Nemogućnost ili vrlo teško postizanje orgazma utiče na sliku svog tela, samopoštovanje ili zadovoljstvo u odnosima s drugima. Razlog može biti zdravstveni, traumatski, loše raspoloženje...

Poremećaj orgazma kod žena karakteriše trajno ili ponavljajuće odlaganje, ili nedostatak orgazma koji bi se normalno trebao javiti u fazi polnoga uzbuđenja. Dijagnoza treba da se temelji na kliničkoj slici da je ženina nesposobnost doživljavanja orgazma manja od one koja se očekuje s obzirom na doba, seksualno iskustvo i primerenost seksualnih nadražaja.

Poremećaj orgazma može uticati na sliku o svom telu, samopoštovanje ili zadovoljstvo u odnosima s drugima. Poremećaj orgazma kod žena je češće primaran nego stečen. Jednom kad žena nauči da postigne orgazam neuobičajeno je da izgubi tu sposobnost, osim u slučaju slabih seksualnih veza, problema u odnosima, traumatskog iskustva (npr. silovanje), poremećaja raspoloženja ili opšteg zdravstvenog stanja.

Poremećaj orgazma kod muškaraca karakteriše trajno ili ponavljano odlaganje, ili odsutnost orgazma koji bi normalno trebao uslediti u stadijumu seksualne uzbuđenosti.

U najučestalijem obliku poremećaja orgazma osoba ne može postići orgazam za vreme snošaja, iako može ejakulirati u slučaju partnerovog manuelnog ili oralnog podraživanja. Neki mogu ejakulirati samo za vreme samozadovoljavanja. Mnogi muškarci opisuju osećaj uzbuđenosti na početku snošaja, ali guranje penisa postaje više dosadna obaveza, nego zadovoljstvo.

Privremena ejakulacija je trajno ili ponavljajuće započinjanje orgazma i ejakulacije nakon neznatnog seksualnog podraživanja, ili vrlo brzo nakon uvlačenja penisa i pre nego što to osoba želi. Kod pojave prevremene ejakulacije moraju se uzeti u obzir činioci kao što su životno doba, novi seksualni partner, donedavna seksualna aktivnost.

Većina muškaraca s ovim poremećajem može odgađati orgazam tokom samozadovoljavanja mnogo duže nego tokom snošaja. Obično se prevremena ejakulacija vidi kod mlađih muškaraca kada se početak javi nakon razdoblja odgovarajućeg seksualnog delovanja. Okolnosti su obično smanjena učestalost seksualne aktivnosti, snažno izražena anksioznost s novim partnerom.

Lečenje

Ranije je najčešće korišten tretman seksualnih poremećaja bio individualna psihoterapija. Danas je češća dualna seksualna terapija Master i Johnson, gde je naglasak na partnerskoj terapiji, razmatra se celokupni partnerski odnos, diskutuje se o psihološkim i fiziološkim aspektima seksualnog funkcionisanja, sugerišu se specifične seksualne aktivnosti koje par treba pokušavati kod kuće.

Terapija ima bihevioralne osnove, rade se vežbe tzv. senzitivnog fokusa, par se uči postići zadovoljstvo i smanjiti napetost i bez penetracije u početku. Naglašava se važnost verbalne, a i seksualne komunikacije, podučava se stimulativnim tehnikama pre samog seksualnog sjedinjenja.

Za pojedine poremećaje koriste se specifične tehnike. Grupna terapija koristi se da istraži intrapsihičke i interpersonalne probleme kod pacijenata sa seksualnim poremećajima. Terapijska grupa daje jaku podršku pacijentu koji se oseća posramljen, napet i kriv zbog određenog seksualnog problema.

---