Glavni uzroci pucanja veza
Stručnjaci se uglavnom slažu da postoje tri glavna uzroka pucanja veza:
1. usamljenost
2. monotonija
3. nedostatak komunikacije
Razlog 1: Usamljenost ubija
Ako jedan od bračnih partnera uvek ima nešto važnije da napravi, ako ga nikad nema kod kuće, ili ako i vreme dok je kod kuće provodi u nekim drugim aktivnostima (igranje na kompjuteru, gledanje televizije - bilo šta, ali uvek sam i nikad s partnerom), tada će se kod one druge strane posve prirodno pojaviti osećaj usamljenosti.
Naravno, nisu svi ljudi jednaki. Postoje i oni kojima odgovara samoća, da im partner "ne dosađuje" - iako to u stvari ukazuje na postojanje nekog drugog problema. Postoje i oni koji će tu usamljenost pokušati lečiti nalazeći neke aktivnosti samo za sebe. Naći će hobije, čitati knjige, baviti se s nečim što će im pružiti zabavu i pomoći da ne osećaju usamljenost.
Ali ne računajte na to previše. Dobar deo ljudi - sećate se onih ogromnih brojeva s početka teksta? - potražiće lek za usamljenost negde drugde. I s nekim drugim.
Razlog 2: Monotonija guši
Da, teško je biti s nekim u vezi godinu, dve, pet ili više - i onda, nakon silnog broja zajedničkih dana i noći, i dalje osećati jednaku zainteresovanost za partnera kao što smo osjećali prvog dana.
Sedimo pored nekog dan za danom. Gledamo ga kako se budi, pije jutarnju kafu, doručkuje, odlazi na posao... I onda opet isto to naveče, samo drugim redom - povratak s posla, večera, i odlazak u krevet.
Provedemo li s nekim pet godina, već je to 1800 dana. Brrr... Nije baš lepa pomisao gledati nekog kako 1800 puta ujutro srče uvek istu kafu, i kako 1800 popodneva u nizu leže na kauč kad se vrati s posla. A ako to nije samo pet godina, nego deset... Ili petnaest?
Uh! Bolje da stanemo!
A onda se jednog dana u našem životu pojavi neko novi. Neko uzbudljiv, zanimljiv, drugačiji. Kako odoleti izazovu, kako ne pokušati saznati nešto više o tom nekom novom - kako se i nenamerno ne zbližiti s njim? Ne kažem da je to prihvatljivo ponašanje, da nije nemoralno... Ali za Boga miloga, promenite nešto u životu! Izbacite barem to predvečernje izležavanje na kauču!
Razlog 3: Nema komunikacije
I tako jednog dana otkrijemo da naša veza ne ide onako kako smo hteli da ide, i da u njoj nismo sretni koliko smo se nadali da ćemo biti.
Vraćamo se na kratko na početak teksta: možda se osećamo usamljeno, jer partnera nikad nema pored nas kad ga trebamo? Posao, hobiji, prijatelji, sve mu je važnije nego da malo vremena provede uz nas.
A možda nas zaista pritiska monotonija, upali smo u tešku rutinu iz koje se ne uspevamo izvući? Svaki je dan isti. Tek tu i tamo, retko i sve ređe, poneka kafa s prijateljima.
Partner nas izluđuje. Mi bi hteli da izlazimo češće, on neće. Predlažemo neke male promene koje bi unele uzbuđenje u život - bez uspeha, njemu se ne da.
Naše nezadovoljstvo raste, buja, i polako izmiče kontroli. Osećamo da nećemo tako izdržati još dugo. Puknućemo, i ta će eksplozija pomesti sve oko nas - uključujući i osobu uz koju više nismo sretni.
Ovo je krajnji trenutak da se stvari pokušaju dovesti u red. Trenutak dok još imamo volje spasavati vezu, dok smatramo da se isplati uložiti energiju i pokušati još jednom.
Ali to ne ide bez komunikacije. Neće pomoći durenje i čekanje da druga strana primeti da nešto nije u redu ("ako me voli, shvatiće šta mi je"). Nema spasa niti u laganju i izbegavanju razgovora ("sve je u redu, ništa mi nije").
Jedini, ali stvarno jedini način za spas veze je komunikacija!
Recite jasno, glasno, odlučno, neuvijeno - ma recite na bilo koji način, ali zaboga recite što vas muči!
Predlažite rešenja, recite šta vam se sviđa ili ne sviđa kod partnera i uopšte u vezi. Nemojte vređati, nemojte ucenjivati, i svakako nemojte svu krivicu svaliti na partnera.
Ali razgovarajte, pričajte i vičite dok ne izgubite glas! Nemate mnogo izbora.
Jedini vaš izbor - želite li da spasete vezu - je intenzivna, iskrena komunikacija. Po svaku cenu i uz velik trud.
Ponoviću još jednom: durenje, ucenjivanje, optuživanje, vređanje - to nije komunikacija. To je možda dobar način za izbacivanje nešto starih frustracija, ali još i bolji način za gomilanje novih i težih problema.
Umiranje veze
Ne preduzmete li sve što možete, velike su šanse da će vaša veza nestati, pretvoriti se u oblačić dima kojeg će oduvati prvi vetrić.
Raspad veze ne mora uopšte označiti fizičko razdvajanje. Mnogo je parova koji su ostali zajedno i proveli silne godine mrzeći se ili jedva podnoseći, održavajući tek privid veze. Ali to nije veza, i nije život koji bih preporučili bilo kome.
Moje je mišljenje da se gotovo svaka veza može spasiti ako postoji volja i odlučnost kod oba partnera. Naravno, postoje tu još neki preduslovi - npr. zrelost i odgovornost i nje i njega. Jedan od dokaza zrelosti je i spremnost da se potraži pomoć stručne osobe, koja će nas voditi kroz proces lečenja i izlečenja veze.
Kada je jako teško da se spase veza
Korak koji mnogo toga menja, i jako otežava spasavanje veze, je preljuba.
Puštanje treće osobe u zajednički život (podrazumevalo to "samo" emotivnu vezu, ili čak i seksualnu) najčešće je presudan korak koji ne ostavlja mnogo prostora za povratak.
Treća osoba zarobljava emocije onog s kojim je u vezi, odvlači ga iz porodičnog doma. I što je još značajnije, kod prevarenog partnera ubija poverenje koje je nužan uslov za uspešnu vezu.
Ponekad ne ide bez stručne pomoći
Naravno, i ovde mogu pomoći bračne terapije i saveti dobrog stručnjaka. Ali budite svesni da ćete im time otežati posao - ili ga čak učiniti nemogućom misijom.
Stoga, prije nego li krenete lakšim putem i potražite uzbuđenje negdje "sa strane", razmislite o tome što želite od života.
Ako otkrijete da biste željeli da spasete vezu, krenite u taj posljednji juriš. Prikupite snagu, zatražite pomoć, krenite hrabro! Želimo vam sreću.
Ali ako to nije slučaj, ako više ne želite spasavati ništa, tada postupite pošteno. Raščistite najpre s partnerom, rešite sve repove i račune, a tek onda čiste savesti i potpuno slobodni krenite dalje.
I radi partnera s kojim ste neko vreme delili život, i kojeg ste nekad voleli svim srcem... I radi sebe. Jer nečista savest pre ili kasnije stiže na naplatu.