Bili mi toga svjesni ili ne, postoji povratna veza između naših emocija i hrane koju jedemo. Često, usled osećaja usamljenosti, ljutnje, frustriranosti nakon svađe s partnerom ili “toksičnog” dana na poslu, ljudi posežu za “utešnom hranom” kojom “otupljuju” negativne emocije.

Najčešće je reč o hrani koja nije zdrava niti nutritivno zadovoljava potrebe organizma (poput slatkiša, čokolade, čipsa, grickalica, kolača…), koja dugoročno uz sedelački način života može pridoneti povećanju telesne težine, nekoj vrsti nutritivne deficijencije, problematične kože…

Budući da je osoba u većini slučajeva svesna da konzumirana hrana nije dobra kako za njeno zdravlje, tako i za fizički izgled, nakon prejedanja nastaje veliki osećaj krivoce, koji ista potom ublažava s još više “utešne hrane” i tako ulazi u začarani krug:

Osećam se loše - jedem – osećam se loše

Ako sumnjate da se i vi emocionalno prejedate, prvi korak je da shvatite zašto se zapravo prejedate?

Za početak je potrebno da vodite dnevnik hrane i emocija, kako biste mogli prepoznati “obrazac” odnosno vezu između određene emocije i hrane koju jedete.

Nakon što ste najmanje četiri sedmice beležili šta ste jeli i kako ste se pre i nakon toga osećali, analizirajte svoje zabeleške:

• Za kojom namirnicom/ama najčešće posežete kada se osećate usamljeno, tužno, dosadno, kada ste iz nekog razloga frustrirani ili ljuti?
• koja emocija je najčešći “okidač” za konzumiranje “utešne hrane”? (primer, jeste li posegnuli za čokoladom više puta nakon svađe s partnerom ili lošeg dana na poslu ili je to najčešće kada sedite sami u večernjim satima i gledate omiljenu seriju s intrigantnom ljubavnom pričom ili romantičnom komedijom te se osećate usamljeno bez partnera ili pak mislite na bivšeg dečka? U ovome vam može pomoći stručan savet psihologa, zdravstvenog trenera, nutricionista).

Nakon što otkrijete šta je bio uzrok emocionalnom prejedanju, naredni korak je da napravite plan akcije kako biste s vremenom osvestili ovu nezdravu naviku.

Važno je napomenuti da izbjegavanje određene hrane koju jedete kao “utehu” kada ste emocionalno ranjivi, neće biti dovoljno.

Biće potrebno da napravite promene u životnom stilu, kao i da se suočite sa svojim emocijama i uklonite ”pravi uzrok” (u ovome vam može pomoći life coach, zdravstveni trener, psiholog ili psihoterapeut).

Za početak možete:

• Nastaviti voditi dnevnik hrane i emocija kako biste videli kako napredujete.
• Jesti više zdravih, celovitih namirnica, poput zelenog lisnatog povrća, celovitih žitarica, voća i povrća te namirnica bogatih zdravim masnoćama, kako biste osećali manji poriv za nezdravom hranom i produžili osećaj sitosti.
• Baviti se nekim oblikom fizičke aktivnosti u kojoj uživate (važno je da odaberete nešto što ćete toliko voleti da će i sama pomisao na istu biti dovoljna da vas motiviše da ustanete i pokrenete se, odnosno odete na trening. To može biti ples, yoga, pilates, plivanje, šetnja prirodom, aerobic, zumba, fitness…)
• Izraziti svoje emocije kroz kreativnost.  Bavljenjem kreativnim radom možete se povezati sa svojim emocijama i izraziti ih, umesto da ih “ugušite” utešnom hranom. Možete probuditi pozitivne emocije poput radosti, dečje radoznalosti i entuzijazma. Možete slikati, bojati neku sliku, praviti dekoracije, kolaže, mozaik…
• Čitati zanimljivu knjigu ili magazin i/li slušati muziku koju volite.
• Razgovarati s prijateljima kojima verujete, sa životnim trenerom (life coach) ili psihologom.
• Meditirati.

Sve ove aktivnosti pomoći će vam da misli i emocije preusmerite s utešne hrane na pozitivne aktivnosti koje će vam pobuditi radost i biti “ispušni ventil” za negativne emocije, no da biste uklonili uzrok samome emocionalnom prejedanju možda ćete morati promeniti stil života ili vaše reagovanje na događaje i ljude oko vas (naprimer, ako je reč o poslu koji vas “guši” moraćete ili prihvatiti situaciju i naučiti kako se zdravo nositi s istom svakoga dana i fokusirati se na one stvari koje su dobre ili doneti odluku da potražite novi posao).

Kraj drugog dela

piše: 🐉