| Infekcija smrtonosnim virusom HPV |
Jeste li sigurni da sve znate o tome koliko su opasni humani papilloma virusi? HPV infekcija ima puno više nego što mislite. Zapravo neverovatno puno.
 HPV uzrokuju više različitih vrsta raka Postoji više od 100 vrsta humanih papiloma virusa, približno 30 vrsta uzrokuje pojavu genitalnih bradavica. Virusi se šire preko kontaka kože, pa se od njih ne možemo zaštititi upotrebom kondoma, ili nekim drugim sredstvima što se inače upotrebljavaju kod polnih odnosa. U SAD-u procenjuju kako je između 1998. i 2003. godine od posledice zaraze HPV-om od raka obolelo 25.000 ljudi. Najčešći je rak vrata materice, zatim rak anusa, i spoljnih polnih organa. Rak se najčešće razvija nakon inficiranja visoko rizičnim genotipovima HPV-a, kojih je približno 15. Tako su, recimo, HPV 16 i 18 odgovorni za 70 do 86% slučajeva raka vrata materice. Kod većine zaraza HPV virus sam nestane nakon 8 do 12 meseci, ali kod 10 do 20% zaraza se razvije u perzistentnu (trajnu) zarazu HPV-om. Naravno, kod takvog oblika zaraze postoji puno veća opasnost od razvoja raka i opasnijih predkancerogenih situacija. Ne postoje efikasni lekovi za lečenje bolesti koje su posledica zaraze HPV virusom, ali se zato možemo vakcinisati protiv HPV-a. Prema grubim procenama sirom sveta godišnje se dijagnostikuje oko 500.000 novih slučajeva pojave raka vrata materice, od čega umire oko 300.000 žena. Američko istraživanje, CDC, koje je obuhvatilo 38 saveznih država, pokazalo je da čak 7.400 kancerogenih oboljenja usta i grla možemo povezati s HPV-om, od čega 5.700 među muškarcima i 1.700 među ženama. I oko 3.000 slučajeva raka anusa možemo povezati sa zarazom virusom HPV, od toga 1.900 kod žena i 1.100 kod muškaraca.  Na svetu godišnje od raka materice umire oko 300.000 žena. Kako se možemo zaštititi od HPV virusa?
Budući da svetom ne možemo hodati zamotani u plastičnu foliju, kao jedina efikasna zaštita od HPV preostaje nam vakcina. Najčešće je četverovalentna vakcina (protiv četiri genotipa HPV-a – 6; 11; 16 i 18). Njime sprečavamo teže predkancerogene promene kao i rak vrata materice, predkancerogene promene spoljnjen polnog organa i sprečavamo pojavu genitalnih bradavica. Najveći se broj ljudi virusom zarazi u dobu od 15. do 24. godine starosti, pa je to najprimerenije vreme za vakcinaciju i to počevši od 9. godine starosti. Vakcinisanje se obavlja u tri navrata (0; 2; 6 meseci). Vakcinisanje treba odgoditi kod osoba s bilo kojom bolešću koja izaziva visoku telesnu temperaturu, ali ne i kod trudnica ili osoba koje su preosetljive na vakcinu. Pre vakcinacije nije potrebno testiranje na zaraženost HPV-om. Vakcina je ispitano na više od 20.000 žena starih između 16 i 26 godina, i to u raznim zemljama sirom sveta, te se pokazalo vrlo efikasnom u sprečavanju inficiranja s četiri navedena genotipa HPV-a. Vakcinacija štiti od zaraze genotipovima HPV-a koji uzrokuju najmanje 70% svih vrsta raka vrata materice i 90% genitalnih bradavica. Međutim, vakicina neće suzbiti već postojeću zarazu HPV-om, kao ni od nje nastale komplikacije. Studije sprovedene na više od 21.000 osoba oba spola pokazale su kako se najmanji broj popratnih učinaka vakcionacije javlja kod adolescenata i mlađih žena. Najčešći neželjeni učinci vakcinacije su: kratkotrajna lokalna bol (84%), oteklina (25%), crvenilo (25%) i svrbež (3%). Jedna od češćih pojava je i prolazno povišena telesna temperatura (do 10% vakcinisanih). Ostali ozbiljniji popratni učinci su izuzetno retki. Zaštita od zaraze traje barem 5 godina, a u toku su i dodatna istraživanja, koja će tačnije odrediti dužinu trajanja zaštite.
|
