Sušenje divljih krušaka:

Naberite zdrave plodove (nisu dobri za sušenje oni koji otpadnu, jer se oštete, sem onih koji padnu na meki pokrivač od lišća), 
rasecite ih na pola po visini, očistite semenke i stavite na sunce da se suše. Najbolje je da se stave na pletene lese (veće površine 
koje se dobijaju pletenjem pruća) ili na čistu dasku. Ako imate manju količinu voća, raširite preko njega retku gazu. Na ovakvo voće
 u toku sušenja spuštaju se muve i drugi insekti u ogromnim količinama, pa ukoliko imate mogućnosti, zaštitite ga od njih, a ako 
nemate, onda sušeno voće, pre upotrebe, treba dugo i temeljno prati i to u mlakoj vodi.
Ovako ostavljeno voće suši se nedelju dve dana, zavisno od količine vode koju je sadržalo pre branja.

Pošto se dobro prosuši, voće možete nanizati u venčiće ili staviti u pletenu korpu koju prekrijete platnom i obesite na promajno 
mesto, a najbolje ispod strehe ili u ostavu, ili kakvu drugu prostoriju blizu prozora, a sve zato da voće u toku zime dohvati i mraz.

Na ovaj način mogu da se suše i divlje jabuke, dunje (moraju da se seku na tanje kriške) i oskoruše (ali ne prezrele gnjile).

Neki sušenje izvode tako što u pleh stave red slame, pa preko njega red voća i tako ga drže dan dva u mlakoj rerni, a zatim neko 
vreme na suncu. Ovaj način veoma je dobar za sušenje cepkanih šljiva.

Sve pomenuto voće u toku zime koristi se za kuvanje kompota ili čajeva i to tako da se prohladjen čaj na kraju zasladi medom, a 
voće iz njega se u slast pojede.


Groždje za zimnicu:

Sastojci:Stare sorte groždja (najbolje drenak), pčelinji vosak.
Način pripreme:Grož|e oberite po suvom vremenu, kad je potpuno zrelo, i po jakom suncu. Svežite po dva grozda končićima, 
tako da budu okrenuti peteljkama nadole, rastopite voska i kad se ishladi, zamočite svaku peteljku u njega.
Složite grozdove preko deblje motke u špajz ili na kakvo drugo hladno i promajno mesto i imaćete lepo grož|e sve do sledeće berbe.


Sušenje borovnica: 

Ovo, pre svega zdravo, ali i veoma ukusno šumsko voće često se sreće u brdsko-planinskim krajevima, i nedovoljno je iskorišćeno, 
kao i kupina, šipak, drenjina, brinja, planika, trnjina i druge samorodne, divlje voćke.
Danas ste u prilici da se često sretnete sa sokovima od navedenih voćaka, me|utim, u pitanju su skoro isključivo surogati: isplati vam
 se da, prema mogućnostima, sami rešite pitanje spravljanja sokova i sušenja ovih plemenitih plodova.
Način pripreme:
Plodovi se operu, očiste i stave na sunce na čistu drvenu podlogu. Sušenje traje do 10 dana, a spremaju se na suvo i prozračno 
mesto, tako da do njih stalno dolazi vazduh. Isti postupak možete izvesti i sa svim ostalim gore navedenim plodovima.


Stari narodni začin: 

Sastojci:Kilogram celera, kilogram šargarepe, kilogram crnog luka, beli luk, po volji, kilogram paštrnaka, kilogram očišćene zelene 
paprike, kilogram peršuna (koren i list), kilogram soli (ili više), prema ukusu, kašika ili više mrvljenog bibera, ulje.
Način pripreme:Sve povrće se očisti, opere, ocedi i samelje više puta na sitnoj mašini. U velikoj posudi sve se dobro izmeša sa solju 
i biberom, a možete i da improvizujete raznim drugim suvim začinima (nana, bosiljak, origano, kim ). Začin se čuva u teglama, 
preliven uljem, a ukoliko želite da bude posan, ne stavljajte ulje, već čuvajte na hladnom mestu.
Kašika ovog začina daće neponovljiv ukus jelima, a zameniće izvrsno sve dosadašnje surogate poput vegete i drugih.
Ako pravilno čuvate, ovaj začin može da potraje sve do proleća.
Napomena:Prilikom pripreme osolite začin nešto jače, jer so je jedini konzervans u ovom slučaju, s tim da, po mogućstvu, koristite 
morsku so i vodite računa kod pripreme jela da je začin slaniji nego obično.