On želi nekoga ko će ga poslušati, a da ga neće ismevati ili potceniti, nekog ko će biti na njegovoj strani, dati mu objektivan savet i učiniti da izgleda dobro pred drugim ljudima. Hm, gde je tu zaljubljenost, gde je seks a gde je ljubav? Da li je i u godinama koje se smatraju zrelim moguće voleti bezumno, sa strašću dvadesetogodišnjaka i nestvarno jako? I laik bi na ovo pitanje odgovorio potvrdno. Ipak, da li takvu ljubav možemo smatrati i zrelom? Da li je ljubav u zrelim godinama zaista zrelija i iskusnija i šta utiče na to? To nam govori da je moguće napuniti 35 ili 40 godina, a ipak ostati nezrela ličnost. Dakle, pojam zrelost se ne vezuje samo za godine, već pre svega za psihološke procese. Neke od važnih osobina koje jednu osobu čine zrelom ili odraslom jesu nezavisnost, pre svega emocionalna, veći nivo samosvesnosti i samopouzdanje. Nezavisni ljudi imaju veću svesnost o tome da su sami odgovorni za svoje emocije, tako da retko kada krive partnera za to kako se oni osećaju. Ukratko, svesni su da njihova sreća zavisi samo od njih, a ne od njihovog partnera. Zbog ove svesnosti ne ulaze u psihološke igre, što svakako jednu vezu čini zrelom. Takođe, zreli ljudi imaju visok nivo samopouzdanja, što znači da su prihvatili sebe u celini. Dakle, ukoliko je osoba postigla psihološku zrelost onda je i njena partnerska ljubav zrelija, a ukoliko to nije postigla onda joj same godine neće pomoći da postigne zrelu vezu. Na čemu ta ljubav počiva za razliku od mladalačke? Šta nam je tada prioritetno, šta tražimo od partnera? Predstaviću to slikovito: na primer, zrela ljubav je satkana od dve osobe koje hodaju na četiri noge, imaju četiri ruke i dve glave. To su dva pojedinca koja imaju sopstvene želje, interesovanja, sposobnosti za rad i stvaralaštvo itd. Iako su samostalni, odlučili su da žive zajedno zato što imaju sličan vrednosni sistem, tako da se nekada njihove želje i interesovanja poklapaju, ali i zato što osećaju seksualnu privlačnost koja ih dodatno spaja. Za razliku od ovako opisane zrele ljubavi, koja ne postoji izvan zrelih pojedinaca, mladalačka ili nezrela ljubav često je zavisnička, zato što je odlika nezrele ličnosti emocionalna zavisnost. Zavisničku, nezrelu ljubav, možemo slikovito da predstavimo kao dvoje pojedinaca koji hodaju na dve noge, imaju dve ruke i misle jednom glavom. Neko je tu dominantan i na njegovim željama i mišljenju počiva ceo odnos. U današnjem vremenu ta dominantna figura mogu biti i muškarac i žena. U takvim vezama stiče se utisak da od dominantne figure zavise i sreća i tuga, što nepovoljno utiče na oba pojedinca, a samim tim i na vezu. Dugoročno posmatrano, ovakvi odnosi veoma su naporni jer je prisutna visoka kontrola i manipulacija, ali gledano sa strane ove veze deluju veoma strastveno i posvećeno. Često su serije i filmovi, a posebno muzika, zasnovane na obrascu ponašanja ljudi koji imaju nezrelu vezu. Nažalost, mnogi ljudi ne dođu do tog nivoa zrelosti u partnerskom odnosu, između ostalog i zbog toga što smo nekada i veoma agresivno izloženi modelu nezrele ljubavi kroz serije u muziku, zato što takva vrsta zabave ima za cilj da utiče na emocije, a ne da pruži racionalnu sliku. Da li se u četrdesetim i pedesetim daje više šanse ljubavi? Jesmo li tada popustljiviji ili sitničaviji? Ukoliko smo postigli zrelost, onda ćemo sigurno biti popustljiviji, zato što se ne rukovodimo više zabludom da ćemo nekoga promeniti, već smo dovoljno tolerantni da možemo da prihvatimo a ponekad i da trpimo nešto što nam se ne dopada kod partnera. Ukoliko zreo čovek proceni da mu je nešto neprihvatljivo, on će pre odustati od odnosa nego što će ući u misiju menjanja drugoga. Koje su sve prednosti ljubavi u tom životnom dobu? Mogu da tolerišu frustraciju, jasno im je kakve sposobnosti poseduju, tako da su sposobni za rad i stvaralaštvo. Jer, seksualni život je mnogo zreliji u tom periodu života nego u mladosti, iako se često misli suprotno. A kada je reč o zaljubljivanju, reaguje li se na isti način u dvadesetim i pedesetim? Da li je stepen euforije isti? Zaljubljena i euforična osoba partneru pripisuje osobine koje on u stvarnosti nema ili ih poseduje, ali u mnogo manjoj meri nego što zaljubljena osoba misli. To je razlog zašto je zaljubljenost tako intenzivna i prijatna emocija koja uvek prolazi posle izvesnog vremena. Kada zaljubljenost prođe to je znak da smo prestali da idealizujemo partnera i da polako ulazimo u realan odnos. Taj odnos će se održati samo ako smo spremni da tolerišemo ono što smo uočili da nam smeta. Međutim, ukoliko su to osobine ili postupci koji jako odskaču od našeg vrednosnog sistema, verovatno ćemo napustiti tu osobu. Kada ovako posmatramo zaljubljenost i ljubav jasno je da ćemo u dvadesetim češće osećati euforiju, jer smo skloniji idealizaciji svega, pa i ljubavi. Osobe u četrdesetim i pedesetim takođe mogu da razviju fantaziju o partneru kojeg su upoznali, ali oni, zbog iskustva, znanja i opšte zrelosti, imaju veću distancu prema sopstvenoj fantaziji, tako da osećanje zaljubljenosti može da bude prisutno, ali retko kada prerasta u euforiju, što je često slučaj u mladosti. Imamo li i dalje prevelika očekivanja? To važi i za muškarce. Oni vole žene koje su formirane ličnosti, znaju šta žele, jasno iznose svoje mišljenje i očekivanja, znaju da pohvale i podrže, u komunikaciji su direktne i otvorene... Istraživanja pokazuju da je i u zrelim godinama seksualna privlačnost neophodan deo veze... Ljudi su biološki spremni za seksualan odnos već sa trinaest ili četrnaest godina, a nekada i ranije. Ipak, tek sa psihološkom zrelošću dolazi do potpune seksualne zrelosti. Koje su godine prelomne za odustajanje od potrage za srodnom dušom? Da li to traženje traje praktično do poslednjeg daha? Zrelost po pravilu ruši ideale i uvodi nas u stvarnost. Zato će se prestanak potrage desiti onda kada pojedinac prestane da veruje da taj idealan pojedinac negde postoji. To znači da se ljudi ostvare u životu, uđu u neke godine i onda mi to često poredimo sa nekim okruglim rođendanima 40, 50, 60 počnu da shvataju da stare i da se plaše da život neće proživeti onako kako su nekada želeli. Recimo, jedna gospođa je smatrala da je neprihvatljivo da proživi ceo život a da ne doživi pravu ljubav i zbog tog motiva se zaljubila. Kod muškaraca je, međutim, tu više reč o strahu od starosti i želji da se sa drugom, mladom partnerkom, ponovo prožive četrdesete, pedesete, šezdesete.
|
