Sve do sredine 20. veka ljudi su se uglavnom bavili fizičkim aktivnostima, jer su takvi poslovi bili jedini način da se obezbedi egzistencija. Pronalazak struje, tehnološki razvoj, i paraleno, razvoj savremenih pomoćnih uređaja doprineo je da se manje bavi manuelnim radom, dok su automobili doprineli da su čoveku noge postale skoro nepotrebne. A tek telekomunikaciona sredstva su doprinela da se ljudi mogu družiti bez kretanja i fizičkog kontakta. Sve pomalo, na svoj način, doprinelo je da se čovek manje kreće; da se nedovoljno troše nagomilane rezerve energije; da se smanji mišićna masa i da telo postane tromo; bezvoljno - što je doprinelo gojenju i povećavanju telesne težine, a povratno: da čovek sve više gubi volju za kretanjem. Konzumiranje nekvalitetne i enormne količine "brze" hrane, takodje, ima velikog udela, jer čoveka odvraća od pravilnog korišćenja iste: nekada, mirno i dugo žvakanje, pretvorilo se u nekontrolisano, nervozno i neurotično gutanje.

Razlozi nastanka gojaznosti su već jako lepo objašnjeni na predhodnim stranicama, i ne ulazeći u razloge njegovog nastanka, pozabaviću se formulom za dobru liniju, tj. prirodnim načinom svođenja kilaže na razumnu meru. Gojaznost treba razlikovati od povećane kilaže koja lako može da se svede na normalnu. Povećana kilaža se smatra kada čovek ima do 20% više od nominalne težine, a normalna težina, ako se od visine oduzme približno broj 100. Sve preko toga govori o tome da se čovek ne hrani nego da se "kljuka", da nekontrolisano uzima velike količine nepotrebne i nekvalitetne hrane čime doprinosi povećanju masnih naslaga. Ukoliko čovek ne upražnjava fizičke aktivnosti i ne dolazi do trošenja energije, organizam će se boriti koliko može, "buniće se", ali će jako brzo posustati i podleći će. Zato, gojaznost ne predstavlja samo rizik po zdravlje već utiče i na dužinu života.

Inače, povećana kilaža je u najvećem broju slučajeva vezana za sitne greške koje čovek svakodnevno ponavlja i gomila, baš kao i salo. Pokušaji da raznim "proverenim dijetama" svede kilažu na razumnu meru, uglavnom se završavaju neuspehom, pa se čovek ponovo vraća hrani mireći se sa sudbinom. A to se pre svega odnosi na korišćenje raznih pilula za mršavljenje, jer prestankom njihovog uzimanja, svest "oslonjena" na pilulu gubi oslonac, naročito kod labilnijih osoba, i čovek se ponovo okreće hrani - jer nije otklonjen osnovni uzrok.

Većina će reći: pa ja ustvari i ne jedem puno! Ali im ne verujte.

Svako ko ima povećanu kilažu: ne kreće se i jede previše!

Ko hoće da oslabi, tj. da izgubi višak kilograma, mora bezuslovno da prestane sa dotadašnjim načinom života.

Naravno, za takvu promenu treba imati jaku volju i da postoji čvrsta odluka da se to učini. Kada to savetujem, mislim pre svega na postupno i razumno slabljenje, jer svakom treba da bude na umu da pre svega treba misliti na zdravlje, a tek potom na estetiku. S druge strane, vrlo je opasno primenjivati dijete kojima se "brzo i efikasno" slabi, jer je to nemoguće ostvariti u kratkom periodu, osim ako to nije na račun pogoršanja zdravlja. Brzo se ne može oslabiti, baš kao što se brzo ne goji - i za jedno i drugo potrebno je vreme.

Ali pre nego što pristupite programu smanjivanja viška kilograma dajte sve od sebe da analizirate zašto ste vi ustvari, hm, debeli? (Pojavu moramo nazvati pravim imenom, da bismo znali protiv "koga se borimo"). Dakle: da li ste doživeli neki stres ili neprijatnost i sada ne znajući način da izađete iz problema, vi jedete sve više i više. Ili ste tužni zbog neispunjenosti životom, promašajima u ljubavi, nezadovljstvom u braku ili na poslu, ili vas "niko ne voli"! Znate, ima jedan "mala javna tajna" - da ne biste i dalje lagali sebe, povećana težina nastupa isključivo zbog prevelike količine hrane i njenog nekvalitetnog sastava, i zbog toga što se ne krećete dovoljno! A poznato je svima da kada je čovek tužan i neraspoložen mnogo jede. Ali kada je srećan i zadovoljan sobom on i ne oseća glad, jer misli na nju (njega)!

Pošto sada: "svi znamo"... jel, ostaje vam samo jedno - da odaberete najpovoljniji trenutak za "objavu rata" kilogramima, a taj momenat treba povezati za trenutke raspoloženja, a ne frustriranosti i stresa. Budite srećni, uspećete, jer vi ste već doneli odluku da menjate strategiju ishrane. A kao prvo recite sebi da više nikada nećete dozvoliti da hrana jede vas, već vi nju; dalje: iz jelovnika izbacite smeće, ne gricjakajte između obroka, a sam obrok mora biti manji i sadržajniji. Joj, a zamislite tek kako će vam prijatelji zavideti na svakom kilogramu koji ste izgubili, i to bez napora! A to neka vam bude podstrek da ne posustanete. Evo, pa vi ste već krenuli: izbacili ste sve poznate i "proverene" režime i tablete, jer ste rešili na prirodan način "bezbolno" da oslabite. Verovatno ćete se preispitavati, jer je teško zaboraviti primamljujuću sočnu šniclu ili krmenadlu, ali vama je sada najpreče vaše zdravlje, jer vi jako dobro znate da vaš život zavisi od vas i načina kako ga organizujete, pa nećete više dozvoliti takav luksuz da hranite svoj niži deo prirode. Ma nećete više nikada dozvoliti da hrana gospodari vašim životnim impulsima.

