost i strast, što je danas dosta teško pronaći. Žena tada bez čvrste veze zapada u posebno stanje jer je svesna da biološki sat otkucava, pritisak okoline raste. Ponekad paniči da je već uveliko vreme, naročito sada kada je završila fakultet, našla posao i pokazala se kao osoba na koju se u kompaniji može osloniti, da zasnuje porodicu. Upušta se u eksperiment zajedničkog života, često posle veoma kratkog vremena provedenog s partnerom. Eventualni neuspeh vraća je na početak, a kasnije dopušta sebi da ponovi isto, praveći nov (pogrešan) izbor. Neuspeh će pravdati svojom nezavisnošću i potrebom za slobodom. Najčešće nesigurnost i strah od samoće bivaju intenzivniji. Usamljenost, potreba za ljubavlju i pristajanje na pravila koja diktira muškarac samo privremeno oslobađaju ženu. Muškarac učvršćuje svoju muškost promiskuitetom – svaka nova žena potvrđuje da je muško, seksualnim egzibicijama prikriva svoj strah od intimnosti. To je i vreme traganja za optimalnom distancom – vezom u kojoj neće biti straha od samoće i straha od tuđe dominacije, čime se urušava sopstveni identitet. „Kao ježevi u zimskoj noći, ukoliko se suviše približe – izbošće se, ako se suviše udalje – smrznuće se“, kaže Schopenhauer. Neuspeh uspostavljanja optimalne distance uvodi ono „širom zatvorenih očiju“, uključuje fantazije o „trećoj osobi“, koja se tako ušunjava u njihov krevet da bi stabilizovala odnos i utišala strahove. U slobodnim brakovima, za razliku od slobodnih veza, uzroke, pored straha, možemo potražiti i u seksualnoj monotoniji, ali je neophodna i izvesna seksualna nezrelost, seksualni identitet je često biseksualni ili latentno homoseksualni. Kao da postoje pregrade koje jasno odvajaju emocije i seksualnost, nema integracije. To su osobe koje su sklone tzv. nerestriktivnoj socioseksualnosti – spremne su da ulaze u seksualne veze bez emotivnog vezivanja. I dok u prevari postoji samo strah da ne budu otkrivene, čak se i u tome pomalo uživa, u otvorenim vezama treba uložiti veći napor da se istovremeno ostane s primarnim partnerom i da se on ubedi da prihvati izazov. Rok trajanja?I monogamne veze sve češće ne traju večno. S vremenom se u slobodnim vezama i brakovima pojavljuje emotivni krešendo, veza počinje da liči na ronjenje duž predivnog koralnog spruda pored kojeg se odjednom pojavljuje jato pirana. Preplavljujuća kupka emocija prelazi u indiferentnost, otuđenost i bes, a zatim možda ponovo u ljubav, čežnju i strast. Ljubomora nadjačava jasno postavljena pravila. Što je veća ljubomora veća je laž na drugoj strani, pravila se krše, uživanje zamenjuje strah od napuštanja, poređenje s trećim je uvek na svoju štetu, čini se da partner posvećuje više pažnje onom drugom. Rađaju se napetost i depresija. Pošto su se granice već prešle, nema nazad, normalni seks i život udvoje više ne izazivaju prijatnost i uzbuđenje, potreban je jači stimulus, a istovremena ljubomora to svakako nije. Sada su svi povređeni, a tako je bilo lepo i uzbudljivo maštati. Povreda jednog u sistemu narušava ravnotežu celog sistema. Teško je to kontrolisati. „Šta su drugo ti slobodni brakovi osim loših manira tokom dana i loših mirisa tokom noći? Sve se to otrglo kontroli“, Hnif Kureishi, Crni album. U ovoj tricky areni opstaju samo oni koji imaju poverenje i uspevaju da ubede partnera da im vredi verovati i da su emocije jake i čiste. Nimalo lak zadatak... Tekst: Zoran Ilić 
|