Gojaznost predstavlja višak telesne masti. Radi se o patološkom stanju koje može dovesti do brojnih komplikacija, dovodeći do povećanog oboljevanja i smrtnosti.

Stepen gojaznosti izražava se kroz indeks telesne mase (BMI), koji se izračunava iz odnosa telesne težine i visine u metrima na kvadrat. Koristeći ove parametre Svetska zdravstvena organizacija je dala kategorije gojaznosti:

U svetu milijardu osoba je sa povećanom telesnom masom, a preko 300 miliona je gojaznih. Više od 50% odraslog stanovništva u Evropi ima povećanu telesnu masu, a preko 20% su u kategoriji gojaznih našoj sredini situacija je slična, u Vojvodini je skoro svaka druga osoba gojazna.

UZROK gojaznosti veoma je složen i tu spadaju: genetski faktori, poremećaj mehanizma regulacije osečaja gladi i sitosti, psihički faktori, endokrinološka oboljenja i dr. Odavno je uočena genetska sklonost ka gojaznosti, ali često se kod takvih osoba nameće i potreba da se u celoj kući povećano jede, tako da često gojazni roditelji doprinose i gojaznosti dece. Da se ne radi samo o genetskom poremećaju može se simpatično prikazati gojazna porodica sa gojaznim kućnim ljubimcem (kuca), što svakako govori o poremećenom odnosu prema hrani.

KLINIČKA SLIKA: razlikuju se 2 osnovna tipa gojaznosti, a to su tzv androidni tip ili muški, često se zove i centralni. Gde je nakupljanje masnog tkiva u centralnim delovima oko struka sa istanjenim udovima, a drugi je tzv ginoidni tip ili ženski gde je nakupljanje masnog tkiva oko kukova, udova, zadnjice.
Prognostički prvi tip je daleko ozbiljniji, češće ga prate komplikacije u vidu bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa….

KOMPLIKACIJE GOJAZNOSTI
Gojaznost je u početku uglavnom estetski problem ali svojom progresijom i trajanjem dovodi do komplikacija u vidu:
• Bolesti srca i krvnih sudova
• Metaboličke (šećerna boest,poremećaj lipida,porast mokraćne kiseline u krvi…)
• Bolesti organa za disanje (smanjivanje plućnog kapaciteta…)
• Bolesti organa za varenje (kamen u žučnoj kesi,masna jetra,bolesti creva
• Češće urinarne infekcija
• Ginekološko akušerske komplikacije,(poremećaj ciklusa,sterilitet)
• Komplikacije na kostima i zglobovima (hronično opterećenje)
• Kožne promene (ojedi,infekcije)
• Veća učestalost nekih malignih tumora(napr.karcinom dojke)

DIJAGNOZA GOJAZNOSTI lako se postavlja merenjem indeksa telesne mase, medjutim značajno otkriti i neke daleko ređe sekundarne oblike gojaznosi, a to je pre svega poremoćaj rada štitaste i nadbubrežne žlezde, koji se relativno lako prepoznaju na osnovu kliničke slike i merenje odredjenih hormona u krvi.

Lečenje gojaznosti

gojaznost

Lečenje gojaznosti je vrlo složen proces. U ciljevima ove terapije ne može se postaviti dovodjenje do idealne telesne mase za tu osobu nego smanjnje telesne mase bar za 10 – 15% kada se svi parametri zdravlja poboljšavaju, zatim održavanje postignute težine tokom dugog perioda, sprečavanje ponovne gojaznosti. Postavljanje cilja za gubitak telesne mase 20% i više može se postaviti kod onih koji imaju BMI preko 30. Ovaj gubitak je spor, postepen kroz period od 6 meseci do godinu dana. Najvažnije je sprečavanje recidiva.

Osnovne mere lečenja gojaznosti su:
1.dijetoterapija
2.fizička aktivnost
3.psihoterapija

DIJETOTERAPIJA: osnovni princip je promena načina ishrane i promena stila života:
• Potrebno je smanjiti energetski unos hrane i pića
• Smanjiti veličinu porcija
• Izbegavati užine između obroka (grickanje)
• Ne izostavljati doručak
• Izbegavanje jedenje u večernim satima
• Redukovati epizode gubitka kontrole pri uzimanju hrane

U planiranju dijete mora se uključiti lekar, koji će pratiti tok kontrolisati tok lečenja.

FIZIČKA AKTIVNOST je nezamenjivi deo karike u lečenju, ona je obavezna, individualno planirana u zavisnosti od starosti, stanja srca, krvnog pritiska, koštano zglobnog sistema. Svakodnevnim aktivnostima treba dodati 30 minuta umerene fizičke aktivnosti (šetnja). Fizička aktivnost se postepeno povećava do 60 minuta, a i nakon postizanja cilja mora se nastaviti radi održavanja postignutog stanja.

PSIHOTERAPIJA je obavezni deo, provodi se od strane psihologa, ali je istovremeno moraju raditi i drugi zdravsteveni radnici, lekari, medicinski tehničari. Ova terapija pomaže pacijentu da modifikuje svoje vidjenje i razumevanje uverenja vezanih za telesnu masu. Lekar mora pružati psihološku podršku i prepoznati faze depresije, anksioznosti kada je potrebna pomoć psihijatra.

PRIMENA LEKOVA je omiljeni vid lečenja. Svi bi želeli da popiju lek i da omršave, međutim njihova primena dolazi u obzir samo kod gojaznih BMI> 30 i više i uz lekarsku kontrolu.

HIRURŠKO LEČENJE, takođe postoji, vezano je za operacije na organima za varenje, uglavnom njihovo smanjivanje, ali je strogo vezana za procenu komisije stručnjaka i bolničke ustanove.

ZAKLJUČAK: lečenje gojaznosti je dugotrajan proces i pre svega podrazumeva trajnu promenu stila života.