Ako je verovati istrazivanjima, cak dve trećine anketiranih muškaraca izjavljuju da su svoje sudbonosno "da" izrekli samo zato jer je "ONA NA TOME INSISTIRALA". Žele li time možda da prikriju da se žene na primer zbog poreza, straha, tradicije, lojalnosti, potrebe za sigurnošću, ljubomore, lenjosti? U zapadnim zemljama, jedan je od najčešćih razloga za brak porez. Nesumnjivo nadasve praktični muškarci shvatili su da je mnogo pametnije i naravno lepše oženiti se i kupiti npr. novi auto nego platiti državi porez na vlastitu slobodu. Muškarci su i vrlo lukava bića. Svaki drugi se ženi zato jer brak dokazano pozitivno utiče na karijeru. Shvatili su da je i venčanje jedan od obaveznih elemenata na putu do uspeha. Spoznali su da oni koji nesebično troše svoju energiju na ljubavna osvajanja, veze i vezice, u očima šefa ne vrede baš mnogo. Naprotiv, oženjeni muškarci ne samo da znaju šta je red, već i u stresnim situacijama imaju dežurnog terapeuta, vlastitu suprugu. Mnogi se žene i zbog najprirodnijeg razloga, tj. zato što tek žele postati očevi ili zato jer je njihov naslednik već na putu. No, osim očuvanju vrste, muškarci su skloni i eksperimentiranju. Brak za njih predstavlja interesantan izazov koji u životu jednom treba probati. Nadalje, s vremenom i najponosnije vukove samotnjake počinje nagrizati strah od usamljenosti i kao čudom, gotovo preko noći postaju svesni činjenice da je televiziju ipak lepše gledati u braku, u dvoje. No, kako ni oni nisu imuni na zub vremena, osim straha od usamljenosti, muškarcima je sasvim pristojan motiv za brak i strah od starenja. Naime, najčešće u dobu od 30. do 40. godine života, muškarci konačno postaju svesni činjenice da neženje doduše žive kao kraljevi, ali je starenje ipak mnogo lakše i ugodnije uz pomoć ženske ruke. 
Suprotno mišljenju, pripadnici jačeg pola ipak nisu baš tako jaki i sigurni. Svet i za njih postaje sve opasniji, pa su i oni prisiljeni u braku pronaći sigurnost, a u bračnoj saputnicii životni oslonac. Za mnoge, toplo obiteljsko gnezdo predstavlja savršeno utočište, a nejaka ženska leđa respektabilni oslonac. U skladu s time, muškarci se često za brak odlučuju tek nakon što ih život ozbiljnije lupi po glavi, kao na primer nakon neke nesreće, bolesti ili smrti jednog od roditelja. Muškarci mnogo više nego što se to misli robuju običajima, te će svaki treći stupiti u brak zbog tradicije. Pritom se uglavnom teše činjenicom da je to jednostavno sam po sebi razumljiv i uobičajeni oblik ponašanja, kojem su uostalom podlegli (i preživeli!) i njegovi vlastiti roditelji. Muškarci, naročito oni "divlji", kojeg li čuda, dobrovoljno pristaju i na dresuru. Dosta im je noćnoga života, dosta im je avantura, dosta im je skupljanja iskustva. Umesto ženama, žele se posvetiti supruzi, deci i karijeri, pa se daju "privesti" pred oltar s isključivom namerom da bi se konačno smirili. Muškarci se od pamtivijeka vole kititi tudim perjem. Naročito ženskim! U skladu s time ne tako mali broj njih (gotovo svaki treći), doživljava ženu kao vlastiti ukras, te stupaju u brak da bi preko nje dobili na vrednosti. Svaki četvrti muškarac pak svojim istoriskim "da" želi dokazati svoju lojalnost. Stupanjem u brak muškarac dakle ne dokazuje ženi samo da je njen životni partner, nego i njen najbolji prijatelj. Istraživanja pokazuju da postoje (gotovo u istom procentu) i muškarci romantičari i muškarci pragmatičari. Zbog romantike se žene uglavnom oni mladi i naivni, oni izmedu 18. i 25. godine života, koji su to još k tome vrlo često učinili bez znanja svojih roditelja ili su pak za bračnu drugaricu izabrali strankinju. Brak iz materijalnih razloga, motiv po pravilu rezervisan za žene, ima svoje poklonike i u muškom svetu. Naime, čak se svaki peti muškarac ženi zbog novca, imetka ili nasledstva svoje buduće žene. Dobro odgojeni sinovi učiniće "to" i po želji roditelja, pri čemu se majčina reč pritom mnogo češće poštuje nego očeva. Pri kraju top-liste najčešćih razloga je ljubav. Iako se zbog ljubavi ženi samo svaki deseti muškarac, nije sve tako crno kao što izgleda. Naime, tako mali procenat pojavljivanja ljubavi kao motiva, psiholozi ne pripisuju emocionalnoj hladnoći već tradicionalnoj suzdržanosti muškaraca u iskazivanju osećaja. Odmah nakon ljubavi je ljubomora. U osnovi je ovoga motiva "povući" voljenu iz "opticaja", učiniti je što pre nezanimljivom suprugom i naravno majkom, te tako maknuti i poslednju šansu da je se dočepa neko drugi. Na samom kraju je vrlo zanimljiv motiv, koji otkriva da ipak postoje muškarci koji svojim suprugama s veseljem prepuštaju trku za karijerom i novcem. Naime, čak 6 % muškaraca se odlučuje za brak jednostavno zato da bi u miru božjem uživali u celodnevnoj ulozi "dokonog domaćina", izležavajući se pred televizijom, grickajući čips i ispijajući pivo.
|
