Ako spadaš u onaj manji procenat srećnica koje svoju seksualnost izražavaju i u njoj uživaju bez inhibicija, raduješ se seksualnoj igri i doživljavaš orgazme kao prirodnu posledicu uzbuđenja i strasti, a ne kao rezultat napora i truda, blago tebi. Seksualna sloboda žene je izgleda veliki i redak dar, ili sposobnost i umeće, iako se propagira na sav glas. Izgleda da svaka žena mora da otkrije sama šta ta sloboda za nju znači i da je dosegne u okviru sopstvenih vrednosti i ubeđenja, po cenu pomeranja granica i pruobličavanja tih vrednosti i ubeđenja. Za početak, sloboda znači oslobađanje od inhibicija, koje iskrivljuju naš pojam o seksualnosti, osvešćenje sopstvenih kapaciteta, želja i potreba, a tek onda dolazi seksualna praksa, eksperimentisanje i sposobnost da se (na sopostveno vrhunsko zadovoljstvo) primeni poznavanje svoje senzitivnosti, emotivnih i psiholoških pokretača. Širom sveta, utvrdila su globalna istraživanja, žene su u deficitu sa spontanom željom za seksom, mislima i seksualnim fantazijama – statistika neumoljivo pokazuje da 26 do 43 posto žena ima nizak libido. Uzroci su najčešće psihološki, ali sve što nam je u glavi i osećanjima povezano je sa našom telesnom hemijom, hormonima, zdravljem, prožima se i utiče jedno na drugo. Ponekad je teško razlučiti da li nas ometa manjak nekih hormona, ili nam ti hormoni manjkaju zato što smo ometeni na nekom drugom nivou svog sopstva. Svakako, problem niskog libida i izbegavanja seksa treba najozbiljnije razmotriti, sa svih aspekata.
 Vaspitanje
Naravno, na mestu broj jedan je odnos porodice prema seksualnosti, odnosno vaspitanje koje uključuje stav da je seks prljav i sramotan i nelegitiman u bilo kom obliku, osim u bračnoj zajednici, da pristojnu ženu seks ne zanima mnogo, niti u njemu naročito uživa, ali je spremna da izađe u susret muškarcu – i otkrije moć seksualne manipulacije, kojoj muškarci podležu, jer je njima seksualna sloboda ograničena samo fiktivno, dok je prećutno ne samo dozvoljena, nego i podsticana. Muškarac ima svako pravo da se bavi svakim oblikom seksa, a vrhunski užitak je prosto neminovan pri tom, dok žena nema ni legitimno, ni prećutno pravo na to isto. Njoj se šalje poruka tokom odrastanja uz nezdrave, licemerne i zle stavove o seksualnosti, da se žene ne bave seksom zbog sopstvenog zadovoljstva, već iz dužnosti (bračne) i radi produženja vrste. Ako slučajno u tome baš uživaju, ne bi trebalo to nikome da priznaju, jer je to grešno i društveno neprihvatljivo. Koliko god se danas propagiralo upravo suprotno, javna klima seksualnog oslobađanja ne dopire do potisnutih i nesvesnih sadržaja do kojih moramo da dopremo same (ponekad uz pomoć adekvatnog partnera, a neretko i uz stručnu pomoć).
 Nedostatak samopouzdanja zbog kompleksa
Vrlo je teško prevazići komplekse iz mladosti, prihvatiti svoj fizički izgled i biti zadovoljna sobom, bez obzira na to što ne ispunjavamo nikakve savremene standarde i zahteve lepote i seksepila. Ponekad žena zavoli svoje telo uz pomoć muškarca koji joj je pristupio kao ženi, lepotici i voljenom biću i probudio njene pune seksualne kapacitete, zadobivši njeno poverenje i predavanje kojim je prevazišla stid i pogrešna ubeđenja. To je ono kad si beskrajno ponosna na svoje ogromno dupe, zato što tvoj muškarac tako očigledno obožava tvoje gabarite. Ponekad, celog života prezireš svoje velike grudi, jer ih muškarac kome si se predala i otvorila nije zavoleo – niti ih rado gleda, niti dodiruje niti im se divi na bilo koji način, a možda je nekad rekao i nešto poput “meni se sviđaju male, čvrste grudi” zbog čega će se jednog dana naći u posebnom krugu pakla rezervisanom za muškarce koji se ne dive svojim ženama i uništavaju im samopouzdanje.
Žene oslobođene kompleksa, ma kako izgledale i ma koliko kritičnih i osuđujućih pogleda i komentara izazivale (užas, ja ovo sebi nikad ne bih dozvolila, puna je celulita, fuj, mogla bi bar da se obuče malo pristojnije, ne moramo svi da gledamo preklope njenog sala – da, to su uglavnom ženski komentari, a za žene koje osuđuju druge žene, takođe postoji poseban krug pakla gde se celu večnost trenira kolegijalnost, solidarnost, podrška i razumevanje) uživaju u seksu bez ikakvih kočnica, pokazala su istraživanja. Kilogrami viška ih ne sprečavaju da budu vrlo aktivne u seksu, niti umanjuju njihove orgazmičke kapacitete – zato što vole sebe takve kakve su i ne stide se debljine (iako drugi misle da bi trebalo da se stide). Ostali razlozi za nizak libido i izbegavanje seksa drugačije su prirode i zahtevaju specifičan pristup.
 Trauma (silovanje, ili bilo koje drugo traumatično seksualno iskustvo)
Traume zahtevaju poseban tretman i pristup, njih ne možemo da integrišemo u svoje iskustvo i da ih prihvatimo, one ostaju izdvojeni događaji kojima smo bili izloženi bez svoje volje i pristanka. Bilo kakav traumatičan doživljaj unakaziće naš doživljaj seskulanosti i biće potrebno mnogo sati terapije da se nekako malo povežemo sa sobom, da bismo mogli malo da se povežemo i sa drugom osobom i da u to iskustvo povezivanja uključimo i seks, kao deo bliskosti i intime. Hormonske promeneSeks je ponekad bolan zbog suvoće vagine, odnosno, hormonskog deficita (manjka estrogena) do koga dolazi u menopauzi, ili zbog radikalnog hirurškog zahvata (uklanjanje materice) i pratećeg načina lečenja, odnosno zračenja ili hemoterapije. Takođe, možda se radi i o padu nivoa testosterona, koji je odgovoran za nivo libida i ovo se smatraj jednim od najčešćih uzroka gubitka interesovanja za seks. Dok je estrogen zadužen za osetljivost, seksualnu senzitivnost, dotle se bez testosterona ništa neće pokrenuti – on je glavni za doživljaj uzbuđenja “tamo dole” i za obezbeđivanje obilne vlažnosti. Kad je testosteron nizak, libido se smanjuje, kao i osećaj zadovoljstva tokom seksa. A nivo hormona se može utvrditi i balans postići uzimanjem potrebnih hormona. Zdravstveni problemi i stresJedno povlači drugo i od nekog ko je bolestan, ima neke hroniče tegobe, u bolovima je, oseća manjak energije, zabrinut je, uplašen, očajan i depresivan, ne možete očekivati da će biti zainteresovan za seks. Ponekad u silnim tegobama i bolestima nalazimo utočište – bežimo od svake odgovornosti, pa i od odgovornosti za sopstveni seksualni život i zadovoljstvo, a ponekad prosto nismo u stanju da dajemo ništa od sebe (ni pažnju, ni ljubav, ni nežnost, ni milovanje), jer nam sve što imamo treba da bismo se oporavili i sastavili sami sa sobom. 
|