Neprestano uzbuđenje je rijedak spolni poremećaj kod žena

Prvi put je taj polni poremećaj primetila i zabeležila dr. Sanda Leiblum 2001. godine. Radi se isključivo u uzbuđenju koje ne prati požuda. Žena mora doživeti orgazam, jer inače neće popustiti nesnosna napetost u njenom telu. Olakšanje je na žalost samo kratkotrajno - dok se osećaj napetosti ne javi ponovno i mora se ponovno zadovoljiti. Svaki put taj je osećaj snažniji i svaki put je teže doći do orgazma. Neke žene svedoče o 300 orgazama dnevno! Uzbuđenje može trajati i nekoliko nedelja bez prestanka.

Neprestano uzbuđenje nije isto što i nimfomanija

U tom prisilnom samozadovoljavanju naravno nema nikakvog zadovoljstva, već je u većem broju slučajeva prisutna frustracija. One koje su to doživele opisuju to približno kao da te siluje vlastito telo. Ne radi se o nimfomaniji, ništa nema s libidom. Problem je u genitalijama, koje dobijaju pogrešne poruke.

Neprestano uzbuđenje pogađa različite profile žena

Žene, koje pogađa neprestano uzbuđenje iz različitih su životnog doba, neke u menopauzi, a druge proživljavaju normalni menstralni ciklus. Velika većina među njima to prikriva zbog sramote i straha od nerazumevanja okoline.

Mnoge to skrivaju i pred vlastitim partnerima, jer se boje kako bi oni na njih gledali. Taj poremećaj isprva ometa san, a posledično i psihičku i fizičku snagu. Neke žene dovodi na rub samoubistva. Uništava im društveni život. Isto tako neispavanost i neprestana potreba za samozadovoljavanjem ugrožava njihov posao.

Šta je uzrok neprestanog uzbuđenja?

Najverojatnije se radi o nepravilnostima u delovanju živaca limbičkog centra u mozgu. Isto tako taj poremećaj može biti i posledica nekih lekova. Simptomi se prilično razlikuju od žene do žene.

Da li je moguće uklanjanje tog poremećaja?

Teško je odrediti pravilan način lečenja, jer se još ne zna tačan uzrok. Ne samo uzrok, već i njegovo delovanje i nepoznavanje najtačnijeg toka poremećaja onemogućava pravi pogled na poteškoću i njen opseg. Razlog nepoznavanja je premalo zabeleženih slučajeva i premalo istraživanja, jer se malo žena odluči aa poseti doktora. Mnoge zato što ih je sram jer misle da su seksualno nenormalne, odnosno pripisuju to velikom libidu.

Neki se za lečenje služe antidepresivima. U krajnjoj nuždi lekari prepisuju i elektrošokove, čije negativne nuspojave nisu vredne pomena, a učinak po nekim izveštajima skroman. Lečenje neće u potpunosti ukloniti simptome. Svakako može ublažiti bol, stres i neugodnosti.