Ulazimo u veze jer mislimo da je to dobro za nas. Ulazimo iz pretpostavke da ćemo udovoljiti nekim svojim potrebama i opsesivnim željama. Ulazak u vezu je produkt sebičnosti. Jer ulaskom u vezu mi prevashodno zadovoljavamo sebe. Niko ne ulazi u vezu da bi nekome činio zadovoljstvo, nauštrb svog zadovoljstva. A sve to i proizilazi iz same postavke života koji je sam po sebi prodikt sebičnosti.

U vezu se ulazi smišljeno. Ulazi se sa predstavom razrađenom, neki put, do tančina. Razrađeno i umšljeno kako bi trebalo biti u vezi. Ukoliko uspostavimo vezu i nametnemo svoje predhodno viđenje, mi nikada nećemo upoznati partnera. Jer partner, njegovo ponašanje, stav i status, u takvoj vezi, je produkt naših zahteva i instrument realizacije cilja.

To je kruta veza, bez fleksibilnosti i razumevanja za potrebe drugog partnera. Ovde treba napomenuti da nije bitno ko je nametnuo svoj ritam ili potrebu, jer isti efekat stvara i pasivnost i popustljivost drugog partnera. Prvi, to jest, onaj koji se nametnuo, nameće i ritam, a drugi je u podređenoj ulozi. Kada se takav odnos uspostavi, veza je gotova. Ništa novo ne donosi. Sve stagnira. Veza je mrtva. Zato je jako važno da ulaskom u vezu mi skoro i nemamo cilj. Ne treba ima koncept kako bi stvari trebale biti. Treba se prepustiti postupnosti. Jer takav cilj se vrlo lako dostiže i veza prestaje da se razvija. U vezi gde nema promena, postaje dosadno. Nema fleksibilnosti, razumevanja i poptovanja. A rastanak se u tom slučaju sagledava kao sasvim normalna pojava. U ovakvim situacijama, neke veze se prekidaju bez i jedne reči rasprave ili svađe...

Ako postoji cilj u životu, onda se on s njim i završava, a to važi i za sve ono što ga sačinjava. Svakoj vezi se mora obezbediti svežina, da bi se širila, da bi se širile želje oba partnera, a ne nečije ili zamišljene forme veze, ili opšteprihvaćene forme. Ono što je možda najtužnije, jeste činjenica da ste bili s nekim a da ga uopšte niste upoznali, jer je sve bilo unapred osmišljeno, a u takvim situacijama mesta nametanja individualnosti nema.

Možda je vaš životni ideal, imati dobro obrazovanje, posao, porodicu, ženu i decu, je l',lepu kuću, vikendicu, čamac ili brodić. I onda rešite da to realizujete. Ne sunmnjam da nećete uspeti. Ali u tačci dostizanja svega, sve se i završava. Fantazija je verovanje da možete živeti beskonačno srećni bez da se išta menja. Energiju ili gorivo životu ne daju vaši životni planovi, i njihova realizacija, jer to postaje naporno i monotono, a partneri umorni jedno od drugih, jer postajete navika. Posvećenost nečemu je opterećujuća. Vi postajete akter veze u kojoj ste progonjeni navikom, a to je mrtva veza. Stoga formiranje veze radi realizacije nekog plana je unapred osuđeno za propst. I sama veza koja ima smisao realizacije nekakve forme gde se ne dozvoljava ispoljavanje individualnosti je besmislena pošto postaješ zavistan od cilja, i ne vidiš svoju ulogu i smisao svog života i egzistencije u njegovoj realizaciji. A partneri koji nemaju slobodu da sagledaju smisao veze, smisao života, ako ne mogu da ga menjaju, onda oni postaju robovi. Ne vide više sebe u njoj i ne doprinose njenom razvoju.

Zbog svega toga, ljudi ne bi trebali da žive s nekim u vrsti zavisničke veze. Svako može se bi nametnuti obavezu , ali nikako partneru. Naprotiv - omogućiti mu slobodu delanja i izbora. Mada je to posebna priča. Ono što je normalno jeste da imamo pravo da se pouzdamo u drugog, ali greška je osloniti se i očekivati neodložnu pomoć, ili očekivati nečije obavezno učešće. Svako mora imati oslonac u svom bići i samo takvi ljudi u zajednici mogu stvaoriti novu vrednost. Ukoliko je samo jedna osoba u takvoj vezi, ona i nesvesno istu napušta. A takođe i ona osoba koja ne oseća dotok te neophodno nove energije koja nas tera napred - napustiće vezu koja guši.

Ako se jednog dana susretnete sa sobom shvatićete da vam je bilo najlepše i da ste bili najsrećniji dok ste stvarali i radovali se onim sitnim pobedama, a da ste imali najlepši odnos s partnerom dok ste se upoznavali. Vreme neizvesnosti. Neizvesnost kao uslov sreće. Jer, ko može da se raduje ičemu ako zna unapred sve? A tek u vezi. Samo veze u kojima je obezbeđen dotok neophodne enrgije pogona uspevaju i opstaju. A za to je potreba visoka svest i mudrost.