A na samom početku ne bi bilo loše da počnete da zamišljate sebe da ste već izgubili podosta kilograma; zašto ne, zamislite sebe u kupaćem kostimu kako se šetate plažom - verujte, autosugestija provereno funkcioniše.

Šta jesti? Pa uvrstićemo neke novine u ishrani:

- Biljna vlakna, koja se najviše nalaze u pšeničnim klicama koje treba koristiti povremeno, npr. dva puta nedeljno, jer olakšavaju tranzit hrane kroz creva, gde se "nagomilalo mnogo šuta". Vlakana ima i u grašku, belom pasulju, bademu i paštrnaku. Mekinje nemojte; dobre su, ali iritiraju creva i sa sobom odnose neophodne sastojke.

- Jesti lako svarljivu hranu, ne mnogo kuvanu i više svežih namirnica.

- Obavezno dugotrajno žvakati (ne pričati za vreme obroka, ako treba jedite sami)

- Izbaciti iz upotrebe masnu hranu, jer po makrobiotičarima, povrće ima dovoljno masnoća. Uostalom ukoliko poželite malo masnoća žvaćite pržene susamove semenke (predivne su), može i kikiriki i suncokretovo seme, ali ne prženo na ulju. A salate začinjavajte maslinovim uljem.

- Uvrstite alge u svakodnevni obrok supe, potrebne su zbog čišćenja organizma.

- Izbacite so iz jelovnika jer zadržava vodu i stvara edeme.

- Hleb i krompir u manjim količinama ne goje.

- E sad: "rat broj 2": objavite rat šećeru! Bez ikakvog "ali"!

- Ako imate "krizu", i baš biste nešto "prekoredno" pojeli, najbolje je uzeti pivski kvasac jer daje sitost i ubija apetit, i dobro ga je uzimati svakodnevno zbog vitamina "B".

Nekome će sve ovo izgledati komplikovano, a nekome previše jednostavno. Ali, ne možete da tvrdite koliko je efikasno jer niste probali! (Uostalom, ovo nije EPP).

Početak? Predlažem da to bude za vreme punog meseca (tada i seljaci seju), jer za vreme punog meseca sve što se pokrene ima najviše šanse da uspe. Pa počnite tako što toga dana nećete jesti puno, možda čak i postiti i videćete da je izvodljivo. Ali nikako ne koristite instant hranu, tj. tabletu koja zamenjuje obrok, to je mrtva hrana, napravićete više štete stomaku nego bilo šta drugo. Polako, korak po korak i uspećete. Slabljenje i eliminacija sala moraju biti postepeni, prema mogućnostima vašeg organizma.

Nisam vam još nešto rekao, što se dokazano, da gojazne osobe istovremeno sa povećanom težinom pate i od nedostatka gvožđa, vitamina i ostalih minerala. To je još jedan dokaz o konzumiranju nekvaitetne hrane.

I što se tiče korekcije u ishrani, razmislite o postu, jer za mesec dana počinje božični post - pa eto prave prilike. Ali o tome drugi put.

Znači, promenom vrste, količine i sadržaja namirnica sprečićemo dalje gomilanje sala, jer ćemo jesti zdravu hranu i onoliko koliko nam je stvarno potrebno. A sada ćemo da učinimo sve da kontrolisano "istopimo" višak sala, jer pored korekcije u ishrani potrebno je još nešto, možda najvažnije, a to je kretanje, i to 5-6 km dnevno!

Naravno, najteže je početi. Pa, počnite sa svakodnevnim šetnjama tako da tog prvog dana ne osetite nikakav umor. Počnite "jednim krugom" oko zgrade, pa oko bloka, pa dva bloka, pa tri, pa naselje, pa peške preko Brankovog mosta. itd. Dužina šetnje treba da bude primerena vašim mogućnostima; sat vremena šetnje biće sasvim dovoljno. I nemojte preterivati, znojenje vam sada nije potrebno; to kasnije kada povratite kondiciju.

Rezultat! Samo posle dve nedelje primene novog režima života bićete kao preporođeni - promene će nastupiti u mnogim segmentima života. Garantujem vam da ćete šetajući videti i susresti što nikada ne biste ni u snu pomislili - videćete i srešćete ljude koji poput vas ... da, i drugi imaju slične probleme, pa eto prilike da šetajući popričate s nekim, i da odete na pićence, a možda i... e to ostavljam vama, ali vam garantujem da ćete se osećati svežije, poletnije i rasploženiji za život. Shvatićete da se ne živi da bi se jelo, nego se jede da bi se živelo. U životu ima tako lepih stvari, baš kao što je i sam život, koje ga čine sadržajnijim. Je li vam to ne budi izazov da ih otkrijete?

Zato u prirodu, u parkove i šetnju, ma bežite iz kuće i samoće - bežite od svakog mesta gde se nalazi hrana. Vrlo brzo, postojeće stanje će biti samo ružna prošlost, jer ste vi preuzeli kontrolu nad vašim životom.

---