Još uvek se vegetarijanstvo smatra odricanjem, žrtvovanjem, kao da su mrtve i napaćene životinje gurmanski užitak. Još uvek se vegetarijanstvo smatra nesigurnim za zdravlje, čak i opasnim za decu i mlade, kao da su mrtve i napaćene životinje savršene za zdravlje. Svaki se vegetarijanac, kao i onaj koji će to tek postati, svakodnevno suočava s neznanjem, predrasudama i sa toliko pogrešnih informacija o vegetarijanstvu, ekologiji, ljudskoj ishrani i zdravlju da je naprosto neophodno voditi iste bitke iz dana u dan...

U raspravi će često neko reći, da vegetarijanci u svojoj hrani ne dobijaju dovoljno belančevina. Istina je suprotna - vegetarijanci dobijaju belančevine iz istih izvora odakle i drugi ljudi: žitarice, povrće mahunarke... Ali odbacivanjem mesa, vegetarijanci izbegavaju nagomilavanje belančevina životinjskog porekla. Te namirnice, osim toga, sadrže masti, holesterol, pesticide i antibiotike, što otežava rad organa ya varenje, a posebno jetre i bubrega. Umesto ranijih 15 do 20 posto kalorija u obliku belančevina i 40 do 50 posto u obliku masti, savremeni nutricionisti savetuju da u svakodnevnoj ishrani bude 10 do 15 posto belančevina, a samo 5 do 10 posto masti.

Drugi česti prigovor vegetarijancima glasi: biljne belančevine lošije su od životinjskih. Ta zastarela tvrdnja temelji se na pogrešnoj pretpostavci po kojoj bi ljudske belančevine trebale imati isti sastav od osam osnovnih aminokiselina kao i životinjsko meso. Danas je poznato da se otprilike 80 posto belančevina koje čovek uzima potroši u organizmu na izgradnju 14 aminokiselina koje nisu osnovne, te se troše za proizvodnju energije ili pohranjuju u obliku masnoće. Naše telo ima sposobnost da samo izdvoji sve bitne aminokiseline iz biljnih belančevina koje su mu potrebne. Osim toga treba znati da telo ne može apsorbovati belančevine već ih razgrađuje i uzima aminokiseline koje mu trebaju.

Kažu da vegetarijanci nemaju uravnoteženu ishranu. Većina se vegetarijanaca hrani standardno, prvenstveno koristeći četiri grupe hrane: žitarice, mahunarke, lisnato povrće i voće. Meso ugrožava ravnotežu u telu tako što njegovim unošenjem stvara višak masti, holesterola, pesticida, hormona i antibiotika. Meso, takođe, sprečava normalnu apsorpciju važnih hranjivih sastojaka, jer vezuje kalcijum iz kostiju i preopterećuje sistem za varenje.

Meso je koncentrisani hranjivi paket. Meso je pre svega koncentrisani izvor masti, holesterola, pesticida, hormona i ostataka antibiotika. Ljudi koji ne jedu meso su zdraviji, manje pate od uobičajenih hroničnih bolesti i duže žive od onih koji jedu meso. To potvrđuju milioni vegetarijanaca širom sveta, a takođe i naučna istraživanja. Ipak, godine tradicije i običaja, kao i propaganda mesne industrije, učinili su svoje i nametnuli stav da je nemoguće preživeti i ostati zdrav bez jedenja mesa. Istina je upravo suprotna!

I povrće i voće takođe su zagađeni pesticidima. Na nesreću, tako je. Ali dobro je što vegetarijanci mogu trljanjem i pranjem četkom otkloniti barem deo otrovnih supstanci s površine voća i povrća. A mesojedi meso ne mogu oprati od otrovnih sastojaka nikakvim pranjem. Životinje koje jedu zatrovanu stočnu hranu talože pesticide i koncentrišu ih u svojim masnim naslagama u razmeri i do 20:1.

Konstitucija ljudskog tela predviđena je za jedenje mesa. Istina je dijametralno suprotna. mala usta, oblik zuba, pH faktor u pljuvački, veliki želudac, dužina creva, kod ljudi očigledno pokazuje kako je posredi ustrojstvo predviđeno za jedenje plodova i bilja, a ne kidanje životinjskog mesa. Struktura našeg tela ista je strukturi tela velikih čovekolikih majmuna koji su vegetarijanci. Zar možete zamisliti čoveka kako kao lav trči za antilopom, grize je i kida joj meso vlastitim zubima?

Vegetarijanstvo za odrasle - dobro, ali nije za decu. Deca trebaju velike količine belančevina, kalcijuma i drugih hranjivih sastojaka za svoj rast. Trebaju ugljene hidrate za energiju i vitamine da bi to sve zajedno regulisali. Meso je bogato belančevinama i gvožđem, ali isto tako sadrži zasićene masti i holesterol. Meso, takođe, oduzima kalcijum iz kostiju. Zašto da namećemo deci nasilje i pritom im ugrožavamo zdravlje? Deca mogu dobiti sve potrebne sastojke za svoj rast iz balansirane vegetarijanske ishrane koja sadrži širok spektar žitarica i zrnevlja, mahunarki, povrća i voća. Osim toga upravo deca najviše dobijaju od vegetarijanstva; zdravo detinjstvo i vaspitanje o saosećajnosti prema svim živim bićima.

Vegetarijanska kuhinja je suviše složena i odnosi mnogo vremena. Svaka promena načina života donosi razdoblje u kojem treba više raditi i uložiti više truda, ali pozitivan je ishod vredan ulaganja. Uzmimo, na primer, vežbanje. Prelaz na vegetarijanstvo možda je težak, ali kad se priučite, onda čovek vidi kako je sve jednostavno. Osim toga, za pripremanje većine vegetarijanskih jela i obroka nije potrebno toliko kuvanja i pranja posuđa.

Vegetarijanska ishrana je jednolična. Ko god zna nešto o jelima reći će da to nije istina. Vegetarijanska ishrana nije samo povrće s pare i smeđi pirinač. Postoje hiljade ukusnih vegetarijanskih jela. Od orijentalnih kao što su suši, tofu, šiškab ili kus-kus do pašteta i namaza, složenaca i variva, vegetarijanskih sendviča, hamburgera, palačinki, salata... popis je neiscrpan. Stotine je različitih semenki i zrnevlja, povrća i voća. Zapravo izbacivanjem mesa ishrana dobija na raznovrsnosti i počinje otkrivanje fantastičnih različitih ukusa.

Vegetarijanstvo je samo prolazna moda. Moda je prolazna, a vegetarijanstvo - zasnovano na zdravstvenim i etičkim razlozima - ovde je već hiljade godina. Još u doba velikih filozofa, Pitagore (VI. vek p.n.e.) i Platona (427-347. p.n.e.) koji su bili vegetarijanci i veliki zagovornici vegetarijanske ishrane, vegetarijanstvo je bilo staro hiljade godina, ono nije uopšte bilo nova zamisao, a ubrzo će gotovo svi ljudi biti vegetarijanci.

Ništa na svetu ne može nadoknaditi ukus mesa. Mnogobrojni su proizvodi od soje s ukusom i sastavom nalik na meso. Na tržištu se nalaze potpuno biljni proizvodi s ukusom na meso, kobasice, hrenovke, ribu pa do račića i kavijara. Ako je posredi samo ukus, onda je danas, bez sumnje, mnogo lakše postati vegetarijanac nego ikad pre. No upravo prelaskom na vegetarijansku hranu mnogi ljudi shvate kako su se monotono hranili i koliko predivnih ukusa i kombinacija nudi bezmesna ishrana.

---