Pre nego što odlučite da se testirate postavite sebi ovih nekoliko pitanja koja mogu biti od pomoći:

Kolika je verovatnoća da sam se zarazo/la, odnosno, da li sam do sada
a) imao/la makar i jedan seksualni odnos bez kondoma?
b) imao/la seksualne odnose sa velikim brojem partnera ili sa osobom koja je imala seksualne odnose sa velikim brojem partnera?
c) imao/la seksualne odnose pod uticajem alkohola i/ili droge?
d) imao/la seksualne odnose sa osobom koja ubrizgava drogu u venu?
e) razmenjivao/la igle ili pribor za pripremanje i uzimanje droge intravenski?

Ako je vaš odgovor na neko od ovih pitanja DA, već postoje razlozi za testiranje.

Ali, pre nego što donesete definitivnu odluku o testiranju, treba razmisliti i o sledećem:
• Da li ćete moći da prihvatite rezultat testa, kakav god da je?
• Da li će se vaš život u potpunosti promeniti ako imate infekciju?
• Da li ikome (i kome) da pričate o testiranju i o rezultatu testa?
• A kada dobijete rezultat bez obzira na to kakav je, da li ćete uspeti da promenite svoje ponašanje ka bezbednom ponašanju?
 

AKO I DALJE BRINETE, RAZMIŠLJATE, SUMNJATE

Posetite svog lekara opšte prakse, školskog lekara, epidemiologa, dermatologa ili ginekologa. On će vas posavetovati i uputiti u najbližu ustanovu koja radi testove antitela (specifične belančevine koje se produkuju kao odgovor tela na HIV infekciju ) na HIV.
U ustanovu gde se testovi vrše možete otići i direktno bez uputa, s tim što ćete u tom slučaju najverovatnije platiti testiranje.

Preporučujemo vam da svakako, pre (i posle) testiranja, lično porazgovarate sa osobom iz Savetovališta za prevenciju HIV-a i side, ili da ih pozovete telefonom.

Na kraju ovog teksta nalaze se telefoni i adrese nekih ustanova u kojima se vrši informisanje i/ili savetovanje o HIV/AIDS-u i/ili testiranje na HIV.
 

KADA URADITI TEST NA HIV DA BI BILI POTPUNO SIGURNI U TAČNOST REZULTATA?

Anititela koja test traži u krvi se ne pojavljuju sat, dva ili dan nakon infekcije u potrebnoj količini da bi ih test uočio. Obično im je potrebno šest do osam nedelja i ovaj vremenski period, od trenutka kada se infekcija dogodila do pojave dovoljne količine specifičnih anititela se zove 'period prozora'. U tom periodu rezultat testa može biti negativan čak i ako infekcija postoji (lažno negativan rezultat), pa je zato za većinu testova za otkrivanje antitela na HIV potrebno da prođe dva do tri meseca (od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi). Test treba ponoviti i posle šest meseci!
 

DA LI JE CELA PROCEDURA TESTIRANJA POVERLJIVA?

Tri najvažnija pravila, koja se ne smeju narušiti u procesu savetovanja i testiranja jesu: dobrovoljnost, poverljivost i anonimnost.
Dobrovoljnost podrazumeva da je odluka da se testiraš zaista vaša i da se bez vaše saglasnosti test ne sme uraditi.
Poverljivost podrazumeva prisan, poverljiv i iskren razgovor između vas i savetnika, koji ima za cilj savladavanje straha i stresa, a zatim donošenje dobre lične odluke u vezi sa testiranjem na HIV. Poverljivost znači da sve što kažeš kao klijent ostaje između vas i savetnika i nikada neće doći do treće osobe.
Anonimnost podrazumeva da se ne morate predstaviti punim imenom i prezimenom, ako to ne želite, i da vam za testiranje nije potrebna bilo kakva zvanična medicinska ili neka druga dokumentacija.

U toku savetovanja možete o svemu otvoreno razgovarati, postavljati pitanja, govoriti o svojim dilemama, strahovima i brigama.
 

KAKO SE TEST RADI?

Najčešća metoda je da se uzme mali uzorak krvi iz vene na ruci (iz pregiba lakatnog zgloba). Ta se krv zatim šalje na potrebnu analizu.
 

KOJI SE TESTOVI NAJČEŠĆE KORISTE?

Najčešće se koristi osnovni ELISA test kojim se otkrivaju specifična antitela u krvi, ukoliko postoji HIV infekcija. Mogu se koristiti i drugi testovi kao npr. Western Blot koji traži virusne proteine.
Postoje i testovi kojima se otkriva sama struktura virusa (npr. PCR) i to već posle 10 do 15 dana od kada se infekcija dogodila, ali se takvi testovi ne koriste često za rutinska testiranja.
Važno je znati da tzv. brzi testovi koji se mogu kupiti u apotekama nisu za kućnu upotrebu i da ih nikako ne treba koristiti za samo-testiranje zato što nisu dovoljno precizni i zato što je svakoj osobi neophodna podrška u trenutku kada saznaje rezultat.
 

KAKO SE REZULTAT SAOPŠTAVA I DAJE?

Rezultat se uvek saopštava lično i daje lično, nikada telefonom ili nekoj drugoj osobi. U dalje savetovanje se, uz vašu saglasnost, može uključiti osoba koju vi izaberete kao svoju podršku.
 

KAKAV MOŽE BITI REZULTAT TESTA?

Rezultat testa može biti:
• Reaktivan (pozitivan tj. HIV pozitivan)
• Nereaktivan (negativan tj. HIV negativan)

Pozitivan rezultat znači da je organizam proizveo antitela na HIV, da su ona potom pronađena u krvi i da infekcija postoji.
Pozitivan rezultat se uvek mora još jednom proveriti drugom vrstom testa (Western Blot testom)

Negativan rezultat znači da antitela na HIV nisu pronađena u krvi.
Još preciznije: to znači da, u koliko su ispoštovani svi kriterijumi vezani za vreme koje mora proći od poslednje prilike kada se infekcija mogla dogoditi ('period prozora'), HIV infekcija ne postoji.
 

BEZ OBZIRA NA ISHOD TESTA, ZAPAMTITE: TESTIRANJE NA HIV NIJE PREVENCIJA.

I u jednom i u drugom slučaju veoma je važno upražnjavati bezbedan seks (seks sa kondomom) sa svim partnerima, a ukoliko se koriste igle ili špricevi za ubrizgavanje droge, oni se ne smeju međusobno razmenjivati.

Već danas promenite ponašanje za svoju sigurnost.
 

Ustanove u kojima se vrši testiranje ili se pružaju potrebne informacije i uputstva u vezi sa testiranjem na HIV: